Feb 28, 2014

Dan Narodne biblioteke Srbije


Na današnji dan pre 182 godine, tačnije 28. februara 1832. godine, osnovana je Narodna biblioteka Srbije. Tim povodom, NBS tradicionalno proslavlja ovaj datum kao svoj dan, a od prošle godine ovaj dan je ustanovljen i kao Nacionalni dan knjige. Iako je za svoja dva veka postojanja mnogo puta menjala lokaciju, za Narodnu biblioteku Srbije tradicionalno se vezuje Kosančićev venac, čak češće nego trenutna lokacija NBS na Vračarskom platou, na kojoj se nalazi neprekidno od 1973. godine. Zgrada na Kosančićevom vencu potpuno je uništena u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, što je nanelo nemerljiv udarac celokupnoj srpskoj kulturi.

Narodna biblioteka Srbije je u zgradu na Kosančićevom vencu useljena početkom dvadesetih godina XX veka. Zgrada nije namenski građena za tu svrhu; prvobitno je to bio prizemni stambeni objekat, koji je nekoliko godina ranije tadašnji beogradski industrijalac Milan Vapa preuredio za potrebe svoje fabrike kartona. Kao svaki dobar biznismen, Vapa je zgradu uredno prodao državi, a za sebe je u podrumu ipak sačuvao jednu radionicu za koričenje knjiga, za potrebe biblioteke.

Za nadgradnju i izmenu fasade bio je zadužen čuveni arhitekta Branko Tanazević, koji je barokno-klasicističkim i secesionističkim obeležjima dao zgradi izgled u kojem će dočekati i svoj kraj.

Originalni projekat fasade zgrade kartonaže Milana Vape,
autor arh. Branko Tanazević

U trenutku bombardovanja, biblioteka je raspolagala fondom od oko 300.000 štampanih i 1.390 rukopisnih knjiga i drugih spisaTakođe, tu su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, zatim kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, Josifa Šafarika... Među najvrednijim primercima, isticali su se Tipik svetog Save Jerusalimskog iz 1319. godine, prizrensko Četvorojevanđelje na pergamentu, Oktoih iz XII i XIII veka, itd.

Zgarište Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu,
nakon bombardovanja 1941. godine

Planom detaljne regulacije za prostor Kosančićevog venca iz 2007. godine, za parcelu na kojoj se nalazila zgrada Narodne biblioteke planirana je “ekskluzivna namena za spomen-obeležje Narodne biblioteke”, kojim se nažalost, osim nekoliko studentskih radova, do sada niko nije ozbiljnije pozabavio. Jedan od pomenutih studentskih radova (koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, sa ostatkom) pripada i autoru ovog teksta.



Polazna ideja mog projekta bila je načiniti objekat koji bi funkcionalno, ali i oblikovno, obnovio sećanje na nekadašnju zgradu Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, podjednako u fizičkom smislu i simbolički. Uspomena na Narodnu biblioteku tako bi bila postignuta objektom iste namene, pre nego kompleksom čija bi jedina funkcija bila memorijalna. U tom smislu, projekat predstavlja revitalizaciju prostora u punom značenju reči. Aktivno sećanje na zgradu Narodne biblioteke bilo bi omogućeno kroz kontinuitet funkcije, ali i pojedine oblikovne elemente novog objekta.

Osnovna ideja finalne obrade fasada je kontrast: između starog i novog, svetlog i tamnog, teškog i prozračnog. Rekonstruisani delovi originalnog objekta autentičnog izgleda povezuju se velikim staklenim platnima, koja su projektovana dekonstruktivistički, tako da na pogled podsećaju na slomljeno staklo. Tako ceo objekat simbolički podseća na originalnu zgradu, ali urušenu i slomljenu. Stakleni paneli fasade zamišljeni su, između ostalog, kao ogledala, u kojima bi se odražavali okolni objekti, što bi doprinelo uklapanju objekta u okolinu, stvaranjem iluzije klasicističkih fasada na inače postmodernističkom platnu. Na taj način, ceo objekat postaje svojevrstan spomenik srušenoj zgradi, i lamentira nad njenim ostacima simbolički i bukvalno.




Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


1 comment: