Feb 26, 2014

Sanacija krova crkve u Vognju



S vremena na vreme, posao kojim se bavim ume da donese vrlo zanimljive zadatke. Jedna vrsta poslova koju posebno volim su sanacije i rekonstrukcije nasleđenih objekata. Prošle nedelje dobio sam jedan od takvih zadataka: sanaciju krova crkve Svetog Nikole u Vognju. Iako ovakvi projekti često predstavljaju rutinski posao, mogu da budu izuzetno inspirativni, naročito ako je neophodno uraditi nove crteže objekta. (Ovaj slučaj imao sam prilikom izrade projekta sanacije krovne konstrukcije Nikolajevske crkve u Rumi, gde su jedini raspoloživi grafički prilozi bili u vidu skenirane skice sa početka sedamdesetih godina prošlog veka, van razmere i proporcije, pune grešaka u kotama.) Međutim, bez obzira na dostupnost dokumentacije, uvek se trudim da malo istražim i istorijat objekta, budući da sam oduvek bio izuzetno zainteresovan za proučavanje graditeljskog nasleđa.

Crkva Svetog Nikole (iliti Srpski pravoslavni hram prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja, kako glasi puno ime objekta), nalazi se u centru Vognja. Hram je podignut sredinom XVIII veka, ali ne postoje podaci o tačnoj godini izgradnje. Prema stilskim odlikama, crkva pripada baroknoj arhitekturi, karakterističnoj za sakralne građevine u Vojvodini u tom periodu.

Osnova i podužni presek crkve,
crtež s početka XX veka
- dobijeno ljubaznošću arh. Ivana M.
Filipovića iz Zavoda za zaštitu spomenika
kulture, Sremska Mitrovica

U pitanju je jednobrodna građevina, sa nešto užom polukružnom apsidom na istočnoj i prizidanim zvonikom na zapadnoj strani. Naos je iznutra podeljen u tri traveja sa polukružnim svodovima, a ova podela je spolja prikazana plitkim i jednostavnim pilastrima. U fasadnim poljima smenjuju se prozori i slepe niše, sa polukružnim lukom i bez dodatne dekoracije. Fasade se završavaju slepim frizom i jakim profilisanim vencem.



Na zapadnoj strani broda prizidan je skladan trospratni zvonik, sa dekorativnim portalom, profilisanim prozorima i četiri slepa časovnika. Zvonik je završen karakterističnom dekorativnom kapom od lima, sa jednim jastukom, lanternom i "jabukom" sa krstom na vrhu.



Crkva Svetog Nikole u Vognju kategorisana je kao kulturno dobro od velikog značaja, i od 1997. godine nalazi se pod zaštitom države. Mada je sama crkva vrlo tipična za podneblje u kom se nalazi, velika porta sa brezama i četinarima i mali park ispred porte, sa spomen-obeležjem učesnicima Ticanove bune (koja je podignuta upravo u Vognju, 1807. godine), čine ceo ambijent neobično prijatnim, naročito u kontrastu prema frekventnoj saobraćajnici koja spaja Rumu i Sremsku Mitrovicu i prolazi neposredno uz crkveno dvorište. Nažalost, ono što najviše narušava sliku ambijenta upravo je ne baš sjajno stanje ove građevine, navlaženih i okrunjenih fasada (i to više sa izložene, severne strane) i uleglog krova.



Ukoliko sve bude išlo po planu, krov bi trebalo da bude saniran tokom leta, a uz projekat sanacije krova planiram da uradim i elaborat sanacije fasada, koji bi mogao da se realizuje u fazama. Uz malo sreće, naći će se sredstava i za obnovu fasade, tako da se nadam da će crkva uskoro zasijati punim sjajem. Iskreno smatram da to zaslužuje.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

1 comment:

  1. Veoma je prijatno kad struka objasni na jednostavan način sve te lepe stvari oko hramova i oko svega što im se može učiniti da bljesnu kako dolikuje...

    ReplyDelete