Mar 15, 2014

10 tipova investitora u Srbiji (sa stanovišta jednog projektanta)

Kao i svaka profesija, građevinarstvo ima svoje specifičnosti. Jedna od odlika po kojima se građevinarstvo razlikuje od većine drugih poslova je da u izgradnji objekata uvek moraju da postoje tri strane: projektant, izvođač i investitor. U praksi, dve ili sve tri strane mogu biti spojene u jednu osobu (ili firmu), a posao se ne može izvesti do kraja ako samo jedna strana izostane. Međutim, prva i osnovna strana uvek je investitor, jer bez para nema ni muzike.

Sto ljudi - sto ćudi, tako da među svim stranama na jednom projektu postoje svakakve osobe. Međutim, svi se mogu svrstati u nekoliko najosnovnijih tipova koji se najčešće pojavljuju u praksi. Da ne dužim više, sledi deset najčešćih tipova građevinskih investitora u Srbiji.

Svaka sličnost sa postojećim osobama vrlo je namerna.


1. Mešetar

Danas verovatno najčešći tip investitora, mešetar sve radi "ispod žita" i ume na 1001 način da zaobiđe zakon tako da ga ne prekrši. Obično ima jake veze u administraciji, pa ga niko ne juri zato što je počeo da gradi bez građevinske dozvole, što mu projekat nije u skladu sa lokacijskom dozvolom, a šef gradilišta nema stručnu spremu ni za kopanje kanala. Iako mešetar ima para, one uglavnom ne napuštaju njegov džep, pa tako sve plaća kompenzacijama: projektanta plaća u kvadraturi, majstore u materijalu, a inspektorima poklanja automobile. I svi su srećni i zadovoljni.


2. Poštenjačina

Poštenjačina je sušta suprotnost mešetaru. Radi sve po propisu i sve po redu. Ni ne razgovara sa projektantom dok ne dobije urbanističke uslove, ne kontaktira izvođača dok se ne završi projekat, ne zabija ašov u zemlju pre izdavanja građevinske dozvole. Raditi s poštenjačinom je milina, dok ne dođe do plaćanja. Onda traži da mu se svaki deo projekta obračuna posebno; paušalna procena po kvadratnom metru ne dolazi u obzir. Traži da mu se po tezama obrazloži šta tačno ulazi u cenu koju plaća i ne prihvata zaokruživanje. Plaća u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, po fakturi preko računa, i zahteva fiskalni isečak. Neizostavno ostavlja opor ukus u ustima.


3. Flegmatik

Kod flegmatika sve može i sve prolazi. Ni oko čega se ne brine, ni oko čega se ne nervira. Flegmatik je naručio projekat za metalnu halu, ali je dva dana pred predaju projekta dobio materijal za drvenu kao kompenzaciju za dve tone smrznutih pilića; to nije problem, samo se napiše da je hala drvena a ne metalna, zar ne? Komisiji za tehnički prijem uredno podnosi ateste za giter blok, koga nema u krugu od 200 metara od objekta. I dok se svi oko njega nerviraju, on ostaje mrtav hladan i sve mu na kraju prolazi. Kod flegmatika nema problema ni sa plaćanjem, ako primate smrznute piliće. Po nepisanom pravilu, ako tokom projektovanja kod investitora sve može, plaćanje u bilo kakvoj valuti - ne može.


4. Kolerik


Kolerik je suprotnost flegmatiku; kod njega ništa ne prolazi, sve ga brine i nervira i ništa nije dovoljno dobro. Može ali neće da razume probleme kreativnog tipa, smatra da se svaki projekat može nacrtati za nekoliko dana i svaki dan zove da požuruje. Nervira ga što administracija odugovlači sa izdavanjem lokacijske dozvole i brine da li će je uopšte i dobiti. Dobija nervne slomove što su majstori pomerili pregradni zid za dva centimetra i misli da će mu komisija za tehnički prijem baš zato praviti problem. Raditi s kolerikom je pravo mučenje, ali ume da bude finansijski isplativo: misleći da će tako požuriti ili poboljšati stvari, neretko plaća unapred i više nego što se od njega traži.


5. Nesuđeni projektant

"Vi koristite AutoCAD? Ja ipak
mislim da je SolidWorks mnogo bolji."
- stvarna konstatacija jednog
nesuđenog projektanta (prim. aut.)
Nesuđeni projektant ima viziju. On ima ideju, ima inspiraciju, ima papir i olovku. Njemu uopšte nije potreban projektant, samo neko ko će da precrta i ispečatira njegovo remek-delo. Uostalom, ko bolje od njega zna šta njemu treba? Isprojektovao je lepu veliku dnevnu sobu, osam sa deset metara, i ne treba mu stub u sredini, da smeta; isprojektovao je ulaz u spavaću sobu direktno iz kuhinje, jer mu baš tako odgovara; balkon je okrenuo ka komšijskom dvorištu, jer na toj strani ima više svetla. Svaku stručnu sugestiju shvata kao lični atak na sopstvenu kreaciju. Sa projektantom razgovara kao sa neiskusnim kolegom, još pogotovo ako se "razume" u softver. Kad god na ulici vidite neku potpuno odvratnu kuću za koju znate da je delo nekog poznatog arhitekte koji inače radi kvalitetne projekte, znajte da je nesuđeni projektant tu definitivno umešao svoje prste.


6. Srećna porodica

Kao što je Tolstoj davno napisao, sve srećne porodice liče jedna na drugu. Tata ima pare, ali mama vodi glavnu reč u kući; sin ima devojku, ali ona neće da se uda za njega dok se ne odseli od mame i tate. Pada odluka da se sinu izgradi nova kuća. Kod projektanta prvo dolazi tata kao glava porodice, i naručuje projekat; mama ima primedbe na prvu verziju i naručuje da joj se isprojektuje ista kuća kao ona iz "Ilustrovane Politike" od maja 1994. To se ne dopada sinu, jer on bi u stvari hteo nešto sasvim treće, ali kad se završi projekat tog trećeg on stidljivo priznaje da se on tu zapravo ništa ne pita, jer tata ima pare a mama vodi glavnu reč u kući. Ovo može ovako da se vrti u nedogled, a završava se na jedan od dva moguća načina. Prvi je da srećna porodica zaključi da zapravo projektant ne ume da im uradi projekat, pa promene projektanta. Drugi, i češći, slučaj je da srećna porodica sedne zajedno da razmisli o projektu; svađa neminovno sledi, a ponekad i fizički obračuni; sina ostavlja devojka, tata mu daje pare da kupi stan od 28 kvadrata, mama više ne razgovara sa tatom. U oba slučaja projektant ostaje kratkih rukava.


7. Radiša


"Prokleti Krsta Krstić, grmrmblj,
jopet se sigra sas onim mišom!"
Staromodni tip čoveka kojem sintagma "umni rad" ne znači apsolutno ništa. Naplatiti radiši nešto što nije fizički opipljivo unapred je propala rabota. Smatra da je računar naprava na kojoj se samo igraju igrice. Za njega posao podrazumeva krv, suze i znoj, a sve drugo je mlaćenje prazne slame i džabalebarenje. Objasniti jednom radiši intelektualnu prirodu projektovanja jednako je produktivno kao pokušaj diskusije o kvantnoj mehanici sa džakom cementa. Nebitno koliko se projekat menja i koliko dugo to traje, radiša plaća samo ono što na kraju dobije u ruke, zato je preporučljivo štampati mu što više papira i što većim fontom. To će umeti da ceni.



8. Štediša

U radiše svega biše,
u štediše jošte više!
Štediša nije škrt, on samo izuzetno ceni vrednost novca. Večito se preračunava i prebrojava, i samo traži prostor za uštedu. On neće da ugrađuje neke ogromne i skupe prozore na kuću, na dnevnoj sobi su mu dovoljni 80x80cm, na spavaćoj može i manje. Materijal je sačuvao još od kad je njegov deda rušio šupu. Doduše, cigle su malo okrnjene, ali inače su kao nove. Ima i nešto malo crepa, a dokupiće tegolu jer mu je tako jeftinije. Ako je statičar proračunao armaturu 14, on naručuje 12. Njemu je to dovoljno, neće mnogo da se troši. Takav je i prilikom plaćanja projekta. Uvek će naći najjeftinijeg projektanta u gradu i ubediti ga da mu još spusti cenu, jer je navodno mogao da prođe još jeftinije negde drugde.


9. Minimalista

Minimalista zna tačno šta mu treba za građevinsku dozvolu i ne dozvoljava da ga iko prevari da uzme išta više od toga. U opštini mu je rečeno da mu treba glavni građevinski projekat. Znači, njemu ne trebaju projekti vodovoda i kanalizacije i struje. Elaborat energetske efikasnosti? To njemu ne treba. Zašto sad treba geometar da izlazi na teren, kad je on uzeo kopiju plana iz katastra? Pati od blagog oblika paranoje, jer misli da ga svi samo lažu da bi mu naplatili neke stvari koji njemu uopšte ne trebaju. Gotovo je nemoguće ubediti ga da glavni projekat izgradnje objekta nije samo jedan, već skupina više elaborata, a za to je obično kriva administracija koja ne ume to da mu objasni. Jer, tako su mu rekli u opštini, a niko mu nije pominjao neki statički proračun. Znači da mu ne treba.


10. Običan mali čovek

U današnje vreme, običan mali čovek je gotovo izumrla vrsta. Nije ni nepošten ni prepošten, ni previše preduzimljiv ni previše smotan. Ne gradi jer želi, već zato što ga neka muka tera. Strpljivo sluša sve što mu se kaže, radi sve što se od njega traži i ne buni se. Čak se i izvinjava. Ako ima neku ideju, iznosi je bojažljivo i ne pravi problem ako se ne usvoji. Još uvek veruje u dobro u ljudima i da svako zna svoj posao najbolje, zato ne gura nos u tuđe stvari. Zadovoljan je onim što mu život pruža i ne traži pogače preko hleba. Plaća pošteno, bez pitanja i zahvaljuje se. I ma koliko ga život gazio, uvek će raditi tako, očekujući da će se i njemu neko nekada zahvaliti. A obično neće.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

1 comment:

  1. "Objasniti jednom radiši intelektualnu prirodu projektovanja jednako je produktivno kao pokušaj diskusije o kvantnoj mehanici sa džakom cementa."
    Koliko je tačno - da nije žalosno bilo bi smešno. Svaka ti je ka...

    ReplyDelete