Mar 25, 2014

Reč, dve o pešačenju


Pešačenje se obično definiše kao fizička aktivnost zasnovana na hodanju, uglavnom u prirodi. Za razliku od srpskog, engleski jezik razlikuje više vrsta pešačenja, od kojih se najčešće pominju hiking (kraće ture po uređenim stazama, uglavnom u izletištima) i trekking (duže, ponekad i višednevne ture po stazama uglavnom nedostupnim drugim oblicima transporta). Suštinska razlika između pešačenja i planinarenja je to što planinarenje obično podrazumeva i izlazak na neki vrh, dok je pešačenje po običaju samo sebi cilj i može, ali ne mora, da vodi ka vrhu planine.


Pešačenjem se može baviti svako, nezavisno od uzrasta i fizičke spremnosti. Naravno, svako će se spram svojih mogućnosti opredeliti za tip i dužinu staze, ali ni tu ne postoje ograničavajući faktori. Na raznim pešačkim akcijama viđao sam decu od desetak godina kako pešače trideset i više kilometara, kao i "starce" od preko sedamdeset godina koji prelaze ultramaratone. Granice postoje samo u našim glavama.



Ljudi pešače iz najrazličitijih razloga. Neki pešače zbog druženja, neki zbog nadmetanja, neki zbog zdravlja; mnogi jednostavno uživaju u tome. Za mene lično, pešačenje je način uspostavljanja kontakta sa samim sobom i balansiranja odnosa nagomilane negativne i smanjene pozitivne energije kroz svakodnevni stres. Zato najviše volim da pešačim sam i da sam sebi određujem tempo i dinamiku. Kad je čovek sam na stazi, u šumi, na planini, posle određenog vremena prestane da razmišlja o usponima i strmim spustovima, o ritmu koraka i disanja, sve to počinje da funkcioniše automatski, i misli se bistre neverovatnom brzinom. Iskreno, ne znam bolji način meditacije. Svaki kilometar je jedna "crtica" više na bateriji pozitivne životne energije, a svaki proplanak, svaka litica i svaki vidikovac su svojevrsne injekcije endorfina.



Zato je najbolji savet koji mogu bilo kome da dam: obujte udobne cipele/patike i pešačite. Makar do najbližeg parka, makar krug oko bloka. Možda nećete učiniti nešto naročito bitno za planetu, ali za sebe svakako hoćete. Vredi li?

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

4 comments:

  1. Tako dobro za poslušati i napisano da izazove one koji još nisu krenuli...

    ReplyDelete
  2. Ja bih ti zamerio samo jednu stvar, NIKAD sam u planinu.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pozdrav, komšo.

      Generalno se slažem, s tim što ipak negde postoje dobro uređene i markirane staze kojima se može šetati i bez društva. Naravno, svako mora da odabere turu spram svojih mogućnosti, jer početniku i Fruška gora može biti problematična. U svakom slučaju, u planinu nikad ne treba ići nepripremljen i neopremljen (to je već posebna tema), a u nepoznatu planinu nikako bez nekoga ko je poznaje, nebitno koliko je veliko društvo. I obavezno nekome treba javiti gde ideš, makar to bila šetnjica od 2-3 kilometra. Bar ja tako radim.

      Hvala na komentaru. :)

      Delete