Apr 7, 2014

Vojvođanska treking liga - stazom Vršačke transverzale 5. 5. 2014.

Istinska sreća leži u slobodi. Svesno razmišljam o tome na putu ka planinarskom domu na Širokom bilu, dok sumrak polako prekriva Vršačke planine. Pomalo me je sramota da priznam da sam prvi put ovde, ali zbog toga više uživam u tome što moje upoznavanje ovog kraja počinje odmah ovako intenzivno i direktno. Uživam što vidim kukuvije u letu (inače me ove ptice fasciniraju), uživam što čujem vučje zavijanje po čukama i oduševljavam se zmijama pored puta skoro kao pokojni Stiv Irvin. Iako unapred znam da ću nakon svega napisati koju reč o celoj akciji, ovako u hodu odlučujem da ovaj prikaz učinim malo neformalnijim.


Staza koju obuhvata ovogodišnje drugo kolo Vojvođanske treking lige pokriva najveći deo Vršačke transverzale. Put spaja Široko bilo (246 m nadmorske visine), Lisičiju glavu (590 m), manastir Malo Središte (202 m), Gudurički vrh (641 m), manastir Mesić (153 m), Đakov vrh (449 m), Vršačku kulu iz XV veka (399 m) i brdo Misa na kojem se nalazi kapela Svetog Krsta (u narodu poznata kao Crkvica), građena u periodu 1720-1728. godine. Jedini deo transverzale koji nije pokriven stazom je vrlo kratka (i vrlo strma) deonica od SC "Millennium" do Crkvice, a s obzirom da se na brdo penjem upravo ovim putem, mogu da kažem da sam obišao celu transverzalu. Ne patim da posedujem ispečatiran transverzalni dnevnik i značku, ali biće vremena i za to.


Široko bilo se nalazi na nepunih devet kilometara od vršačke železničke stanice, odnosno oko dva sata laganog hoda. Planinarski dom je prijatan i odiše domaćinskom atmosferom. Noćim u bungalovu, koji delim sa nekoliko paukova i jednom pčelom. Jutro počinje hladno, vetrovito i tmurno.


Pogled na vrhove Vršačkih planina sa padina ispod Lisičije glave;
skroz levo je Gudurički vrh, najviši vrh Vojvodine

Sve što ima da se kaže za ovo kolo treking lige, može se reći superlativima. Organizatorima je verovatno najviše značio sjajan odziv takmičara (do sada najveći broj registrovanih učesnika u jednom kolu lige), a takmičarima zanimljiva staza i idealni vremenski uslovi. Jutarnji vetar je prvo doneo oblake i kišu, a negde oko podneva je oslobodio put Suncu, koje se zadržalo do pred sam kraj akcije. Negde pred sam finiš, na stazi razmenjujem nekoliko rečenica sa gospodinom Đorđem iz PSD "Vršačka kula". Čestitam mu na savršenoj organizaciji i ne propuštam da kažem da sam na Vršačkim planinama prvi, ali definitivno ne i poslednji put. Ozbiljno to mislim.


Pogled sa Đakovog vrha na Mesić, naselje Dumbrava
i čuvene Vršačke vinograde

Veliku stazu završavam za nešto manje od sedam sati. To mi je bitno samo zato što me nakon čekiranja kartice na cilju očekuje povratak u Vršac na vreme za poslednju kombinaciju prevoza na relaciji Vršac-Beograd-Ruma. Moja rezultatska apatija postaje hronična, jer ovog puta nisam čak ni pogledao koji sam po redu prošao kroz cilj. Jednostavno, ja samo obožavam da pešačim; ne znam kako drugačije da objasnim to što osim 34 kilometra staze biram da ispešačim i dodatnih 17-18 kilometara (od Vršca do Širokog bila i nazad), i uživam u svakom trenutku.

U povratku mi se, mahinalno, ponovo javlja misao o sreći i slobodi. Dok polako pada mrak, upijam poslednje tračke južnobanatskih pejzaža i već pravim plan da sledeći put ovde provedem malo više vremena, da malo bolje upoznam i grad koji to definitivno zaslužuje. Nadam se vrlo uskoro.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

1 comment:

  1. Rezultati su na www.vojvodjanskatrekingliga.info ali kao što i sam kažeš nije to najvažnije

    ReplyDelete