May 27, 2014

The world doesn't need any more engineers*

Kolektivno sećanje nikad nije bilo jača strana Srba. Kako drugačije objasniti da ništa nismo naučili iz poplava 2005. godine, za koje je tada rečeno da su "najveće u poslednjih sto godina"? Trebalo nam je punih devet godina potpune apatije prema prevenciji od poplava da apsolutno nespremni dočekamo "najveću poplavu u poslednjih hiljadu godina", a po svemu sudeći idemo ka tome da budemo još nespremniji za neku sledeću poplavu, možda najveću u poslednjih milion godina. A da li zaista mora tako?

May 21, 2014

Šta nakon poplave?


Kad sam počinjao da pišem ovaj blog, rekao sam sebi da ću se truditi da pišem samo o pozitivnim stvarima. S obzirom na to da ipak živim u Srbiji, a ne u Kanadi ili Švajcarskoj, u startu mi je bilo jasno da će to ići malo teže. Kad pogledam unazad ovih nekoliko meseci, svestan sam da sam kroz nekoliko tekstova ipak provukao dosta negativnosti, obično maskirano cinizmom. O katastrofalnoj poplavi koja je zadesila Srbiju proteklih nedelja nije bilo mnogo toga pozitivnog da se kaže, ali sam se takođe trudio da prepoznam najbolje strane svega onog što nam se svima izdešavalo za to vreme. Čak sam počeo da pišem jedan tekst, pod naslovom "Lica i naličja srpske humanosti", u kom sam pokušao da suprotstavim sve ono loše (u nama i oko nas) što je isplivalo s poplavom svemu dobrom što smo otkrili u sebi i oko sebe u toj situaciji. Međutim, ubrzo sam shvatio da u mom tekstu (kao i u našoj realnosti, uostalom) ima daleko više naličja nego lica i, ne želeći da se pridružujem horu (punopravnih) kritičara, označio sam taj TXT fajl i stisnuo SHIFT+DELETE. Srbiji sada nisu potrebni kritičari. Za to je bilo vreme pre nego što se sve ovo dogodilo, za to je sada kasno. Ali, nije kasno da se naprave planovi za neke druge stvari.

Većina ljudi koji su zbog poplave napustili svoje domove uskoro će se vratiti u iste. Ono što je sigurno je da većina tih domova u prvom trenutku najverovatnije neće biti pogodna za stanovanje i da će biti neophodno da se učini niz koraka da bi se nastala šteta sanirala. Kao inženjer, smatram za korisno da ukažem na neke stvari koje bi oštećeni mogli sami da učine kad se vrate kućama, ali i na neke stvari koje nikako ne bi trebalo da čine. Pošto nisam merodavan da dajem savete kako postupati sa hranom, zemljištem, poljoprivrednim kulturama, ograničiću se na sam objekat i njegov najosnovniji sadržaj.

May 13, 2014

Ambisi mašte H. R. Gigera



Hans Ruedi Giger
(1940-2014)

Ko kaže da mašta ne može da dostigne svoje najveće uzlete u najmračnijim ambisima?

May 11, 2014

Vrdnička kula


Na jednom istaknutom bregu iznad banje Vrdnik u podnožju Fruške gore, na 383 metra nadmorske visine, nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja za koje se ne zna pouzdano ni ko ga je podigao ni kada. Iako ruinirana, prostorom još uvek dominira impozantna branič-kula, jedina građevina ovog tipa na teritoriji Srema, koja se može videti izdaleka i po kojoj se cela ruševina obično naziva samo Vrdnička kula. Sa vrha brda pruža se izuzetan pogled na Vrdnik i okolinu, a po dobroj vidljivosti čak i do Cera i Avale. Do skoro nepristupačna i zarasla u šumu, Vrdnička kula je dugo bila gotovo nepoznata u širim okvirima, ali u poslednje vreme, uređivanjem pristupnih puteva i staza, postaje jedno od omiljenih fruškogorskih izletišta.

May 10, 2014

Kuće za beskućnike (i nekoliko pitanja o altruizmu)

Nedavno sam na internetu pročitao priču o američkom umetniku po imenu Gregori Kloen, koji od recikliranog materijala pravi portabl skloništa za beskućnike u Ouklendu, Kalifornija. Gregori je svoju karijeru počeo kao vajar, izrađujući konvencionalne skulpture za bogatu klijentelu. Međutim, u jednom trenutku se zapitao o svrsishodnosti plodova svog rada i tada je počeo da razmišlja o kompaktnim prenosivim domovima visoke autonomije i male veličine, inspirisan sve glasnijim pričama o održivom razvoju.

May 5, 2014

May 4, 2014

Bešenovo, sedamdeset godina kasnije

Na današnji dan pre tačno sedamdeset godina, 4. maja 1944. godine, fruškogorski manastir Bešenovo sravnjen je sa zemljom u avionskom bombardovanju. Većina fruškogorskih manastira bila je u toku II svetskog rata skrnavljena, rušena, paljena, minirana, ali totalno uništenje Bešenova predstavlja presedan ne samo na ovim prostorima, jer je to jedan od vrlo retkih slučajeva vazdušnog napada na jednu sakralnu građevinu, a verovatno jedini u kojem je crkva bila glavni i jedini cilj rušilačke avijacije.