May 10, 2014

Kuće za beskućnike (i nekoliko pitanja o altruizmu)

Nedavno sam na internetu pročitao priču o američkom umetniku po imenu Gregori Kloen, koji od recikliranog materijala pravi portabl skloništa za beskućnike u Ouklendu, Kalifornija. Gregori je svoju karijeru počeo kao vajar, izrađujući konvencionalne skulpture za bogatu klijentelu. Međutim, u jednom trenutku se zapitao o svrsishodnosti plodova svog rada i tada je počeo da razmišlja o kompaktnim prenosivim domovima visoke autonomije i male veličine, inspirisan sve glasnijim pričama o održivom razvoju.

Prvi takav dom, koji je Gregori napravio uglavnom od stare šperploče, bio je veličine kauča. Pokušao je da ga proda preko interneta, ali nije imao uspeha i zato je na neko vreme zaboravio na celu priču. Međutim, kad se u njegovoj radionici pojavio par beskućnika tražeći komad šatorskog krila, Gregoriju je sinula fantastična ideja. Poklonio je beskućnicima prenosivi dom namenjen prodaji i počeo da sakuplja upotrebljiv materijal iz smeća kako bi pravio domove za beskućnike, za slučaj najnužnijeg smeštaja. Budući da na ovaj način ne može da pribavi baš sav neophodan materijal, ostatak dokupljuje. Do sada je napravio desetak ovakvih kuća.


Gregorijeva akcija je naišla velik odjek u medijima, sa gotovo jednoglasnom pozitivnom reakcijom. Negativni komentari na određenim sajtovima svode se uglavnom na sitna zakeranja da se time zapravo ne rešava nikakav problem i da su ove kućice ruglo ulice (lično mislim da su vrlo simpatične, što uglavnom ne bih mogao da kažem za kalifornijske ulice). Jedan vrlo skeptičan komentator istakao je faktor ljudske prirode i naglasio da su ta skrovišta idealna za prostituciju i ilegalno uživanje opijata, a i da će ih beskućnici verovatno nasilno otimati jedni od drugih; jedan od srećnih vlasnika novog doma već je uspeo da ga proda za 40 dolara, najbukvalnije velikih kao kuća. Međutim, Gregori Kloen se ne obazire na negativne komentare i kaže da za sada ne namerava da prestane da pravi ove kućice, iako nema nameru ni da na taj način reši stambeno pitanje svih beskućnika u Ouklendu. Ono što mu neki ipak ozbiljno zameraju je to što uporedo sa minijaturnim domovima za beskućnike od recikliranog materijala pravi i veće (iako i dalje kompaktne) održive domove, za prodaju, pa se tako može zaključiti da su "kuće za beskućnike" u stvari samo marketing. A sudeći po komentarima na njegovom sajtu, interesenata za kupovinu ovakvih domova ima.


Pitanja koja bih ja ovde postavio ima jako mnogo. Da li je dobro delo manje vredno ako dobročinitelj i sam ima koristi od njega, ma kakva ta korist bila? Čisto hipotetički govoreći, ako neko nalazi zadovoljstvo u pomaganju drugima na takav način da ga više ispunjava efekat koji to delo ostavlja na njega samog nego onaj koji ostavlja na onoga kome je upućeno, da li je to sebično? Da li je sebično podeliti parče hleba s gladnima, umesto im dati celo parče i sebi ne ostaviti ništa? Ili, da li se zaista može govoriti o sebičluku ako ne postoji materijalna nagrada?

Dalje, je li motiv koji stoji iza dobročinstva bitniji od rezultata? Gde je granica između iskrenog altruizma i pomaganja drugima u svrhe samopromocije? Da li se bilo koji problem može rešiti parcijalno ili je svakom problemu neophodan sistemski pristup? I da li je uopšte moguće učiniti bilo šta lepo i dobro na ovom svetu, a da bar neko tome ne nađe zamerku? To su samo neka od pitanja koja mi se vrzmaju po glavi povodom priče o Gregoriju Kloenu i njegovim domovima za beskućnike. Iskreno, nisam siguran da na ijedno od ovih pitanja postoji ispravan odgovor.


Lično, podržavam ovu akciju Gregorija Kloena u potpunosti. Neke probleme jednostavno nije moguće rešiti do kraja, ali to ne bi smelo da nas sprečava da ih rešavamo pomalo, koliko možemo. Možda nikad nećemo iskoreniti glad u svetu, ali to nije razlog da ne nahranimo jednu osobu koja je gladna. Isto tako, uvek moramo imati i sopstvenu rezervu, jer mislim da ništa ne rešavamo ako ćemo sami gladovati da bismo nahranili nekog drugog; tako će broj gladnih ostati isti.

Sad, ako je to sebično, onda sam i ja sebičan. Ali o tome ipak ne mogu sam da sudim. Znam samo da bi svet bio mnogo bolje mesto da je više sebičnih kao što je Gregori Kloen.

Izvor svih fotografija: www.gregorykloehn.com


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment