Jun 30, 2014

Đavolja Varoš i vidovdanski uspon na Sokolov vis


Radan planina se nalazi na jugu Srbije, u Topličkom okrugu. Od značajnijih mesta, okružuju je Prokuplje, Kuršumlija, Podujevo, Medveđa i Lebane, a na obroncima planine nalaze se značajni lokaliteti Đavolja Varoš i Prolom Banja. Sokolov vis, sa svojih 1370 metara nadmorske visine drugi po visini vrh Radana (nakon Šopota sa 1408 m.n.v.), bio je cilj rumskih i mitrovačkih planinara prošlog vikenda. Vidovdanski uspon na Radan planinu organizovalo je PSD "Borkovac" iz Rume, a akciji se priključilo i nekoliko planinara iz Sremske Mitrovice i drugih mesta. Od četrdesetak izletnika, nešto malo više od polovine je učestvovalo u samom usponu, dok su ostali imali priliku da provedu dan u Prolom Banji. Naravno da sam se priključio onoj prvoj grupi.

Pre uspona, svi učesnici akcije posetili su turistički kompleks Đavolja Varoš. Kompleks obuhvata skupinu od oko 200 zemljanih kula sa kamenim "kapama" omeđen dvema jarugama slikovitih naziva Đavolja i Paklena, kao i neobičan izvor obojene vode prezasićene rudom gvožđa (koju narod naziva "đavolja voda"), dolinu sa saskim rudarskim oknima iz XIII veka i rekonstruisanu crkvu-brvnaru posvećenu Svetoj Petki.



Svakako najatraktivniji prizor u kompleksu predstavlja sama Đavolja Varoš. Đavolja Varoš je stručnoj javnosti predstavljena relativno skoro, krajem pedesetih godina prošlog veka, iako lokalno stanovništvo oduvek poznaje ovo mesto. Nastanak ovog retkog prirodnog fenomena može se lako objasniti: mesto na kojem se danas nalazi Đavolja Varoš nekada je bila deo brda koji je sprala erozija, ali su kamene kule ostale da stoje zahvaljujući velikom kamenju koje erozija nije mogla da ponese i značajnom procentu laporca u zemljištu, koji je zemljane kule praktično cementirao.



Legenda kaže da je na ovom mestu postojalo selo u kojem su živeli dobri i bogougodni ljudi, koje je đavo zato kaznio oduzevši im razum, nakon čega su oni odlučili da venčaju brata i sestru i naprave veliko svadbeno veselje. Videvši to, dobra vila koja je čuvala Radan planinu sprečila je narod da počini veliki greh tako što je svadbenu povorku pretvorila u kamen. Zato se ove kule u narodu zovu još i "svatovi": jedna izdvojena figura naziva se "stari svat", a dve centralne kule spojene jednim velikim kamenom na vrhu zovu se "mladenci". Znake "prokletstva" Đavolje Varoši narod vidi i u neobično velikom broju udara gromova na ovom mestu, što je takođe lako objasniti velikom koncentracijom gvožđa u tlu. Ipak, to što je fenomen Đavolje Varoši lako objašnjiv, ne čini ga i manje fascinantnim. Nakon posete Đavoljoj Varoši grupe su se razdvojile, tako da je jedna otišla autobusom u Prolom Banju, a druga peške putem Sokolovog visa.



Do vrha je trebalo preći 11 kilometara i savladati 670 metara visinske razlike. Nekima se to ipak pokazalo kao prevelik zalogaj, pa je deo planinarske grupe ostao u zaseoku Male Đake, na otprilike pola puta do vrha. Dotle je put vodio kroz šumu, na nekoliko mesta presecajući planinske potoke, tako da je uspon bio više nego prijatan, a nadalje je do vrha i natrag valjalo pešačiti po pašnjacima i kamenjaru nešto više od tri sata. To se ispostavilo kao vrlo optimistična procena, jer se grupa usput rasipala zbog sakupljača pečuraka i mlađih članova koji nisu uspevali da prate tempo agilne grupice veterana (u kojoj se naročito istakao osamdesettrogodišnji deda Panta). Ipak, na kraju smo se svi okupili na pomalo tesnom vrhu i podelili ručak uz predivan pogled na Toplicu i Kosovo, a zahvaljujući beračima po povratku smo imali i ukusan dodatak večeri: pohovane vrganje, lisičarke i paprenjače.

Pogled sa Sokolovog visa na kosovsku stranu


Sa vrha je put vodio nazad do sela Male Đake (koje se zapravo sastoji samo od dve-tri kuće sa okućnicama bez stalnih žitelja) preko još jednog brda do Prolom Banje. Usput smo posetili i još jednu crkvu-brvnaru, Lazaricu, koja je podignuta na temeljima starije crkve u kojoj je, ako je verovati predanju, pričešćen deo srpske vojske pred bitku na Kosovu. Uopšte, kosovski mit u ovom kraju ima veoma duboke korene i gotovo na svakom koraku nalazi se neka crkva, kula ili kraj koji se na ovaj ili onaj način vezuje za Kosovski boj. Sama Prolom Banja mi nije naročito zanimljivo mesto, osim nove, još neosveštane crkve na brdu preko puta banje, izgrađene u tradicionalističkom maniru, koja ostavlja jak utisak, mada više zbog interesantne lokacije nego zbog same arhitekture.



Pošto je i drugi dan ove kratke ture bio krcat aktivnostima, doduše više turističkim nego planinarskim, za sada ću priču završiti ovde. O drugom danu i poseti Prokuplju, Leskovcu i Caričinom gradu, uskoro.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

5 comments:

  1. ...puna Srbija čarolija... Napisano je tako da čitaoca motiviše da i sam krene čudima u pohode...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pun je svet čarolija, na nama je samo da ih otkrijemo. :)

      Delete
  2. Текст ми се веома допао. Лепа је наша Србија!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na komentaru i na podršci. Dok je ovakvih lepota u Srbiji (i šire), biće i inspiracije za ovakve tekstove. :)

      Delete
  3. http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Evropski-studenti-posetili-Plocnik-i-Djavolju-varos.sr.html

    ReplyDelete