Jun 9, 2014

Muzika o arhitekturi

Pisati o muzici isto je što i plesati o arhitekturi, rekao je svojevremeno američki komičar Martin Mal i ušao u legendu. Ali, muzicirati o arhitekturi itekako je moguće, jer arhitektura je ipak zamrznuta muzika, kako je to sročio Gete. Multidisciplinarnost arhitekture kao nauke i umetnosti ogleda se, između ostalog, i u dijapazonu uticaja koje crpi iz različitih izvora. Sociologija, filozofija, religija, politika, ključno su uticale na arhitekturu uopšte tokom vekova, i nije začuđujuće da su se uporedo sa arhitekturom u istom smeru razvijale i druge likovne umetnosti.

István Anhalt, Symphony of Modules,
1967
Međutim, veza između arhitekture i muzike je na neobičan način jača nego veza arhitekture i bilo koje likovne umetnosti. Muzičar i konceptualni umetnik (i arhitekta) Dejvid Birn predstavio je u zanimljivom predavanju način na koji je arhitektonski kontekst uticao na razvoj muzike, a nije nikakva tajna da su mnoge kompozicije od davnina bile nadahnute velikim arhitektonskim delima i čitavim stilovima. Danas je vrlo teško pronaći muzičku numeru koja nema makar posrednu vezu sa arhitekturom. Počevši od bluz standarda "House of the Rising Sun", preko koncepta "The Wall" grupe Pink Floyd do balade "Skyscraper" pop zvezdice Demi Lovato i megahita "Wrecking Ball" njene mnogo poznatije koleginice Majli Sajrus, arhitektonska simbolika je sa više ili manje uspeha često prisutna u tekstovima popularne muzike. (Jedan od mojih omiljenih primera je pesma "Subdivisions" grupe Rush, gde je kroz opis urbane fizionomije predgrađa izvršena vrlo zanimljiva psihološka analiza slobodnog duha u učmaloj sredini.) Ipak, opisati arhitekturu rečima malo je lakše nego učiniti isto služeći se samo jezikom muzike.


Potrudio sam se da pronađem nekoliko primera popularne instrumentalne muzike direktno inspirisane arhitekturom. Pošto je pisanje o muzici plodonosno koliko i plesanje o arhitekturi, potrudiću se da napišem samo koju rečenicu o izvođačima, a samu muziku neću previše komentarisati. Uživajte.


"Manhattan Skyline" - David Shire (1977)

Jedna od numera iz poznatog mjuzikla "Saturday Night Fever" inspirisana je siluetom Menhetna, kao jednim od najprepoznatljivijih urbanih pejzaža, u to vreme sa još uvek praktično novim kulama Svetskog trgovinskog centra. Pogled na Menhetn iz vazduha mi je uvek bio fascinantan, što nikako ne bih mogao da kažem za ovakvu muziku. Iako ovo definitivno nije nešto što bih slušao kod kuće, bar ne svojevoljno, ipak mislim da u potpunosti odgovara zadatoj temi.




"Steel Cathedrals" - David Sylvian & Ryuichi Sakamoto (1985)

Silvijan i Sakamoto su pravi primeri kultnih umetnika: izuzetno cenjeni u užem krugu poznavalaca njihovog rada, a opet gotovo potpuno nepoznati širem auditorijumu. Obojica su bila na vrhuncu popularnosti sredinom osamdesetih, da bi potom "skliznuli sa radara" iako su izuzetno aktivni i danas (Sakamoto malo više nego Silvijan). Silvijan se uspešno oprobao u nekoliko muzičkih žanrova (new wave, art rock, synth pop, jazz fusion, electronic...), a u drugoj polovini karijere najčešće se bavio ambijentalnom muzikom. Od 2008. godine potpuno se posvetio studijskom radu, a na svojoj oproštajnoj turneji godinu dana ranije nastupio je i u Beogradu. Sakamoto je jedan od najcenjenijih savremenih japanskih kompozitora, a danas se pretežno bavi filmskom muzikom.





"Paseo de Gracia" - Alan Parsons Project (1987)

Alan Parsons je jedan od najcenjenijih svetskih muzičkih producenata i jedan od rodonačelnika elektronske muzike. Paseo de Gracia (ili Passeig de Gracia, na katalonskom) je poznata ulica u Barseloni, u kojoj se nalazi nekoliko značajnih dela Antonija Gaudija. Album na kojem se nalazi ovaj instrumental upravo se zove "Gaudi", a iako nije u pitanju konceptualni album na njemu postoji i pesma "La Sagrada Familia", devetominutna epopeja posvećena najpoznatijem Gaudijevom delu.




"Brandenburg Gate" - Tangerine Dream (1989)

Tangerine Dream se ubrajaju među najznačajnije predstavnike proto-elektronskog žanra krautrock, a albumom "Destination Berlin" (koji je nastao mnogo nakon njihovih najboljih izdanja, što se na njemu itekako oseti) napravili su prigodan omaž gradu u kom su oformljeni. Album je poslužio i kao muzička podloga za istoimeni turističko-propagandni film o najvećem gradu tadašnje Zapadne Nemačke, snimljen 360° tehnikom. U deset kompozicija muzikom su opisali nekoliko zanimljivih gradskih lokacija, između ostalog i Brandenburšku kapiju, kao jedan od najprepoznatljivijih arhitektonskih simbola Berlina i Evrope uopšte.




"Naos" - Laza Ristovski & Aleksandar Lokner (1994)

Mislim da o Lazi Ristovskom ne treba trošiti previše reči. Jedan od najznačajnijih muzičara sa ovih prostora, pionir rane elektronske muzike koji je svojevremeno skoro mogao da parira svetskim veličinama poput Vangelisa ili Žan-Mišela Žara, udružio je snage sa Bajaginim klavijaturistom Loknerom na sjajnom albumu "Naos" iz 1994. godine. Naos ili brod je termin iz domena sakralne arhitekture, koji označava glavnu prostoriju u hramu. Na žalost, originalni spot za ovu kompoziciju (snimljen u porti Hilandara) više ne može da se nađe na internetu.




"The Doge's Palace" - Mike Oldfield (1999)

Po mom skromnom mišljenju, Majk Oldfild je robovanjem aktuelnim muzičkim pravcima od osamdesetih na ovamo naneo svojoj karijeri više štete nego koristi na duge staze, razvodnivši svoj besprekorni neoklasični opus iz sedamdesetih letnjim pop hitovima i odurnim euro-dance ritam mašinama. O posledicama tih nesrećnih aranžerskih rešenja svedoči i sudbina ove (inače simpatične) melodije, inspirisane Duždevom palatom u Veneciji, koja je u svoje vreme bila veliki radijski hit a danas zvuči vrlo datirano i već pomalo zastarelo.




"Playing The Building" - David Byrne (2008)

Već pomenuti Birn, nekadašnji vođa benda Talking Heads, napravio je pre nekoliko godina svojevrstan eksperiment kojim je pretvorio čitavu zgradu u džinovski muzički instrument i omogućio publici da se i sama oproba u sviranju zgrade, čime je bukvalno stvorio muziku iz arhitekture. Ova musique concrète instalacija izazvala je vrlo podeljena mišljenja. Lično smatram ideju genijalnom i voleo bih da sam i sâm imao priliku da sednem za tu klavijaturu.




"The Broken Places" - Moby (2011)

Sredina devedesetih godina bila je prelomno vreme u Mobijevoj karijeri. Nakon loših kritika na račun njegovih prvih izdanja i eksperimentalnog izleta u hard core/industrial vode, ovaj sjajni muzičar je po sopstvenom priznanju bio na korak od odluke da digne ruke od muzike i posveti se studijama arhitekture. Na sreću, ipak se odlučio za muziku, ali mu je i arhitektura ostala značajan izvor inspiracije. Poslednjih godina Mobi vodi jedan interesantan blog, gde objavljuje svoje arhitektonske fotografije i komentariše arhitekturu Los Anđelesa, često sa akcentom na napuštene i oronule zgrade. Ovaj ambijentalni instrumental je u potpunosti u skladu s tom pričom.




"Architecture" - SomethingALaMode (2012)

SomethingALaMode (poznati i pod skraćenicom SALM) je pariski duo koji čine dva mlada muzičara klasičnog obrazovanja, koji u svojoj muzici kombinuju gudačke instrumente i elektroniku, sa rezultatima koji zvuče vrlo osvežavajuće. Ne postoji mnogo podataka o njima na internetu i generalno se vrlo malo o njima zna, što se može pripisati činjenici da postoje svega nekoliko godina ili možda svesnoj odluci muzičara da se ne eksponiraju previše.



Mada znam još nekoliko instrumentalnih kompozicija koje bi se mogle protumačiti kao inspirisane arhitekturom, mislim da je ovoliko za sada sasvim dovoljno. Ukoliko znate još neki zanimljiv primer popularne instrumentalne muzike inspirisane arhitektonskom tematikom, slobodno se javite komentarom. Niko ovde ne ujeda.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

1 comment:

  1. Sjajna analiza s i n t e z e duha arhitekture & muzike. Predlog & savet svakome ko voli da sluša (krštenu, naravno) muziku: svakom tonu, instrumentu, taktu... dajte liniju, kraću, dužu, u boji, horizontalnu, vertikalnu, pravu, krivu, okruglu...i kako se odvija muzika koju slušate tako ''pustite'' te linije da k o n s t r u i š u to što slušate... Relaksira i opušta, verujte na reč i probajte, deluje.

    ReplyDelete