Jun 13, 2014

Sujeverje u arhitekturi

Ima li prikladnijeg dana za priče o sujeverju od petka trinaestog? Magijska verovanja u radnje koje donose sreću ili, češće, nesreću, prisutna su u svim poznatim kulturama. Kako su i magija i arhitektura u svom najprimitivnijem obliku imale isti cilj, da zaštite od potencijalnih neprijatelja (bili to predatori, vremenske nepogode ili nečiste sile), nije neobično što su u jednom trenutku počele da se prepliću i gotovo izjednačavaju. Još u starom Egiptu, arhitekta je ujedno bio i sveštenik (ili obrnuto), a iako se arhitektura vremenom izborila za status legitimne tehničke nauke, neka magijska verovanja ostala su duboko ukorenjena u arhitekturi do danas. S obzirom na današnji datum, može biti zanimljivo reći koju reč o nekim manje ili više poznatim praznoverjima vezanim za arhitekturu.

Jedna od najčešćih praznoverica u arhitekturi u zapadnom svetu vezana je za trinaesti sprat. Opšte je poznato da se za broj trinaest vezuje jako mnogo verovanja, pre svega da donosi nesreću, pa iz tog razloga u velikom broju visokih zgrada na zapadu jednostavno ne postoji sprat sa brojem trinaest. Najčešće se dešava da projektanti umesto "nesrećnog" sprata predvide tehničku etažu, koja ostaje dostupna samo tehničkoj službi održavanja zgrade, ali je isto tako čest slučaj da trinaesti sprat uopšte ne postoji, već da posle dvanaestog odmah dolazi četrnaesti. Kinezi u ovome idu i korak dalje; budući da se u Kini nesrećnim smatra broj četiri, u kineskoj arhitekturi ne postoji četvrti sprat, ali i četrnaesti, dvadesetčetvrti, i tako dalje. Razlog je čisto semantičke prirode: u kineskom jeziku, reč četiri izgovara se slično kao i glagol umreti. A pošto Kina više nije zatvoreno komunističko društvo, iz predusretljivosti prema turistima sa zapada, u većini kineskih hotela ne postoji ni trinaesti sprat. Znači, posle dvanaestog, sasvim logično, ide petnaesti.



O sujeverju u kineskoj arhitekturi mogla bi se napisati doktorska disertacija, a značajno mesto bi svakako zauzimao Feng Šui, koji se odavno proširio van granica Kine. Kao nekome ko je izučavao Feng Šui arhitekturu, nije mi teško da shvatim kako je ova mistična veština izvorno bila zamišljena kao skup praktičnih saveta za izgradnju i organizaciju prostora (pritom vrlo smislenih i korisnih), ali je tokom hiljada godina korišćenja i konstantne mistifikacije prerastao u dogmu koje se mnogi drže kao pijan plota, i to ne samo u Kini.

Ilustrativan primer je planiranje novih naselja: pošto Feng Šui kaže da je najpovoljniji položaj naselja takav da na severu ima planinu, a na jugu reku, Kinezi pri planiranju novih naselja više ne traže odgovarajuća mesta, već jednostavno prvo prave veštačku planinu i reku, pa tek onda naselje. Ovako slepo pridržavanje antičkih pravila dovelo je i do zabrane prodaje Feng Šui literature u Kini prošle godine. Koliko će to uticati na prosvetljenje narodnih masa, tek će se videti. Još jedan zanimljiv primer sujeverja u kineskoj arhitekturi, a koji nema veze sa Feng Šuijem, su zakrivljeni krovovi. Naime, po kineskom verovanju, duhovi ulaze u kuću preko krova, ali mogu da se kreću samo pravolinijski, tako da su ukućani sigurni pod zakrivljenim krovom.



Gargojli i groteske, kao karakteristični arhitektonski detalji gotičkih crkava, takođe imaju svoj koren u sujeverju. Gargojli nisu izvorno gotički elementi i javljaju se već u doba Egipta i antičke Grčke, a igrali su ulogu rudimentarnih oluka kojima je voda sa krova odvođena dalje od objekta, da se ne bi slivala niz zidove i štetila konstrukciji. U antičko doba, gargojli su gotovo bez izuzetka bili u obliku lavlje glave, a tek u srednjem veku poprimili su obeležja monstruoznih kombinacija različitih životinja.

Jedna francuska legenda o nastanku gargojlâ govori o Svetom Romanu iz Ruena koji je ubio zmaja po imenu Garguj, a zatim njegovu glavu istakao na fasadi crkve kako bi plašila zle duhove. Verovatno odatle potiče i verovanje da gargojli i groteske (takođe monstruozne figure životinja i deformisanih ljudi, ali čisto ukrasne, bez funkcije odvođenja vode) štite crkvene objekte od nečistih sila. Sujeverni podtekst gotičkih zgrada neposredno je uticao na nastanak renesansne arhitekture, u doba humanizma i produhovljenja koje je nužno vodilo ka raskršćavanju sa kvazireligijskim dogmama.



Što se naših krajeva tiče, sujeverje nije toliko vidljivo u samoj arhitekturi koliko u procesu gradnje objekata i samoj motivaciji za njihovu gradnju. Česta pojava u srpskoj sakralnoj arhitekturi srednjeg veka je crkva pokajnica, čiju izgradnju bi finansirao neki velikaš kao način da se očisti od greha.

U slovenskoj tradiciji, izgradnja objekta je nužno zahtevala žrtvu, neretko ljudsku. Jedan takav primer opisan je u narodnoj pesmi "Zidanje Skadra" u kojoj zla vila ne dozvoljava braći da podignu grad dok ne uzidaju živo čeljade u temelj. Da ova legenda vuče koren iz stvarne tradicije, ma koliko jezive, govori i slovensko verovanje o talasonima, duhovima zaštitnicima građevina; talason predstavlja dušu čoveka uzidanog u temelj prilikom izgradnje, a blaža verzija ovog verovanja kaže da se umesto živog čoveka u temelj ritualno ugrađivala njegova senka, nakon čega bi nesrećnik navodno svakako preminuo.

U nekim krajevima Srbije i danas se temelji nove kuće prskaju krvlju životinje, obično petla, a iz istog razloga se početak i završetak gradnje (a često i značajne faze u gradnji) gotovo po pravilu obeležavaju pečenjem sa ražnja.



Iako danas živimo u jednom potpuno drugačijem svetu, koji više ne zahteva niz ritualnih radnji za zaštitu objekata od zlih sila, zidari i danas često važe za izuzetno sujeverne ljude. Za radnje koje donose nesreću smatraju se prolazak ispod merdevina, penjanje na skelu petkom i bilo kakav fizički rad na Ognjenu Mariju (15/30 jul). Ipak, sve ove praznoverice mogu se objasniti i praktičnom logikom. Dobro je bar da danas više niko nikoga ne uziđuje u temelje. Valjda...

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. ...a u enterijeru: ne rukovati se/pozdravljati se preko PRAGA - sluti raskid svake vrste odnosa između onih koji to rade...držati otvorena VRATA kad neko premine u kući i zatvarati ih tek kada preminulog iznesu iz njegovog doma...u japanskom feng šuiu TOALET nikada nije unutar doma....etc.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ima dosta i tih "enterijerskih" sujeverja: to sa pragom, sa kišobranom, pa onda da treba poželeti želju kad se prvi put uđe u nečiju kuću, itd.
      Japanski Feng Šui je derivirao iz kineskog, a i u kineskom se smatra da je najbolje da toalet da bude van doma. Pošto je to u današnje vreme uglavnom neizvodljivo, toalet se ispravno postavlja uz spoljni zid doma (što ne mora automatski da bude i fasadni) i u negativnoj vodenoj zoni (da sad ne davim sa Feng Šui kvadratima). Naravno da ima jako mnogo smisla pravilo da toalet ne sme da bude direktno vezan sa kuhinjom, ali Feng Šui to objašnjava zlim duhovima i nečistim silama. :)

      Delete