Jul 27, 2014

Iriški Venac - Staro Hopovo - Novo Hopovo



Fruška gora je mala planina, ali je prepuna planinarskih puteva. Pored najvećih i najpoznatijih, poput Fruškogorske transverzale i Fruškogorskog maratona, tu su još i staze Zanatlijske i Šidske transverzale, Bukovačkog maratona, zatim čitav jedan set kraćih staza koje nose imena po boji markacije (Plava, Crna, Žuta...), kao i nekoliko onih koje spajaju neka interesantna mesta služeći se markacijom drugih staza. U ove poslednje spada i staza koja spaja Iriški Venac i manastire Staro i Novo Hopovo.

Moja odluka da u subotu renderujem izglede za projekat kuće koji treba da predam investitoru u ponedeljak, a da u nedelju skoknem do Fruške gore, jutros mi je izgledala kao vrlo pogrešna. Subota je bila suva, iako možda za nijansu pretopla, a u nedelju oko dva sata ujutro probudila me je grmljavina. Neko vreme sam posmatrao pljusak pre nego što sam ponovo utonuo u san, a jutro koje je usledilo nije obećavalo mnogo bolje vreme. Tada sam doneo još jednu odluku - idem, pa šta bude. I mada je pljuštalo kao iz kabla dok sam vozio ka Irigu, ispostavilo se da je ova odluka bila potpuno ispravna: za sve moje vreme na stazi, kiša je samo na momente prskala, a malo hladnije vreme bilo je odlično za pešačenje.



Planinarska staza Informativni centar - Staro Hopovo - Novo Hopovo (kako piše na info-tabli) prati markacije Fruškogorskog i Bukovačkog maratona, a jednim delom i Fruškogorske transverzale. Staza je kružna, umesto kontrolnih tačaka na ključnim mestima ima table sa mapom staze, i praktično se može pratiti od bilo koje tačke. Počinje kod informativnog centra Nacionalnog parka Fruška gora na Iriškom vencu, nedaleko od spomenika Sloboda Sretena Stojanovića, najmonumentalnijeg obeležja narodnooslobodilačkoj borbi na Fruškoj gori. Ovaj spomenik svečano je otvoren 1951. godine, ali je uprkos zaštiti nadležnog zavoda u poslednje vreme često na meti vandala i kradljivaca sekundarnih sirovina, koji sa postamenta skidaju reljefne bakarne ploče.



Naredna dva-tri kilometra staza prati greben ka TV tornju, kada se odvaja niz južnu padinu ka Starom Hopovu. Cela staza duga je ravno deset kilometara, što se meni u startu učinilo kao malo, pa sam napravio i izlet do TV tornja, čija gigantska betonska "jabuka" (u kojoj su se nalazile kontrolne prostorije) još uvek ima "ugriz" od NATO bombardovanja. Budući da je betonski stub visine preko 150 metara ostao neoštećen, toranj je kasnije kako-tako priveden nameni, ali će po svemu sudeći uspomena na proleće 1999. ostati još prilično dugo.

Put ka Starom Hopovu vodi sve vreme blagom nizbrdicom, a pred sam izlazak na manastirski proplanak preseca potok neobičnog belog kamenog korita u jakom kontrastu sa okolnom zemljom, koje izgleda kao izvajano od jednog komada kamena. Tu se nalazi i izvor sa vodom za koju se u narodu priča da je lekovita, a za svaki slučaj ima i istaknutu potvrdu o hemijskoj i bakteriološkoj ispravnosti. Nad samim izvorom podignuta je kapelica, kakve u ovim krajevima zovu vodica (sa naglaskom na i).

Staro Hopovo

Manastir Staro Hopovo podignut je između 1496. i 1502. godine, a predanje ga vezuje za sremskog despota Đorđa Brankovića. Prvobitna crkva stradala je u zemljotresu sredinom XVIII veka, a današnja je izgrađena 1753. godine. Zanimljivo je da je u to vreme, kada je većina fruškogorskih manastira po dekretu Marije Terezije preuređivana tako da dobije odlike baroka, nova crkva podignuta potpuno u skladu sa raškom školom srpske sakralne arhitekture, kao jednobrodna građevina sa jednim masivnim kubetom. Osim toga, Staro Hopovo je uz Malu Remetu i jedan od samo dva fruškogorska manastira koji nikad nisu dobili i karakteristične barokne zvonike, po kojima su ostali manastiri poznati. Teško oštećen tokom II svetskog rata, manastir je do pre desetak godina bio potpuno napušten, a brojne obnove u poslednjih nekoliko godina od njega su napravile pravi biser fruškogorskog crkvenog graditeljstva koji zaista vredi videti.

Novo Hopovo

Koliko god Staro Hopovo bilo skrajnuto i manje poznato i u javnosti i u literaturi, toliko je o Novom Hopovu (koje se nalazi na oko dva kilometra zapadno) pisano naširoko i nadugačko. Manastir je osnovao despot Đorđe Branković 1496. godine, a današnja crkva, podignuta 1576. godine u najboljoj moravskoj tradiciji, jedna je od najvećih srpskih crkava severno od Save i Dunava, a istovremeno predstavlja prvi zabeleženi slučaj svetovnog ktitorstva: pokrovitelji crkve bili su izvesni Lacko i Marko Jovšić iz Gornjeg Kovina, o čemu svedoči sačuvana kamena tabla. Na preko 600 kvadratnih metara zidne površine predstavljen je najveći repertoar tradicionalnog crkvenog slikarstva kod Srba, a ceo ikonostas delo je verovatno najpoznatijeg srpskog slikara epohe baroka Teodora Dimitrijevića Kračuna.



Za Novo Hopovo vezuje se i ime Dimitrija Obradovića, koji je ovde bio monah između 1757. i 1760. godine, kada je i dobio monaško ime Dositej po kojem će ga istorija zauvek upamtiti kao jednog od najvećih prosvetitelja srpskog naroda. Novo Hopovo ima jednu od najdužih neprekinutih tradicija među fruškogorskim manastirima, a činjenica da je ujedno i jedan od najdostupnijih manastira samo pojačava njegovu turističku atraktivnost.



Poslednja etapa planinarske staze od Novog Hopova do Iriškog venca celom svojom dužinom prolazi kroz gustu, stoletnu šumu. Iako se ni za jedan deo staze ne može reći da je zaista težak, ova deonica može da iznenadi nepripremljene pešake, jer se konstantnim usponom na oko tri kilometra savladava oko 300 metara nadmorske visine. Staza ponovo izlazi na greben kod hotela "Iriški Venac", nekada prestižnog objekta a danas ruine zarasle u korov, koja izgleda kao kulisa za horor film. Žalosno je što je objekata sa ovakvom sudbinom sve više, ne samo na Fruškoj gori.

Staza Informativni centar - Staro Hopovo - Novo Hopovo nije ni preduga, niti zahtevna, i može se preći za oko tri sata vrlo lagane šetnje. Za to kratko vreme, putniku se pruža prilika da vidi jedan jako lep presek kroz sve ono što Fruška gora ima da ponudi: manastire, spomenike, izletišta i odmarališta, a pre svega izuzetno vrednu i očuvanu prirodu. A to se ne može meriti ni satima, ni kilometrima.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment