Jul 21, 2014

Poslednja noć Monti Pajtona

Više od trideset godina nakon poslednjeg zvaničnog zajedničkog poduhvata, legendarna komičarska trupa "Monti Pajton" održala je seriju nastupa u londonskoj O2 areni. Celovečernji šou program zasnovan na najpopularnijim skečevima trupe, ali i nešto potpuno novog materijala, odigran je ukupno deset puta tokom jula 2014. godine. Poslednji nastup u seriji, sugestivno naslovljen Poslednja noć Monti Pajtona, održan je sinoć uz direktan prenos u 450 bioskopskih sala u Velikoj Britaniji i još preko 1500 bioskopa širom sveta. Beogradska publika imala je prilike da pogleda ovaj spektakl u dve unapred rasprodate sale bioskopa Cineplexx u poslovnom centru Ušće.

Do pre nekoliko nedelja, bio sam ubeđen da skoro da ne postoji osoba koja nije makar čula za Pajtonovce. Iako je od poslednje sezone njihove originalne televizijske serije Leteći cirkus Monti Pajtona prošlo ravno četrdeset godina, njihov uticaj na komediju kao žanr nikako nije mogao da izbledi s godinama. Po njima je i u engleski jezik zvanično ušao termin "pajtonovski" (pythonesque), koji označava nadrealnu i apsurdnu komediju kakvu je trupa negovala, a termin "spam" kojim se svako ko koristi internet sreće svakog dana dobio je svoje današnje značenje zahvaljujući jednom njihovom skeču. Lično, za Pajtonovce znam bukvalno otkad znam za sebe, znam napamet jedno brdo replika iz njihovih televizijskih skečeva i filmova i naravno da sam nabavio kartu čim sam saznao za prenos. Ono što me je začudilo je koliko neki mlađi ljudi kojima sam oduševljeno pričao o tome nisu imali pojma ko su oni.

S leva na desno: Džon Kliz, Teri Gilijam, Teri Džons, Grejem Čepmen,
Majkl Pejlin, Erik Ajdl, u kostimima nekih od svojih popularnih likova
Trupa je okupljena 1969. godine u Londonu, kada su se šestorica mladih komičara koji su do tada sporadično radili zajedno na radiju i televiziji udružila u zajednički projekat, a činili su je Džon Kliz, Grejem Čepmen, Majkl Pejlin, Erik Ajdl, Teri Džons i Teri Gilijam. Svi su pisali scenario i glumili, Džons je režirao, Ajdl je pisao songove, a Gilijam je bio zadužen za animacije koje su išle između skečeva. Iza njih su ostale četiri sezone televizijske serije Leteći cirkus Montija Pajtona, petnaestak albuma sa audio skečevima i muzičkim numerama, kao i četiri igrana filma: A sada nešto potpuno drugačije (1971), Monti Pajton i Sveti Gral (1975), Žitije Brajanovo (1979) i Smisao Života (1983), od kojih je svaki našao svoje mesto u filmskim antologijama.

Preživeli Pajtonovci poziraju
sa (navodnom) Čepmenovom
urnom, 1998. godine
Svi članovi su nakon razlaza trupe nastavili uspešne karijere. Džon Kliz je ulogama u velikom broju televizijskih serija i filmova stekao status jednog od najpopularnijih britanskih komičara svih vremena; Erik Ajdl se pored komedije proslavio i kao autor mjuzikla, ali i kao pisac; Majkl Pejlin već decenijama snima popularne putopise za BBC; Teri Džons se danas pretežno bavi pisanjem knjiga za decu; Teri Gilijam se u posvetio režiji i važi za izuzetno cenjenog filmskog autora. Nažalost, Grejem Čepmen od 1989. godine više nije među živima, što ostale članove nije sprečilo da to u svom prepoznatljivom maniru iskoriste kao inspiraciju za nove šale.

A sada nešto potpuno drugačije!

Od globalnog finala poslednjeg zajedničkog projekta petorice Pajtonovaca donekle sam očekivao da će biti više kompilacijskog karaktera, nekakav nostalgia act koji bi se više trudio da podseti publiku na ono što su oni nekada bili nego da pruži nešto novo. Zaista, predstava se uglavnom i sastojala od starih, dobro proverenih tačaka koje su uprkos svemu izdržale test vremena, ali je bila daleko od nostalgične. Neka seta mogla se primetiti samo na kratko, u trenucima kada su preko video-bima puštani inserti u kojima je glavnu ulogu tumačio pokojni Čepmen, a većinu vremena preostali deo ekipe delovao je uigranije nego ikad.

"I'm a lumberjack and I'm okay..."
Čini se da Leteći cirkus nikad nije bio više dinamičan (niti manje politički korektan, što se toga tiče), a godine koje su se itekako mogle videti na zvezdama večeri dale su samo još jedan pečat njihovoj izvedbi. Možda najočitiji primer je završnica skeča "Nudge Nudge" (koju neću otkrivati, za slučaj da ga neko još uvek nije video), kojoj godine protagonista daju jednu potpuno novu dimenziju iako je sam tekst ostao veran originalu, za razliku od nekih drugih epizoda u kojima su se mogli prepoznati novi elementi.

"I like Chinese..."
Šou je bio zaista svestran: pored uživo odigranih crtica i inserata iz televizijske serije i većine filmova (Sveti Gral iz nekog razloga nije našao svoje mesto u celoj priči), smenjivale su se muzičke numere (besmrtna "Lumberjack Song", manje poznata "I Like Chinese" koja danas zvuči aktuelnije nego u vreme kad je nastala, sjajna "Galaxy Song"...), stare i nove Gilijamove animacije, ali i plesne koreografije zasnovane na nekim starim idejama ("Ministry Of Silly Walks", "Every Sperm Is Sacred"...), kao deo predstave koji se ranije nije viđao kod Pajtonovaca.

"Nobody expects the Spanish
Inquisition!"
Pored standardne Kerol Klivlend, spektakl su uveličali i specijalni gosti, među kojima i Mik Džeger i Čarli Vots, Majk Majers, Brajan Koks, ali i genijalni Stiven Hoking, koji se na sebi svojstven način uključio u verziju "Galaxy Song". Publika je još jednom, i po svemu sudeći poslednji put uživo, imala prilike da vidi neke nezaboravne scene, kao što su "Four Yorkshiremen", "Argument Clinic", "Spanish Inquisition", a kombinacija skečeva "Dead Parrot" (možda i najpopularnija crtica Pajtonovaca) i "Cheese Shop" izazvala je posebne salve smeha u publici.

"He's gone to Heaven
to meet Dr Chapman!"
Puna dva i po sata predstave (čak tri i po, ako se računaju uvodni dokumentarni kolaž i polusatni intermeco) bukvalno su proletela. Šou je, naravno, zatvorila pesma "Always Look On The Bright Side Of Life", čijem izvođenju se priključila i beogradska publika, a verujem i publika širom sveta. Taman kad je kraj pretio da postane dirljiv (što se Pajtonovcima ne bi smelo oprostiti), završni udarac zadale su kartice sa titlovima: "Graham Chapman 1941-1989", "Monty Python 1969-2014", "Piss Off". Tako je u karakterističnom maniru stavljena tačka na karijeru verovatno najuticajnije komičarske trupe svih vremena.


Ako je iko pomislio da je ova serija nastupa samo jedna od onih "oproštajnih turneja" namenjenih punjenju džepova glumačke ekipe, ton i stav završnih momenata predstave je definitivno odagnao ovakve sumnje. Ono čemu je publika u O2 areni, ali i širom sveta, imala prilike da prisustvuje zaista je bila Poslednja noć Monti Pajtona. Njihova zajednička priča pamtiće se po mnogo čemu, a od sinoć i po vrlo efektnom poslednjem poglavlju. Pajtonovci su se oduvek vešto igrali očekivanjima publike, pa su tako i sinoć pružili nešto sasvim sveže, iako je većina repertoara bila unapred poznata. Ako im se išta može zameriti, to je da je šou bio prekratak, a to bi već stvarno bilo traženje dlake u jajetu.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment