Aug 24, 2014

Nacionalni park Kanjon Nere - Beušnica



Nacionalni park Kanjon Nere - Beušnica (Parcul Naţional Cheile Nerei - Beuşniţa) nalazi se u Rumuniji, tridesetak kilometara od granice sa Srbijom kod Bele Crkve. Za ime parka zaslužne su dve njegove najveće atrakcije, kanjon reke Nere i vodopad Beušnica, ali i pored njih u parku ima još mnogo zanimljivih stvari. Zato se sve više planinarskih klubova upućuje u ove krajeve, a jučerašnju turu organizovalo je beogradsko društvo "Policajac - Josif Pančić".

Pešačenje je počelo na izlazu iz sela Potok (Potoc), prvo preko pašnjaka i livada kroz slikovite predele jugozapadne Rumunije, a zatim duž šumovitih obala reke Beu, desne pritoke Nere. Po mom skromnom mišljenju, reka Beu je zapravo najveća "zvezda" nacionalnog parka. Na svega desetak kilometara toka smestila su se dva izuzetna vodopada (Beušnica i La Vaioaga), kao i nekoliko kaskada. Voda je hladna, bistra i kažu da je pitka duž celog toka. Meni od nekoliko gutljaja ništa nije falilo.





Odmah uz reku Beu nalazi se nebično vrelo po imenu Begovo oko (Ochiul Beiului). Sa petnaestak metara u prečniku, potpuno je mirno i deluje kao stajaća voda. Ipak, slapovi koji se prelivaju sa njegove ivice svedoče o suprotnom. Potpuno prozirna voda stvara iluziju mnogo manje dubine: iako deluje kao da je duboko manje od dva metra, do dna Begovog oka zapravo ima nešto manje od deset metara. Tajanstvenoj atmosferi doprinosi i nestvarni plav odsjaj površine vode.




Vodopad Beušnica (Beuşniţa) na reci Beu, visok oko 15 metara, važi za značajan spomenik prirode Rumunije. Međutim, toplo leto i sušan period godine učinili su da ne izgleda onako veličanstveno kao na slikama na internetu. Ipak, voda koja se slivala u tankim i slabim mlazevima otkrila je skrivenu strukturu kamena ispod vodopada, koju je samu po sebi vredelo videti. Ovako, jači utisak je ostavio inače manji vodopad La Vaioaga, do koga je trebalo sići vrlo strmom stazom koja se odvaja sa glavnog šumskog puta, a koji je uprkos manjoj visini (desetak metara) delovao mnogo impozantnije od Beušnice.

Beušnica

La Vaioaga

Glavni ulaz u nacionalni park, ujedno i ulaz u sam kanjon Nere, nalazi se na oko 7,5 kilometara od Beušnice i odatle se ulazi na stazu koja sledećih nekoliko kilometara vodi duž kanjona Nere, tačnije oko pet kilometara ka selu Saska Romana (Sasca Română) i još petnaestak na drugu strane. Odavde se odvaja i staza do Đavoljeg jezera (Lacul Dracului), još jedne atrakcije parka koja je ipak suviše daleko da bi se tek tako uvrstila u plan jednodnevnog izleta. U nacionalnom parku nalazi se i ribnjak, gde se može probati sveža pastrmka na žaru, ali i popiti hladno pivo ili sok.



Reka Nera se već na prvi pogled razlikuje od reke Beu: šira je, mirnija, pitomija. Deluje kao da više nema šta da dokazuje nakon što je kroz okolne stene prosekla svoj put, naizgled mnogo lakše nego što su ljudi prosekli stazu koja vodi duž njene desne obale. Staza je najvećim svojim delom široka tek toliko da čovek može da prođe, a na nekim mestima vodi i direktno kroz stenu, kroz probijene tunele kojih ima desetak, od kojih su neki toliko dugački da im se ne vidi drugi kraj, a u nekima čovek treba dobro da se sagne da bi se provukao. Između tunela, pogled na Neru oko trideset metara ispod staze nekima je oduzeo dah od lepote, a nekima možda i od straha.






Poslednje "iskušenje" za grupu nakon ispešačena 23 kilometra bio je viseći most nadomak sela Saska Romana, koje bilo i cilj ove staze. Most je trebalo preći oprezno, jedan po jedan, što se mnogima pokazalo kao vrlo težak zadatak, pa se prelazak cele grupe odužio na više od sat vremena. Ipak, neplanirano slobodno vreme za one koji su most prešli bez problema bilo je dovoljno za predah uz jeftino hladno pivo ispred prodavnice u Saska Romani.




Nažalost, zbog toga što je prelazak staze trajao duže nego što je bilo planirano, više nije bilo vremena za planiranu zajedničku večeru i druženje, tako da se nakon okupljanja grupe u centru sela odmah krenulo nazad za Srbiju. Sudeći po utiscima, prilike za popravni po ovom pitanju će biti, a društvo već planira nove akcije u ovim krajevima. Nadam se uskoro.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

4 comments:

  1. ....pišeš tako da nam je, čitaocima, kao da smo bili tamo, a naročito kraj one divote od Begovog oka...Hvala što nas uvek vodiš sa sobom, iako ne mrdamo nikuda...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nema na čemu. :) Bez lažne skromnosti, fotografije ne mogu baš najbolje da dočaraju atmosferu Begovog oka (bar ove moje ne mogu), ali uz kratak opis stekne se već neka slika...

      Delete
  2. Anonymous26/2/17 09:37

    Vrlo lep clanak

    ReplyDelete