Sep 23, 2014

Preporuka albuma za jesenji dan: Leonard Cohen - "Popular Problems" (2014)


Kada je neko na muzičkoj sceni skoro pola veka, nema više potrebe da se bilo kome dokazuje. Međutim, muzičari koji konstantno plivaju u sigurnim vodama najčešće završe sa ustajalim idejama koje po kvalitetu ne mogu da se približe njihovim najboljim ostvarenjima. Primera ima jako mnogo, izuzetaka vrlo malo. Jedan od izuzetaka je i Leonard Koen, koji je ovih dana proslavio osamdeseti rođendan, što je prigodno obeležio svojim (tek) trinaestim studijskim albumom, koji je sve samo ne nekvalitetan.

Koen je kao kantautor aktivan od druge polovine šezdesetih godina prošlog veka, a poeziju je počeo da objavljuje nekih desetak godina ranije. Iako važi za jednog od najvećih pesnika popularne muzike, danas je široj javnosti manje poznat nego što bi smeo da bude. Najilustrativniji primer je sigurno pesma "Hallelujah", koju skoro svako zna u nekoj od preko 300 cover verzija, a skoro niko u originalnoj Koenovoj verziji iz 1984. godine.

Nakon serije manje uspešnih albuma od sredine osamdesetih naovamo, obeleženih nezgrapnim savremenim aranžmanima, Koen se pre nekoliko godina konačno vratio minimalističkom pristupu karakterističnom za njegove rane (i najbolje) radove. Tako i najnovijim albumom "Popular Problems" preovladava kamerna atmosfera, uglavnom u melanholičnom bluz/džez maniru, sa povremenim uplivima gospela, kantrija i folka. Koenov ostareli, duboki i hrapavi vokal, koji možda ne bi najbolje "legao" njegovim starijim pesmama, uopšte ne pokušava da traži neke stare registre i savršeno odgovara ukupnoj muzičkoj slici albuma koja evocira polumračni, zadimljeni džez klub kakvih je danas, nažalost, sve manje. Po mom mišljenju, Koen je jedan od retkih izvođača koji je uspeo da iskoristi starenje svog glasa na pravi način, a tercet ženskih glasova u pozadini pametno je uklopljen kao kontrast i neophodna potpora na nekim mestima.



Što se tiče tekstova, Koenova tematika ostaje u njemu dobro poznatim domenima: smrtnost, religija, rat, ljubav i seks, često i u kombinaciji... Iako na ovom izdanju nema nijedne pesme koja će postati hit u pravom smislu te reči, takođe nema nijedne koja po svojoj lirskoj snazi ne bi mogla da parira najpoznatijim Koenovim delima. Prekaljeni muzičar, ali pre svega pesnik, pokazuje da ima još aduta u rukavu.

Još jedan veliki plus za album sa moje strane odnosi se na njegovo trajanje: ukupno devet pesama spakovano je u nepunih 36 minuta. U eri u kojoj je CD kao medijum postao standard u muzičkoj industriji, popularni izvođači se već godinama trude da popune kapacitet diska do poslednje sekunde, pa je tako muzička scena već duže vreme pretrpana albumima koji traju kao gladna godina a ne govore ništa. S te strane, Koen drži još jednu važnu lekciju iz odmerenosti mlađim kolegama.

"Popular Problems" je odličan album koji itekako ima šta da kaže. Možda nije savršen, ali je svakako u savršenom skladu sa ovim jesenjim vremenom. Apsolutno ga preporučujem svakome kome je potrebno malo da uspori svoj tempo, makar na tek nešto više od pola sata. Ipak, ako planirate da ga nosite sa sobom u slušalicama, obavezno birajte što kišniji dan.




Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

3 comments:

  1. ....toliko svoj - a naš, naprosto je nezamislivo ne voleti ga jako...

    ReplyDelete
  2. Toliko godina je prošlo i još uvek ga slušam.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Prave vrednosti nikad ne zastarevaju. :)

      Delete