Oct 17, 2014

Rekonstrukcija Batersi elektrane: zločin protiv arhitekture

Ovih dana u Londonu počinje demontaža četiri dimnjaka čuvene elektrane Batersi. Dimnjaci će biti pažljivo rastavljeni i očišćeni od atmosferskih naslaga starih preko 80 godina, a zatim vraćeni na svoje mesto. Međutim, radovi na ovom objektu neće se zaustaviti nakon sanatorske intervencije; time tek počinje arhitektonsko-urbanistička rekonstrukcija ovog dela Londona, kojom će nekadašnja industrijska zona biti pretvorena u luksuzni rezidencijalni kompleks.

Batersi termoelektrana se nalazi na južnoj obali Temze i građena je u dve faze, između 1933. i 1935. godine i između 1953. i 1955. godine. Bila je u funkciji gotovo pola veka: blok A je prestao sa radom 1975, a blok B 1983. godine. Upečatljiva arhitektura učinila je zgradu jednim od najprepoznatljivijih simbola Londona, sa nebrojenim referencama u popularnoj kulturi, od kojih svakako treba pomenuti pojavljivanje na omotu albuma Animals grupe Pink Floyd, u spotu za pesmu You've Got Another Thing Comin' grupe Judas Priest i u filmovima Children Of Men (2006) i The Dark Knight (2008). Od 2012. godine nalazi se u vlasništvu malezijskih kompanija SP Setia i Sim Darbi, koje su ujedno i glavni investitori radova.

Batersi u popularnoj kulturi
Elektrana predstavlja jednu od retkih sačuvanih industrijskih zgrada u stilu Art Deko, i kao takva nalazi se na listi zaštićenih arhitektonskih spomenika u Velikoj Britaniji, sa oznakom Grade II*. Međutim, zaštita se odnosi samo na četiri kule sa dimnjacima, čime je propuštena prilika da se ceo objekat očuva u svom originalnom izgledu, a urbanistički master plan iz 2008. godine ovaj propust itekako koristi. Iako je tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bilo planova za očuvanje zgrade sa promenom namene u zabavni park ili umetničku galeriju (na sličan način kao što je elektrana Benksajd 2000. godine pretvorena u prostor galerije Tejt Modern), planirana urbana rekonstrukcija predviđa na ovoj lokaciji preko 3000 stambenih jedinica, hotel sa 200 soba i oko 40.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, uz uklanjanje najvećeg dela zgrade elektrane.



Kao arhitekta, ne znam da li je strašnije to što ovaj primer pokazuje da očigledno svuda u svetu birokratija odlučuje o sudbini graditeljskog nasleđa, ili to što neki od trenutno vodećih svetskih arhitekata poput Normana Fostera i Frenka Gerija uzimaju udela u ovom svojevrsnom zločinu protiv arhitekture i istorije. Ili je ipak najstrašnije to što toliko značajna imena struke nude rešenje u potpunosti lišeno stila, značenja, konteksta i arhitektonskih vrednosti. Arhitektonsko-urbanističko rešenje prezentovano prošle godine pretvoriće ovaj tipično londonski urbani pejzaž u stambeni blok novokomponovane arhitekture diktirane kapitalom i odsustvom ukusa investitora, kakva se danas obično viđa na bliskom istoku. I dok se deo šire javnosti i pojedini arhitektonski krugovi u Velikoj Britaniji bezuspešno bune protiv ovog poduhvata, pojedinci većeg materijalnog a manjeg duhovnog bogatstva već uveliko kupuju nekretnine u kompleksu, čime je projekat sve bliže realizaciji.


London se već duže vreme nalazi pri vrhu moje liste destinacija planiranih za (bližu ili dalju) budućnost, a Batersi elektrana, iz mnogo razloga, pri vrhu liste lokacija za posetu u Londonu. Međutim, nakon ovih vesti imam osećaj da sam za Batersi već zakasnio. Radovi započeti ovih dana promeniće lice ovog dela Londona zauvek. Na bolje ili na gore, kod mene nema dileme.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


2 comments:

  1. Anonymous13/9/16 00:51

    Zivim blizu Battersea power station-a, i tokom poslednjih petnaest godina bilo je vise pokusaja da se ta iconic zgrada sacuva od propadanja. Vise izvodjaca radova se javljalo na konkurse i odustajalo nakon sto bi shvatili velicinu posla koji je trebalo obaviti. Jedni od izvodjaca su skinuli dimnjake i ostavili iza sebe oskrnavljenu zgradu. Sledeci su postavili skele i odsetali, .. it ako dalje. Koliko ja znam, i ako me oci ne varaju, novi izvodjaci su lepo vratili dimnjake na zgradu, a ceo komplex okolnih zgrada ce omoguciti da deo grada, koji je bio potpuno neiskoristen, neposecen, i prilicno oronuo i ne bezbedan, postane jedno od najlepsih mesta na Temzi.
    Ne znam da li ste vi imali prilike da izbliza vidite u kom je stanju bila Batterea power station. Ja jesam, i dok sam stajala u sredini velike poljane okruzene zidovima zgrade, bilo mi je jako drago sto se napokon neko ozbiljno prihvatio tog zadatka obnove i ocuvanja zgrade; i sto ce neko tu olupinu nebezbednih zidova preobratiti u zive gradjevinu, sa novom svrhom i novim prostorima dostupnim velikom broju, koji ce se diviti zgradi, umesto da je gledaju godinama kako se krnji i obrusava.
    Sto se tice arhitektonskih resenja, ona su zapravo sjajna, i sadrze veoma interesanta ekoloska resenja, u sta sam se licno uverila na izlozbi koja je pre vise od pet godina prethodila odobrenju projekta i, zajedno sa velikim brojem lokalnog stanovnistva glasala za njega. Dakle, nisu samo birokrate odlucivale o tome sta ce se desavati - i stanovnistvo je bilo ukljuceno u odluku.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Poštovana, cenim Vaše mišljenje kao (in)direktnog korisnika projekta, ali i dalje stojim iza svog stava koji je u isto vreme i lični i profesionalni. Koliko god danas bila ruinirana, elektrana predstavlja neprocenjiv deo engleskog i svetskog graditeljskog nasleđa i trebalo bi tako i da se tretira. Na polju zaštite i rekonstrukcije arhitektonskih spomenika postoje stroga pravila kojih bi projektanti morali da se pridržavaju, a čak i kad se od tih pravila odstupa (obično radi revitalizacije prostora kod kojih je napuštena originalna namena, kao što je to slučaj sa Batersi elektranom) to bi trebalo da bude učinjeno sa smislom i ukusom. Ma koliko funkcionalna i estetski prijemčiva najširoj (nestručnoj) javnosti, arhitektonsko-urbanistička rešenja koja su do sada prezentovana za prostor Batersi elektrane jednostavno odudaraju od duha i konteksta lokacije i ne nose nikakav jedinstveni pečat koji bi jedan projekat ovog nivoa morao da ima. Ceo koncept bi mogao jednako lako da se nalazi i u Parizu, Berlinu, Beogradu, ali najpre možda negde na Arabijskom poluostrvu, gde je skupa a bezlična arhitektura odavno postala standard, a već neko vreme se kao rak širi svetom jer svi znamo šta vrti tamo gde burgija neće... Nažalost po Batersi, a time i industrijski Art Deko u globalu...

      Delete