Nov 17, 2014

Memorijal Mihajlo Kampoš - završno kolo Vojvođanske treking lige 2014


U nedelju 16. novembra održano je osmo i ujedno poslednje kolo Vojvođanske treking lige za 2014. godinu. Čast da u svojoj organizaciji zatvori ovogodišnji ciklus takmičenja pripala je subotičkom Spartaku, a trka je održana na Subotičkoj peščari, u okviru akcije koja se održava u čast preminulog člana PK Spartak Mihajla Kampoša. Čak ni loše vreme (hladan vetar i kiša) nije uticalo na odziv učesnika, a sezona je završena u jako lepoj atmosferi zdrave konkurencije i dobrog druženja.

Predeo izuzetnih odlika Subotička peščara prostire se uz samu granicu Srbije sa Mađarskom, na površini od oko 150 km²: i više nego dovoljno prostora za staze treking lige. Po običaju, takmičarima su na raspolaganju bile staze tri dužine: 16, 26 i 36 kilometara. Iako su po dužinama staze bile ispod proseka lige, za predele se to nikako ne može reći. Čak i u kasnim jesenjim uslovima peščara izgleda prelepo i lako je zamisliti koliko tek lepo izgleda u leto, kad uz borove, jele i ariše olistaju mnogobrojni bagremovi i breze. Zadajem sebi zadatak da u skorije vreme obiđem neke od ovih staza i leti.




Na stazi je mnogo poznatih lica iz prethodnih kola, i mada se neki bore za plasman više od drugih, nema tu pravog rivalstva. Svi su dobro raspoloženi, ćaskaju, šale se, vidi se da svi uživaju uprkos ne baš sjajnim atmosferskim prilikama. Tome doprinosi i zanimljiv način overe učesničkih kartica perforacijama sa siluetama životinja, biljaka, zvezdica... Vrlo simpatična inovacija koja se u suštini ne razlikuje mnogo od standardnih validatora sa tačkicama, ali opet deluje jako interesantno.



Negde usput pričam sa Olgicom i Stevom iz Zrenjanina, i nikako ne uspevamo da se dogovorimo šta je zapravo najveći dobitak za učesnike lige: boravak u prirodi i na čistom vazduhu, upoznavanje novih zanimljivih mesta i ljudi ili postizanje dobre fizičke kondicije. Zapravo, od takvih benefita uopšte nije bitno koji je najveći. Bitno je da su na dobitku svi učesnici lige, bilo da su osvajali medalje i postizali dobre rezultate, probijali granice svoje izdržljivosti ili samo opušteno šetali u prirodi.




Bar sa moje strane, za organizatore postoje samo reči hvale. Kontrolori su dežurali na tri tačke (iskreno mislim da više i nije bilo potrebno), na kojima je bilo vode, čaja, slatkiša i slanih grickalica i više nego dovoljno za sve. Staze su bile lepo markirane i upečatljivo označene na svim kritičnim mestima, tako da je opis staze (inače dosta dobar) bio čak i suvišan. Ukratko, organizacija je bila odlična. Kad već pričamo o subotičkom Spartaku, svakako treba izdvojiti ime Zokija Vukmanova, zahvaljujući kome je cela ova priča i zaživela i koji je i ove sezone izneo najveći teret organizacije na svojim "direktorskim" plećima - i živcima. Zbog svega toga, treba mu reći samo jedno veliko "bravo"!




I šta nakon svega? Ostalo je da se preračunaju rezultati i utvrdi konačni plasman takmičara u pojedinačnoj i klupskoj konkurenciji (što će biti ovih dana), a kasnije dodele i pehari i medalje najboljima.  Ipak, čestitke idu svim učesnicima lige. Potpuno zasluženo.

Sledeća sezona Vojvođanske treking lige počinje već 14. januara u Šidu. Iskreno, jedva čekam.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

3 comments:

  1. Odlično napisano, kao i uvek, i naravno, Milane, čestitke za postignut uspeh! :)

    Olgica

    ReplyDelete
    Replies
    1. Čestitke stvarno zaslužuju svi, i oni koji se takmiče i oni koji samo šetaju i mi koji smo tu negde između. :)
      Žao mi je što nisam ostao duže nakon trke, ali biće prilike za još druženja. Nadam se da se vidimo u Šidu 14. januara?

      Delete
    2. I ja!

      Delete