Nov 5, 2014

Milan Mladenović u ex-Yu urbanoj toponimiji


Na današnji dan pre tačno dve decenije ovaj svet je napustio Milan Mladenović, po mnogima jedan od najvećih rokenrol umetnika ikada poteklih sa ovih prostora. U trenutku kad je ovaj neumorni borac za slobodu duha izgubio svoju poslednju bitku, (tada već bivšom) Jugoslavijom vladali su rat i beda, šund, kič i neukus, sve ono protiv čega se on godinama borio i od čega se ceo region do danas nije u potpunosti oporavio, kao što zdrava muzička scena do danas nije uspela da popuni prazninu nastalu njegovim odlaskom. Ono što nam je ostalo je vanvremenska muzika, ali pre svega rokenrol poezija, kojom se Milan vrlo brzo našao u društvu zaslužnih umetnika čija imena krase urbane strukture širom bivše SFRJ. Međutim, iako ovaj podatak izaziva ponos u srcima svih ljubitelja njegove umetnosti, ostaje tu jedno pitanje: kakve su mu to ulice namenili?


Milan Mladenović, početkom devedesetih
Za neke mlađe generacije koje se možda ne sećaju Milana Mladenovića, nije zgoreg ukratko prepričati njegovu biografiju. Rođen u Zagrebu 1958. godine u oficirskoj porodici, rastao je u Sarajevu a kao srednjoškolac došao u Beograd, gde će i započeti muzičku karijeru. Prvu ozbiljniju slavu stiče početkom osamdesetih godina prošlog veka u novotalasnom bendu Šarlo Akrobata, uz Dušana Kojića Koju i Ivicu Vdovića Vda, koji se ubrzo deli na dve frakcije od kojih će nastati Kojina Disciplina Kičme i bend Katarina II, koji su osnovali Milan i Vd uz Dragomira Gagija Mihajlovića i Bojana Pečara i talentovanu klavijaturistkinju Margitu Magi Stefanović. Nakon što Mihajlović napušta postavu, bend menja ime u Ekatarina Velika (kasnije skraćeno EKV) i nizom sjajnih albuma postavlja nove standarde u domaćem rokenrolu. Početkom devedesetih je jedan od organizatora serije antiratnih protesta u Beogradu, a u proleće 1994. godine sa Mitrom Subotićem Subom snima u Brazilu sjajni eksperimentalni world music album pod firmom Angel's Breath, koji će biti i njegovo poslednje delo. U novembru iste godine umire od raka pankreasa, sa samo 36 godina. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.


Urbana sredina je uvek zauzimala značajno mesto u Milanovoj poeziji. Grad kao simbol prisutan je u mnogo njegovih pesama, a muzika koju je stvarao ostala je kao simbol gradske sredine i kontrapunkt tada popularnom pastirskom roku, a kasnije monstruoznoj pošasti zvanoj turbo folk. Gradovi su mu se odužili ulicama sa njegovim imenom, ali ipak nekako ostaje utisak da je Milan dao gradovima više nego što je zauzvrat dobio.

Prvo mesto koje je dobilo ulicu sa imenom Milana Mladenovića je bilo Zemun Polje, 2004. godine. U pitanju je jedna skromna suburbana ulica u naselju Kamendin, zagrađu predgrađa Beograda, u okruženju koje ne može da se odluči da li više naginje selu ili gradu.




Inicijative da Beograd u svom najurbanijem tkivu dobije ulicu ili trg Milana Mladenovića čekale su na rezultat još sedam godina. Tek 2011. godine, plato ispred Doma omladine, na uglu Makedonske i Dečanske ulice, dobio je ime Plato Milana Mladenovića, kao pravi primer pro forme rešenja kojim se problem zapravo samo gura pod tepih. Zaklonjen trafikama i reklamnim panoima, možda bi mu više odgovaralo ime Budžak Milana Mladenovića, iako se nalazi u najužem centru Beograda.




U međuvremenu, 2007. godine, i Podgorica je dobila ulicu Milana Mladenovića, jednu slepu ulicu sa samo desetak kuća u perifernom naselju Zabjelo. Za razliku od beogradskog modela, ime su predložili stanovnici naselja, kojima je gradska uprava dala odrešene ruke da sami izaberu ime nove ulice.




Za sada poslednja ulica koja nosi ime Milana Mladenovića pojavila se u Zagrebu, 2012. godine. Rodni grad je "ukazao čast" velikom umetniku nedovršenim parčetom saobraćajnice bulevarske strukture u Novom Zagrebu dužine jedva malo više od 100 metara, bez ijedne zgrade. Urbanistički formalizam teško da može dalje od ovoga. I pored toga, u zagrebačkim knjižarama se već neko vreme mogu kupiti table sa natpisom "Ulica Milana Mladenovića" (poput one na slici na početku teksta), koje svako može okačiti gde hoće.




U maju ove godine započeta je inicijativa da ulicu ili trg sa Milanovim imenom dobije i Sarajevo, opevano u jednoj od najpoznatijih Milanovih pesama. Do danas ova ideja još uvek nije urodila plodom, a kakvo će (i da li će uopšte) rešenje naći Sarajlije, ostaje tek da se vidi.

Ono što je sigurno jeste da se značaj neke ličnosti ipak ne meri značajem urbanih toponima nazvanih po njoj. Dvadeset godina nakon smrti Milana Mladenovića stasavaju neke nove generacije koje nisu imale direktnog kontakta sa njegovom muzikom, ali svakome ko iole ceni prave vrednosti u rokenrolu njegovo ime znači dovoljno. Zvezda Ekatarine Velike možda poslednjih godina sija smanjenim sjajem, ali to nikako ne umanjuje kvalitet onoga što su ostavili za sobom. Zato ih treba ponekad staviti u plejlistu, imali svoje ulice ili ne.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment