Nov 30, 2014

Stogodišnjica Kolubarske bitke


Kolubarska bitka je bila najznačajnija bitka između Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Vođena je od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine na frontu od preko 200 kilometara, uglavnom oko reke Kolubare. Okončana je uspešnom protivofanzivom srpske vojske protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske, a taktička rešenja koja je primenio zapovednik srpske vojske vojvoda Živojin Mišić danas su nezaobilazan predmet izučavanja u vojnim školama širom sveta.

Povodom obeležavanja stogodišnjice Kolubarske bitke, 29. novembra 2014. godine održana je i republička planinarska akcija u organizaciji PSD Ćira iz Lajkovca.

Moram priznati da od ove akcije nisam očekivao ništa spektakularno. Staza duga 12,5 kilometara i planirano vreme prelaska od celih šest sati obećavali su jednu presporu šetnju po najavljenoj kiši, što nikako nije moje viđenje planinarenja. Ipak, u nedostatku boljih aranžmana odlučio sam da iskoristim to što je PK Borkovac imao organizovan prevoz, i nisam se pokajao.

Lajkovačka pruga

Prva stvar koja je svima odmah postala jasna je da se na akciju odazvalo mnogo više ljudi nego što je iko očekivao. Organizatori su planirali oko 500 učesnika, za svaki slučaj štampali 800 učesničkih knjižica, a na startu se pojavilo preko 1000 planinara, tačnije 1025, iz cele Srbije. Obraz Vojvodine osvetlali su Rumljani (17), Mitrovčani (15) i Zrenjaninci (5), mada ostalima nije zameriti jer je istog dana u Subotici održana i svečana skupština PSV povodom 90 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini. Ako u onoj gužvi nisam video još nekoga iz Vojvodine, unapred se izvinjavam.

Okupljanje učesnika na platou ispred manastira Bogovađa (XV vek)
Crkva Svetog Đorđa (iz 1852. godine)
Manastirski konak s kraja XVIII veka, u kojem je 1805. godine
zasedao Praviteljstvujušći sovjet

Uopšte nisam ljubitelj kratkih a sporih akcija i uglavnom mi je psihički naporno da razdaljinu koju bih inače prešao za dva sata prelazim za tri puta duže vreme, ali ovog puta (pre)dugo vreme prelaska staze nije planirano zbog slabijeg tempa pešačenja već zbog prigodnog programa koji je održan na tri od šest kontrolnih tačaka i zbog nekoliko "uskih grla" na stazi, o čemu malo više kasnije.

Akciju je nadahnutim govorom ispred manastira Bogovađa otvorio predstavnik PSD Ćira, i kolona je krenula uz zvuke srpske trube sa razglasa. Skroman, a opet efektan početak. Nije trebalo mnogo vremena do prvih uspona i ubrzo je postalo jasno da ovde nema govora o "zanemarljivoj visinskoj razlici", kako su neki kalkulisali pred akciju. Ne koristim GPS, ali sam siguran da je ovde bilo bar 500 metara uspona i još više silaska, što je sasvim dovoljno da akcija ne bude dosadno ravna.

Otvaranje akcije
Polazak na stazu
Početak pešačenja

Prva duža pauza na stazi napravljena je kod reke Ljig, koju je valjalo preći preko improvizovane brane od kamenja, jedan po jedan, što se i odužilo. Ubrzo nakon prelaska reke, grupa se okupila kod aktivne vodenice Županjac, gde smo mogli da vidimo kako se pravi kukuruzno brašno, koje je ovde moglo i da se kupi.

Prelazak reke Ljig
Vodenica Županjac na Ljigu
Vodenički točak u pokretu

Put je dalje vodio na vrh brda Čovka (272 m.n.v.), koje je bilo strateški značajan položaj srpske vojske tokom bitke. Ovom prilikom je na vrhu podignuto i osveštano spomen obeležje i posađen mlad hrast. Kao okrepljenje služen je vruć čaj, ali i jako lepa šljivovica kakvu dugo nisam pio: žuta kao dukat, miriše kao med, klizi niz grlo kao voda, a onda u stomaku počinje da greje. Ma, pravi lek.

Osveštavanje spomenika na brdu Čovka
Sađenje hrasta

Posle pauze se produžilo nizbrdo do manastira Ćelije, gde je sahranjen najveći broj poginulih boraca sa obe sukobljene strane. Ovaj manastir koji je posvećen Svetom Đorđu nosi ime po obližnjem selu i ne bi ga trebalo brkati sa istoimenim (i poznatijim) manastirom kod Valjeva. Polaganje venaca na spomen kosturnicu govorom je uveličao književnik Radovan Beli Marković, rodom iz ovog kraja.

Manastir Ćelije (XIV vek, obnovljen 1923. godine)
Radovan Beli Marković drži govor
Povelo se i kolo, koje nije moglo da prođe bez Rumljana

Sledeća kontrolna tačka bila je na vrhu koji ovde svi zovu Vrače brdo, iako na samom vrhu piše Vrapčje brdo (238 m.n.v.). Ova tačka je značajna zbog toga što je na njoj bilo glavno žarište Kolubarske bitke, a na tom mestu je 20. novembra 1914. poginuo Dimitrije Tucović. Ovde je ponovo održana pauza, tokom koje je kostimirani glumac održao kratak govor o Tucoviću kraj spomen obeležja za koje su mnogi pogrešno pomislili da je njegov grob. (Tucović je inače sahranjen u Beogradu, nasred kružnog toka na trgu Slavija.) Nakon ove pauze grupa se spustila do Ibarske magistrale i sela Ćelije, gde su nas čekali autobusi kojima smo se vratili nazad do Lajkovca na dodelu zahvalnica društvima, uzimanje pečata akcije, večeru i druženje.

Uspon na Vrapčje brdo
Slika jedva može da dočara broj učesnika akcije
Spomen obeležje na mestu pogibije Dimitrija Tucovića

Osim malog krkljanca u hotelu na samom kraju, što i nije zameriti organizatorima koji su očekivali upola manje učesnika, cela akcija je bila organizovana besprekorno. Hiljadu učesnika ipak nije malo, treba to sve iskoordinirati i ispratiti, tako da predstavnici PSD Ćira iz Lajkovca zaslužuju samo reči hvale. Osim toga, ovaj kraj vredi videti i bez nekog posebnog povoda. Nadam se samo da se za sledeću akciju u ovim predelima neće čekati još sto godina.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

1 comment:

  1. Odlično dočarano, kao i uvek, a i fotografije mi se sviđaju! Olgica

    ReplyDelete