Feb 27, 2015

Šta donosi novi Zakon o planiranju i izgradnji?


U Srbiji je odavno običaj da vladajuće strukture, nemoćne da se izbore sa realnim problemima, pribegavaju izmenama i dopunama zakona kako bi kod glasačkog tela stvorili iluziju da nešto uopšte rade. Zakoni se menjaju najčešće bez pravog razloga, a kreiraju ih pravnici nestručni za oblasti koje ti zakoni treba da uređuju, ili formalni profesionalci bez iskustva u struci. U tom smeru se kreću i nove izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, koje treba da stupe na snagu ovih dana. Dakle, šta nam to novo donosi najnoviji Zakon o planiranju i izgradnji i koliko su te izmene dobre ili loše?

Feb 22, 2015

Izložba umetničke fotografije RUF 2015


U subotu, 21. februara 2015. godine, otvorena je druga po redu izložba umetničke fotografije RUF (Rumska Umetnička Fotografija). Ove godine izloženi su radovi četrnaest autora, a izložba će biti postavljena u velikom holu Kulturnog centra u Rumi do 8. marta i otvorena svakog dana od 10 do 12 časova i od 18 do 21 čas.

Feb 19, 2015

Uskoro obnova spomenika "Sloboda" na Iriškom vencu


Pre nekoliko dana na ovom blogu objavljen je tekst o uništavanju spomenika "Sloboda" na Iriškom vencu na Fruškoj gori. Za kratko vreme, ovu objavu je videlo mnogo ljudi i više puta je podeljena na društvenim mrežama, kao i na novosadskom portalu 021, a za nepuna 24 sata ovaj tekst je postao najčitanija objava za više od godinu dana rada bloga.

Samo dva dana nakon objavljivanja teksta, na sajtu Radio televizije Vojvodine pojavilo se sledeće saopštenje gospodina Ljubiše Šulaje, direktora regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice.


Feb 16, 2015

Ubijanje Slobode na Iriškom vencu


Za vreme II svetskog rata, Fruška gora je bila izuzetno jako uporište narodnooslobodilačke vojske, o čemu svedoče mnogobrojni spomenici širom planine. Najmonumentalniji od svih nalazi se na vrhu Iriški venac (509 m.n.v.). Spomenik jednostavnog naziva "Sloboda" podignut je 1951. godine po nacrtima akademskog vajara Sretena Stojanovića (1898-1960), u formi obeliska sa ženskom figurom kao simbolom slobode na vrhu i grupnom skulpturom šestoro partizana u podnožju, na masivnom postamentu koji je do skoro sa svih strana bio opasan reljefnim frizom sa scenama iz rata.

Bio.

Feb 7, 2015

Neka stara i lepša Ruma


Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Ruma je još uvek predstavljala značajan industrijski centar, u jugoslovenskim okvirima, i sva obeležja moderne urbane sredine koja idu uz takav status. Ekspanzijom broja stanovnika koja je stvorila potrebu za izgradnjom višeporodičnih stambenih zgrada i za to vreme progresivnim odlukama gradskih čelnika, Ruma je bila jedan od prvih gradova u Vojvodini koji je implementirao modernističku arhitekturu u najužem gradskom centru, koja je (iako danas prevaziđena i zastarela) u to vreme bila mnogo relevantnija i aktuelnija nego bilo šta što se danas ovde gradi.

Feb 4, 2015

10 zgrada F. L. Rajta nominovano za UNESCO-vu svetsku baštinu


Frenk Lojd Rajt (1867-1959), američki arhitekta, smatra se jednim od najvećih imena arhitekture svih vremena. Iako bez formalnog obrazovanja na polju građevinarstva, Rajt je sa više od 1000 projekata i preko 500 izvedenih objekata izvršio presudan uticaj na savremenu arhitekturu. Između ostalog, upamćen je i kao rodonačelnik filozofije danas sve aktuelnije organske arhitekture, po kojoj je zgrada ta koja mora da se prilagođava prirodnim osobinama okruženja, a ne obratno. Mnogobrojne Rajtove zgrade odavno su našle svoje mesto u arhitektonskim udžbenicima, a sada je deset građevina (od kojih je većina uvršćena i u nacionalni registar značajnih objekata SAD) nominovano za ulazak na listu svetske baštine UNESCO.

Nominacije je izvršilo Društvo za očuvanje Rajtovih zgrada (The Frank Lloyd Wright Building Conservancy, neprofitna organizacija iz Čikaga), a tokom ove godine se očekuje da UNESCO-v komitet utvrdi da li predložene zgrade ispunjavaju sve kriterijume za ulazak na listu, nakon čega bi 2016. godine Rajt mogao da postane treći arhitekta modernog doba (nakon Valtera Gropijusa i Jozefa Hofmana) čija dela bi postala deo svetske baštine. Do tada, pogledajmo koje su to zgrade nominovane za ovo izuzetno priznanje.