Feb 27, 2015

Šta donosi novi Zakon o planiranju i izgradnji?


U Srbiji je odavno običaj da vladajuće strukture, nemoćne da se izbore sa realnim problemima, pribegavaju izmenama i dopunama zakona kako bi kod glasačkog tela stvorili iluziju da nešto uopšte rade. Zakoni se menjaju najčešće bez pravog razloga, a kreiraju ih pravnici nestručni za oblasti koje ti zakoni treba da uređuju, ili formalni profesionalci bez iskustva u struci. U tom smeru se kreću i nove izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, koje treba da stupe na snagu ovih dana. Dakle, šta nam to novo donosi najnoviji Zakon o planiranju i izgradnji i koliko su te izmene dobre ili loše?


Prvo reč, dve o dobrim stranama novog Zakona, koje sve ipak dolaze sa skrivenim manama.

Najvažnije novine koje Zakon donosi odnose se na takozvanu objedinjenu proceduru u postupcima za izdavanje akata. Kako je to ministarka Zorana Mihajlović slikovito pojasnila, svi dokumenti vezani za izgradnju moći će da se dobiju na jednom šalteru. U praksi, ovo je bio slučaj i do sada, jer je nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu zahteva investitora za izdavanje Lokacijske dozvole pribavljao sve neophodne tehničke uslove po službenoj dužnosti. Ovako je ta procedura već ukorenjena u praksi samo formalizovana zakonom, a od toga se pravi nekakva senzacija.

Dalje, rokovi za izdavanje dokumentacije su smanjeni, ali opet ne drastično. U krajnjoj liniji, rokovi i nisu bili onako ogromni kako su predstavljeni u javnosti: priča o roku za izdavanje Građevinske dozvole od godinu dana je, naravno, bila najobičnija laž, čega je svestan svako ko se iole bavi građevinarstvom. Novi rok za izdavanje Lokacijskih uslova (dokumenta koji je zamenio Lokacijsku dozvolu) je petnaest radnih dana (umesto trideset kalendarskih), a za izdavanje Građevinske i Upotrebne dozvole pet radnih dana (umesto osam kalendarskih). Za toliko najavljivano skraćenje, i nije neka promena.

Izvolite Vaš papir,
gospodine

Koja je razlika između Lokacijskih uslova i doskorašnje Lokacijske dozvole? Samo u naslovu i roku važenja: godinu dana umesto dve godine. Što praktično ne menja ništa, jer se u proces izrade glavnog projekta u 99% slučajeva ulazi odmah po dobijanju Lokacijske dozvole/uslova i projektovanje se završava za mnogo manje od datog roka.

Još jedna pozitivna stvar u novom Zakonu je i to što će novim pravilnicima biti strogo definisana forma tekstualnog dela projekta, tako da se više neće događati da nadležni organi zahtevaju neke delove dokumentacije koji se ne pominje nigde u Zakonu i pravilnicima, samo zato što im je ostavljena prevelika sloboda tumačenja.



Stvar za koju nisam siguran da li je dobra ili loša odnosi se nove tipove projekata. Glavni projekat sada nosi rogobatan naziv Projekat za građevinsku dozvolu, a postoji i novi korak koji se zove Projekat za izvođenje, koji je u mnogo čemu sličan nekadašnjem palirskom planu. Da li će se ovo ispostaviti kao pozitivno ili ne, zavisi od projektanata. Ako se ustali praksa da se jedan projekat naplaćuje kroz drugi (kao što je to sada slučaj, bar u manjim sredinama), to će značiti više posla za iste pare.

Druga "neutralna" stvar je kategorizacija objekata, kojom je definisan čitav niz tipova objekata u zavisnosti od ukupne površine, namene, konstruktivnih karakteristika, itd. Sadržaj projektno-tehničke dokumentacije određuje se spram tipa objekta, što u nekim slučajevima olakšava stvar projektantima, a u drugima (o čemu podrobnije ispod) istima pravi jako velike probleme.


A sada o negativnim aspektima novog Zakona. Trudiću se da budem što kraći.

Stvar koja će pogoditi većinu projektanata su nova pravila za projektovanje stambenih objekata sa jednom do dve jedinice, površine do 400 m² i spratnosti do P+1+Pk, za koje više nije potrebno izrađivati statički proračun i projekte instalacija, a za izgradnju takvih objekata više neće biti potrebno prisustvo odgovornog izvođača radova, a moći će da dobiju upotrebnu dozvolu na osnovu izjave investitora, bez tehničkog pregleda. Izvođač radova na ovakvim objektima moći će da bude bilo koje fizičko lice, bez obzira na iskustvo i stručnu spremu, čime se institucija mobe priznaje i formalno.

Šta to konkretno znači? Za projektante, značajno manju cenu projekata, za izvođače radova izgubljen posao, a za investitore ogromnu slobodu u radu koja zapravo znači formalno ozakonjavanje nečega što se do skoro smatralo nelegalnom gradnjom. Ako se uzme u obzir da ovi objekti predstavljaju preko 90% građevinskog fonda u Srbiji, jasno je koliko je ovo loša vest za celu građevinsku struku. A za koga je dobra? Za vladajuću garnituru; tako će broj nelegalno izgrađenih objekata statistički biti drastično smanjen, što je veliki plus za aktuelnu vlast i u očima EU i u očima potencijalnih birača, nebitno je što će ogroman broj manjih izvođačkih i/ili projektantskih firmi ostati bez posla. Neka žrtva se mora napraviti.

Izvođač radova,
sve u skladu sa Zakonom

Sledeća, mogu slobodno da kažem, glupost koju predviđa novi Zakon odnosi se na nova pravila parcelacije, kojima se uvodi takozvano jedinstvo nepokretnosti, to jest vlasnik objekta na parceli automatski će postati i vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi. Ovo će biti izvršeno bez naknade, što je za neke dobra vest, ali je pre svega šamar u lice svih onih koji su do skoro vršili konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine po ceni od 100 do 200 €, u zavisnosti od procedure.

Osim toga, više neće biti moguće da na jednoj katastarskoj parceli postoje dva ili više objekata različitih vlasnika, već će shodno jedinstvu nepokretnosti svaki objekat morati da ima sopstvenu parcelu. Ovo neće biti sprovedeno besplatno, što znači da će vlasnici ovakvih objekata po sili zakona biti ugurani u proceduru preparcelacije koja može da košta i do 2000€!


Još jedna besmislica novog Zakona je i uvođenje nove pozicije koja se zove Glavni projektant, koja odslikava potpuno nerazumevanje autora u inženjersku praksu uopšte. Glavni projektant potpisom i pečatom odgovara za usklađenost pojedinačnih delova projekta, što bi značilo da se mora razumeti i u arhitekturu i u statiku i u elektroinstalacije i u energetsku efikasnost, pa čak i u zaštitu od požara i mašinske instalacije. Drugačije ne vidim kako bi mogao da utvrdi usklađenost, koju su do sada overavali svi projektanti posebnih delova projekta zajedno. Dakle, imaćemo i multipraktik inženjere koji se razumeju u sve. Ali to i nije čudno s obzirom na ministarku koja se uporno meša u izradu propisa za profesije u koje se razume kao magarac u kantar.

Glavni projektant u akciji

Opšti zaključak je da nove izmene i dopune čine Zakon o planiranju i izgradnji konfuznijim, besmislenijim i nadasve lošijim čak i od postojećeg slabog Zakona, da ne govorim o nekim sasvim dobrim zakonima pre 2007. godine. Unapređenje ovde može da vidi samo neko ko ne zna kako građevinarstvo funkcioniše i kako bi trebalo da funkcioniše. Sa ovakvim zakonima, i još više sa ovakvim zakonodavcima, napredak ove grane je još uvek daleko. Ono što nam sledi je još bar nekoliko godina građevinskog haosa. Bar do sledeće vlade.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. Preparcelacija do sada zajedničkih parcela?! Uf, već me boli glava! :-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, u slučaju da na zajedničkoj parceli postoje dva objekta različitih vlasnika. Novo pravilo je jedan vlasnik-jedan objekat-jedna parcela...

      Delete