Mar 25, 2015

Arhitektura kao žrtva bombardovanja 1999.

Malo je toga ostalo nedorečeno o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine. Godinama nakon jedne od najagresivnijih vojnih kampanja s kraja XX veka, konsenzus o uzrocima, posledicama i uopšte opravdanosti intervencije Atlantskog pakta među stranim analitičarima još uvek ne postoji. Sa srpske strane ta pitanja se i ne postavljaju. Ma kako neko pokušao, ne postoje argumenti koji mogu da opravdaju preko 2000 žrtava i 5000 ranjenih, mahom civila, o materijalnoj šteti da i ne govorimo. Među strateškim i kolateralnim ciljevima našlo se više od hiljadu objekata industrije, infrastrukture, ali i zdravstvenih, obrazovnih i sportskih ustanova (koje po svojoj nameni nisu nikako smele da budu vojna meta), kao i skoro dve stotine istorijski i arhitektonski značajnih objekata.

(Foto: novimagazin.rs)

U nastavku teksta biće reči o najvećim arhitektonskim gubicima Srbije u bombardovanju 1999. godine, od kojih neki do danas nisu nadoknađeni.


Među prvim značajnijim građevinama koje su bombardovane tog proleća bili su novosadski mostovi, a prvi koji je stradao bio je Varadinski most. Izgrađen 1945. godine pod imenom Most maršala Tita, na stubovima Mosta kraljevića Tomislava koji je i sam srušen u II svetskom ratu, Varadinski most je bio konstruisan od čeličnih rešetki, a Novosađanima je bio poznat i kao "Stari most". Sledeći koji je podlegao vazdušnim udarima bio je Most slobode, podignut 1981. godine, koji je u vreme izgradnje važio za jedan od najvećih visećih mostova u jugoistočnoj Evropi.

Most slobode
(Foto: Wikimedia Commons)

Najduže je odolevao Most bratstva i jedinstva, mnogo poznatiji kao Žeželjev most, nazvan tako po inženjeru Branku Žeželju koji ga je projektovao: načinjen od prednapregnutog betona, izdržao je više direktnih pogodaka projektila pre nego što je srušen, punih 20 dana nakon prvog oštećenja. Pored gotovo neverovatne otpornosti prema NATO bombama, Žeželjev most je sa svoja dva betonska luka raspona 211 i 166 metara u vreme kada je izgrađen (1957-1961. godine) i inače predstavljao pravi podvig graditeljstva.

Žeželjev most
(Foto: Wikimedia Commons)

Na mestu nekadašnjeg Varadinskog mosta je 2000. godine je izgrađen istoimeni most drugačije konstrukcije, a Most slobode je rekonstruisan i ponovo pušten u saobraćaj 2005. godine. Izgradnja "Novog Žeželjevog mosta" započeta je 2014. godine, ali most ipak neće biti izveden u izvornom obliku.


Na širem području Beograda, prvi arhitektonski vredan objekat koji je pretrpeo oštećenja od bombi bila je Zgrada komande vazduhoplovstva u Zemunu, remek delo srpske moderne, izgrađena po projektu arhitekte Dragiše Brašovana 1935. godine. Jedno krilo zgrade je sravnjeno sa zemljom, a kula je teško oštećena. Objekat je restauriran 2001. godine, ali su neka oštećenja na njemu još uvek vidljiva.

Zgrada komande vazduhoplovstva u Zemunu
(Foto: Wikimedia Commons i arcticcompass.blogspot.com)


Nekoliko dana kasnije značajno je oštećena i zgrada tadašnjeg Ministarstva pravde, monumentalno zdanje u akademskom stilu iz 1939. godine podignuto po projektu arhitekte Gojka Todića. Ova zgrada najznačajnija je kao poslednji veliki arhitektonski projekat Kraljevine Jugoslavije, završen neposredno pred II svetski rat. Danas se u njoj se nalaze Vrhovni i Apelacioni sud i jedna je od retkih građevina na ovim prostorima čija je monumentalnost znatno unapređena dobro osmišljenom i kvalitetno realizovanom rekonstrukcijom.

Palata Vrhovnog i Apelacionog suda nakon rekonstrukcije
(Foto: kurir.rs)

U bombardovanju je stradala i zgrada poslovnog centra Ušće, izgrađena 1961. godine na osnovu projekta arhitekte Mihaila Jankovića, u internacionalnom stilu. U to vreme u zgradi se nalazilo sedište vladajuće Socijalističke partije Srbije, kao i nekoliko televizijskih stanica bliskih režimu. Kako nije pretrpela veća strukturna oštećenja, zgrada je rekonstruisana i nadgrađena u periodu između 2003. i 2005. godine, i danas sa 141 metrom visine predstavlja najvišu zgradu u Srbiji.

Kula poslovnog centra Ušće
(Foto: worldmapz.com)

Kada je reč o režimu, ne može se preskočiti i vila "Mir", predsednička rezidencija u Užičkoj 15 u Beogradu. Ovo zdanje izgradio je 1934. godine za svoje lične potrebe inženjer Aleksandar Acović, koji je, predvidevši već tada ratne opasnosti koje su vrebale nad Evropom, konstrukciju kuće dodatno ojačao armiranim betonom, a imanje opremio podzemnim skloništem izvedenim po tada najvišim standardima. Pored zanimljive arhitekture inspirisane srpskim nacionalnim stilom, vila je najviše zbog svoje sigurnosti bila privlačna raznim ličnostima iz vrha vlasti, uključujući nemačku komandu grada Beograda u II svetskom ratu, Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića, koji je bio poslednji zvanični stanar na ovoj adresi. Nakon bombardovanja nije obnavljana, najpre zbog negativnih konotacija na Miloševićev režim, ali i zbog nerešenih imovinskih odnosa između države i naslednika inženjera Acovića.

Vila "Mir" u Užičkoj 15
(Foto: vreme.com)

Među strateški značajnim objektima koji su bili meta bombardera posebno mesto zauzimaju telekomunikacijske antene. Avalski toranj, sa armiranobetonskim stablom jedinstvenog trougaonog preseka, prvobitno je podignut 1965. godine po projektu arhitekata Uglješe Bogdanovića i Slobodana Janjića i građevinskog inženjera Milana Krstića i sa 205 metara visine činio je najvišu građevinu na području Beograda; u bombardovanju je srušen, a obnovljen je deset godina kasnije, u svemu prema originalnom projektu. Istog dana pogođen je i TV toranj na Iriškom vencu na Fruškoj gori, visok 170 metara. Toranj je ostao da stoji, ali sa značajnim oštećenjima koja do danas nisu sanirana.

Srušeni Avalski toranj
(Foto: politika.rs)
Oštećenja TV tornja na Iriškom vencu
(Foto: autor)

Rušenje Avalskog tornja nije prošlo bez "kolateralne štete", ovog puta u vidu Spomenika Neznanom junaku. Ovaj monument na vrhu Avale, podignut 1938. godine prema nacrtima vajara i arhitekte Ivana Meštrovića, nije imao nikakav strateški značaj, a pretrpeo je više indirektnih pogodaka, od kojih su neki i danas vidljivi. Spomenik Neznanom junaku stradao je i u bombardovanjima tokom II svetskog rata, ali su ta starija oštećenja odavno sanirana.

Spomenik Neznanom junaku sa vidljivim oštećenjima
(Foto: autor)

Jedna od najprepoznatljivijih slika posledica bombardovanja Srbije 1999. godine sigurno je prizor razrušenog Generalštaba vojske Jugoslavije. Kompleks od dve masivne zgrade u stilu kasne moderne građen je između 1956. i 1963. godine po projektu čuvenog arhitekte i profesora Nikole Dobrovića, i pre razaranja predstavljao je markantno obeležje urbanog tkiva Beograda. Iako su zbog visokih arhitektonskih vrednosti proglašene spomenikom kulture, usled težine oštećenja i specifičnosti konstruktivnog sistema ozbiljnija sanacija zgrada nije ni pokušavana. S obzirom na istaknutu poziciju u urbanoj topografiji Beograda i stanju u kakvom se danas nalaze, zgrade Generalštaba čine jednu od mračnijih znamenitosti glavnog grada Srbije, nezaobilaznu za većinu turista.

Zgrada Generalštaba vojske Jugoslavije
(Foto: Wikimedia Commons)

Prilikom gađanja zgrade Generalštaba stradalo je i nekoliko okolnih objekata, od kojih su najznačajniji stara zgrada Generalštaba (takozvana Kamena palata, podignuta 1928. godine po nacrtima ruskog arhitekte Viljema Baumgartena, koja je 1937. godine zvanično proglašena za najlepšu zgradu u Beogradu) i zgrada Vlade Srbije, izgrađena u istom periodu po projektu čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova, takođe Rusa. Obe zgrade su kasnije obnovljene, ali su na fasadi starog Generalštaba još uvek vidljiva oštećenja.

Fasada zgrade starog Generalštaba
(Foto: skyscrapercity.com)
Zgrada Vlade Srbije
(Foto: politika.rs)

Uništavanja nisu bili pošteđeni ni verski objekti, ali na sreću nijedan spomenik ovog tipa nije direktno pogođen. Ipak, mnoge građevine pretrpele su oštećenja od indirektnih pogodaka i od potresa prouzrokovanih udarima u neposrednoj blizini. Među ovim objektima našli su se manastiri Presvete Bogorodice i Svetog Nikole kod Kuršumlije (oba iz XII veka), zatim manastiri Žiča (XIII vek), Kovilj (XIII-XIV vek), Gračanica (XIV vek), kao i fruškogorski manastiri Novo Hopovo (XV vek), Vrdnik (XVI vek), Šišatovac (XVI vek), Jazak (XVIII vek)...

Oštećenja u crkvi manastira Gračanica
(Foto: yuheritage.com)


Ovo su samo neki od najznačajnijih arhitektonskih spomenika oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine; ovaj spisak daleko je od potpunog. Većina zgrada do danas je koliko-toliko obnovljena, bar ono što se obnoviti moglo, a ostale su uglavnom sravnjene sa zemljom da ne bi bile trn u oku nekim od naših vekovnih prijatelja (kojima se tog proleća slučajno omaklo da se nađu sa suprotne strane nišana), kad nam dođu u posetu. Kao jedan od poslednjih velikih podsetnika na uništenje srpskog i jugoslovenskog graditeljskog fonda još uvek stoji Dobrovićev Generalštab na uglu Nemanjine i Kneza Miloša, a budući da je njegovo uklanjanje već praktično rešena stvar, pitanje je koliko dugo će posle kamena ostati da živi sećanje. Poznajući ovaj zaboravni narod, ne dovoljno dugo...


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. Tuzno, ali je jos tuznije sto nam nedostaje jedinstvo, medjusobno beskonacno poverenje. Obilujemo medjusobnom podloscu, cinkarenjem, zlobom, pohlepom i ogovaranjem svojih bliznjih!

    ReplyDelete