Mar 2, 2015

Avala Sky Trail

Skyrunning je ekstremni sport nastao devedesetih godina prošlog veka, koji se sastoji od više disciplina u kojima se savladavaju značajne visinske razlike na srazmerno kratkim relacijama u roku kraćem od standardnih rokova za planinarske maratone. Skyrunning nije namenjen samo trkačima, ali nije ni prilagođen planinarima laganog tempa. Međunarodna skyrunning federacija odnovana je 2008. godine, a od prošle godine njen deo je i Skyrunning asocijacija Srbije. Ove godine skyrunning sezona otvorena je trkom Avala Sky Trail, koja se organizuje prvi put.

Avala Sky Trail je ambiciozno zamišljena trka, o čemu svedoči jaka promotivna kampanja u medijima, ali i odziv takmičara. Oko 250 planinara i/ili trkača startovalo je ispred planinarskog doma "Čarapićev brest" i otisnulo se nepoznatom stazom u dužini od 16 kilometara sa 900 metara visinske razlike u usponu, na planini koja jedva prelazi 500 metara nadmorske visine.




To što je staza učesnicima bila nepoznata već u startu je napravilo dosta problema. Standardna planinarska markacija kojom je staza označena lako se zameni za istu takvu na nekim drugim avalskim trasama, pa je već na 500 metara od starta dobar deo takmičara promašio jedno slabije označeno skretanje. Ipak, ni ova greška ni duboko blato ne smanjuju elan i raspoloženje, pa se trka brzo nastavlja u pravom smeru. Ili je bar tako delovalo.



Staza ubrzo kreće u solidan uspon, ali kroz nekakvo granje i šiblje i već počinju da se čuju pitanja šta je to organizator zapravo spremio. Nakon nekoliko minuta lomatanja uzbrdo, a zatim po klizavoj nizbrdici, grupa od stotinak takmičara upada u ćorsokak. Asfaltni put, markacije nigde na vidiku. Da li se vratiti nazad, da li tražiti drugi put? Nakon kraćih konsultacija dobar deo takmičara diže ruke od dalje trke. S manjom grupom koji predvodi iskusni Zoki Vukmanov krećemo na vrh Avale, da nam planinarenje ne propadne baš do kraja, i ubrzo nekako nalazimo pravi put i nastavljamo dalje, a promašeno skretanje ubrzo pronalazi i većina takmičara. Najveći deo staze prelazim sa Zokijem i dvoje učesnika iz Mađarske koji su s njim u ekipi.

Konfuzija na stazi

Konačno kod druge kontrole

Daleko od toga da je ovo bilo jedino lutanje i gubljenje na stazi. Negde kod druge kontrolne tačke jedan deo trkača se vrti u krug; neki trkači su stigli do druge tačke, a nisu se ni pojavili na prvoj. Slično se dešava i na drugim tačkama, tako da su neki trkači prešli mnogo više od planiranih 16 kilometara. Za ovu konfuziju ne treba kriviti organizatore, već najviše nedostatak pažnje kod učesnika, mada je u starterskom paketu stvarno mogla da se nađe i jedna mala mapa staze. Razumem da su organizatori hteli da sačuvaju trasu kao iznenađenje, ali iznenađenje nije moralo da traje baš do samog kraja, tim pre što je za neke bilo i neprijatno.

Spomenik na mestu gde se 1964. godine
srušio avion sa delegacijom sovjetske armije,
kada je poginuo i čuveni maršal Birjuzov
Avalski toranj

Ređaju se teškoće: jak nagib terena, klizavo blato, debla na stazi. Stiže me polako umor sa Povlena od prethodnog dana. Nikako da izađemo na vrh, taman se približimo, pa staza opet krene nizbrdo. Više ni ne idemo istim tempom, i negde kod Tornja se grupica najzad raspada. Na vrhu (konačno!) srećem još sapatnika, Damjana i Mariju iz Novog Sada, koji se takođe vrte u krug. Nekako ipak nalazimo stazu i konačno se spuštamo do cilja. Šesnaest (realno, minimum 18, no neka bude) kilometara za pet sati čini moje najgore vreme u poslednjih mnogo godina, ali zadovoljstvo završetka staze je ipak jači osećaj. Na cilju saznajem da više od polovine startera nije ni stiglo na cilj. Za mene kao nekoga ko se ne opterećuje rezultatima, i to je pobeda.

Vrh Avale sa Spomenikom Neznanom junaku

Šta reći posle svega? Avala Sky Trail je jedna od onih trka za koje pred kraj kažeš "nikad više", a već kad se završi pitaš se kada će ponovo. Iako organizacija nije bila savršena, propusti nisu bili tako veliki kako je delovalo na trenutke, tako da organizatori više zaslužujue pohvale nego pokude, a sve kritike koje sam uputio kontrolorima na stazi bile su sasvim dobronamerne i, nadam se, konstruktivne.

Fizičke uspomene: starterska majica, finišerska plaketa i učesnički broj

Bilo bi lepo da Avala Sky Trail zaživi kao tradicionalna akcija, jer je u pitanju jedna vrlo zanimljiva, izazovna i kondiciono prilično teška staza na planini koja se inače ne smatra naročito atraktivnom. A to je sasvim dovoljno za reprizu.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment