Mar 2, 2015

Povlen u magli


Poslednjeg dana februara 2015. godine, kao hladno zagrevanje pred premijeru Skyrunninga u Srbiji trkom na Avali odabrao sam Povlen, u režiji beogradske družine zaljubljenika u prirodu okupljene pod skraćenicom KAUP. Promenljive najave vremena nisu sprečile petnaestak planinara da se upuste u ovu malu avanturu, a da li su očekivanja ispunjena to već zavisi od pojedinca. Moja svakako jesu.

Iako je prvo bilo najavljivano sunčano ali hladno vreme, a onda slaba kiša, jutro je osvanulo maglovito, a što je minibus bio bliže prevoju Debelo brdo to je i vidljivost bila manja. Mutno vreme ipak nije uticalo na vedro raspoloženje među učesnicima. Da će poduhvat biti uspešan garantovala su tri iskusna vodiča: vođa puta Aca Radovanović, Buca Vujošević i Neša Carević. Ni ostatak ekipe nisu činili početnici; iako se Povlen ne svrstava u zahtevne uspone sneg uvek ume da oteža stvari, a u ovo doba godine ga tamo uvek ima.



Nakon kraćeg pešačenja do planinarskog doma i konsolidacije redova uz čaj i kafu, krećemo prvo do Velikog Povlena. Zanimljivost vezana za Povlen je da vrhovi nose pogrešna imena: Veliki je najniži, a Mali Povlen najviši. Za to postoji sledeće objašnjenje: u vreme dok još nije postojao način da se tačno izmeri nadmorska visina, lokalnom stanovništvu je Veliki Povlen izgledao kao najviši, pa je tako i dobio ime. Kada su vrhovi konačno izmereni, toponimi su već ukorenjeni i bilo je kasno da se menjaju.

Uspon do Velikog Povlena ne traje dugo, ali je konstantno u jačem usponu i zimi može da bude vrlo neugodan zbog oštrog kamenja koje vreba ispod snega. Najupornije ipak čeka nagrada u vidu fantastičnog pogleda sa vrha. Međutim, ovog puta se magla pobrinula da grupa uživa samo u usponu.

Veliki Povlen, 1271 m.n.v.
Pogled sa Velikog Povlena


Nakon Velikog krenulo se put Srednjeg Povlena, uskim i na pojedinim mestima krševitim grebenom, a potom naizmenično četinarskim šumarcima i prostranim livadama. Izlazak na vrh je malo duži, ali i dosta blaži. Još jedna specifičnost Povlena je i da, zbog drugačije orijentacije, svaki vrh ima drugačije vidike. Ipak, i pogled sa Srednjeg Povlena izgledao je identično kao i onaj sa Velikog.




Srednji Povlen, 1301 m.n.v.
Pogled sa Srednjeg Povlena


Pre Malog Povlena nailazi se na crkvicu Svetog arhiđakona Stefana, novijeg datuma u stilu koji liči na rusku sakralnu arhitekturu. Kod crkve je trećina ekipa odlučila da ipak odustane od izlaska na Mali Povlen, zbog oštrog uspona i dubokog snega. Ostatak se popeo na vrh mnogo lakše i brže nego što je delovalo. Naravno, ni najviši vrh Povlena nije pružio nikakav pogled, ali uživanje u savladavanju kosina nije izostalo.

Crkva Svetog arhiđakona Stefana
Mali Povlen, 1347 m.n.v.
Pogled sa Malog Povlena


Plan je bio da se dve grupe ponovo sastanu na raskrsnici ispod Malog Povlena i da se zajedno pođe do Bedena, obližnjeg vrha kojeg jedni pripajaju Povlenu a drugi smatraju za samostalnu celinu, ali je zbog magle, dubokog snega i mraka koji se spremao ipak odlučeno da se tura ovde završi i da se krene nazad ka minibusu. Međutim, Buca je došao na ideju da se na Beden izađe kraćim, ali i teže prohodnim putem. Nakon kraćih konsultacija, prema vrhu Bedena je krenula mala ali probrana ekipa, jer je na vrh trebalo izaći i vratiti se što brže. Nakon preskakanja reke Trešnjice (ispostaviće se, petnaestak metara od mosta koji smo zbog guste magle videli tek po povratku), probijanja kroz šiblje i trnje, gacanja kroz korito nekog potoka i prćenja snega dubine pola metra, sve u konstantnom jakom usponu i vrlo žustrim tempom, na Beden izlazimo Buca, Neša, Darko i ja. Za to smo bili nagrađeni pogledom u maglu sa svih strana.

Pogled sa Bedena, 1256 m.n.v.

Sve u svemu, akcija ne samo da je bila lepa, već je i plan ispunjen do kraja. Učesnicima je ostalo samo da razmene utiske, što je obavljeno uz roštilj i pivo u jednoj od kafana uz put prema Beogradu. Dan je završen u istoj veseloj atmosferi kao što je počeo. Iza nas je ostala jedna prava zimska akcija, a ispred nas... Ko zna gde nas put sve vodi. Za mene, prva sledeća stanice je Avala, a posle? Videćemo. U jedno sam samo siguran: biće to vrlo zanimljiva vožnja.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.