Mar 6, 2015

Preporuka albuma za sumorno proleće: Steven Wilson - "Hand. Cannot. Erase." (2015)


Ako Stiven Vilson nije baš opšte poznato ime u najširoj muzičkoj javnosti, svaki iole upućen poznavalac progresivnog roka zna bar za neki od njegovih mnogobrojnih projekata. Njegov opus najčešće se vezuje za grupu Porcupine Tree, koju je predvodio dvadesetak godina, ali i za još nekoliko bendova čiji je stalni član (No-Man, Bass Communion, Storm Corrosion...), a muzičarima s kojima je snimao ili nastupao praktično se ne zna broj. Pre nekoliko dana ovaj svestrani muzičar objavio je novi solo album pod naslovom "Hand. Cannot. Erase.", a s obzirom na prebogatu tridesetogodišnju karijeru koja broji preko šezdeset (!) studijskih izdanja, nije čudo da je u pitanju tek četvrti studijski album pod njegovim sopstvenim imenom.

Muzički gledano, "Hand. Cannot. Erase." je jedna eklektička mešavina žanrova, u kojoj preovlađuju elementi progresivnog roka, ali uticaji popa, klasike, elektronike, bluza, metala, psihodelije, pa čak i opere, nisu zanemarljivi. Mada to ovako napisano zvuči kao papazjanija muzičkih izraza, u pitanju je ipak jedan stilski vrlo homogen album, što je samo po sebi majstorsko dostignuće. Stiven Vilson je poznat po umeću da stvara muziku visokog umetničkog dometa koja opet nije suviše pretenciozna niti namenjena hermetički zatvorenom krugu obožavalaca, pa ni njegov novi album nije izuzetak po tom pitanju. Ipak, sjajna muzika samo je jedan od njegovih kvaliteta.


"Hand. Cannot. Erase." je prvenstveno konceptualni album koji priča jezivu priču o devojci koja jednog dana jednostavno nestaje, ali njen nestanak niko ne primećuje. Da stvar bude jezivija, Vilson je bio inspirisan istinitim slučajem izvesne Džojs Vinsent, čije telo je pronađeno u njenom londonskom stanu više od dve godine nakon smrti, a za sve to vreme se niko od njene porodice i prijatelja nije ozbiljno zapitao šta se s dogodilo s njom. Kroz glavni lik albuma, Vilson postavlja mnogo pitanja o prijateljstvu, porodici i sve većoj otuđenosti među ljudima u svetu u kojem živimo, u kom to nažalost postaje normalan modus ponašanja.

Kako se album približava kraju, atmosfera postaje sve teža i mračnija i tek na samom kraju postajemo svesni njegove najveće vrednosti: uprkos strašnoj temi o kojoj govori i sumornom, na momente gotovo suicidnom raspoloženju, "Hand. Cannot. Erase." je zapravo vrlo inspirativno delo koje će vas naterati da više cenite ono što vam je dato od života, a naročito ljude koji vas okružuju. Jer možda zaista nikome nije stalo, ali mnogo je verovatnije da smo svi samo obična izgubljena i uplašena bića koja čekaju da neko drugi načini prvi korak, u prijateljstvu, ljubavi, opraštanju, uopšte svemu što nas čini društvenim stvorenjima.


"Hand. Cannot. Erase." je u svakom smislu pravo remek delo savremene rok muzike. Nažalost, s obzirom na današnje stanje na svetskoj muzičkoj sceni, gde se plitke numere za jednokratnu upotrebu cene više od pravih umetničkih vrednosti, ne treba se zanositi pomislima da može da ostavi značajniji trag u široj kolektivnoj svesti. Ipak, kad bi nestao neprimetno kao njegova glavna junakinja, bila to bi velika šteta za svakog pravog ljubitelja kvalitetne muzike, ne samo progresivnog roka.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment