Divčibare su turističko naselje u zapadnoj Srbiji, na planini Maljen, tridesetak kilometara južno od Valjeva. Zaravan na nadmorskoj visini od oko 980 metara sa svih strana je okružena planinskim vrhovima, pa se umesto prolećnog ambijenta ovde može očeikivati prava zimska idila čak i početkom aprila.
A kako su poslednjih godina u našim krajevima zime sve kraće i blaže, sa snegom koji se ne zadržava dugo, jedna snežna akcija može samo da prija, makar i u proleće.
Najavljena lagana prolećna akcija planinarskog kluba Borkovac Ruma izazvala je i očekivano veliko interesovanje, pa su put Divčibara pošla puna dva autobusa planinara.
Izlišno bi bilo pričati o visokom proseku godina učesnika, to je situacija koja se javlja u gotovo svim planinarskim društvima u Srbiji, ali je bilo prijatno videti i neka mlada lica (čak i decu), od kojih je nekima ovo bio prvi pravi planinarski izlet. Sama činjenica da još uvek postoji omladina voljna da makar jedan dan vikenda provede aktivno u prirodi uliva neku nadu da sve ovo čime se kao planinari bavimo ima nekog smisla i izgleda za svetlu budućnost.
 |
| Crocus medius - "lažni šafran" |
Na Maljenu nas je dočekao sneg, vetar i vejavica koja je na momente pretila da preraste u pravu mećavu, pa je na brzinu je odlučeno da se ionako kratka tura dodatno skrati i prilagodi vremenskim uslovima.
Kolona je zato umesto iz podnožja planine krenula prema Crnom Vrhu iz centra naselja, stazom dugom oko četiri kilometra sa stotinak metara uspona. Iako su nanosi na pojedinim mestima bili visoki i preko jednog metra, sneg je srećom bio vrlo zbijen, tako da nije bilo propadanja, a i proklizavanja je bilo vrlo malo.
Nakon sat vremena pešačenja laganim i opuštenim tempom, grupa je izašla na Crni Vrh (1096 m.n.v.), drugi po visini vrh Maljena, a centru Divčibara najbliži, poznat po istoimenoj skijaškoj stazi. Ovde je napravljena pauza onoliko dugo koliko je vetar dozvolio, a vodič ove ture drug Radić direktno se uključio telefonom u program radija "Srem" iz Rume, što polako postaje redovna praksa na akcijama PK "Borkovac".
 |
| Crni vrh |
Grupa se potom spustila nazad do centra, a kako je do planiranog ručka bilo još vremena napravljen je i uspon do vrha Golubac (ili Mali Golubac, 1056 m.n.v.). Mada nije ni dugačak ni težak, nekima se ovaj uspon učinio napornim, ali to bio najverovatnije trebalo pripisati hladnoći koja je već počela da se uvlači u kosti...
 |
| Golubac |
Nakon kraće pauze za fotografisanje, grupa se obilaznim putem vratila do centra, gde su nas u svom prepoznatljivom raspoloženju (uvek spremni da se iz šale posvađaju između sebe) čekali kuvari Pera i Dule i omanje brdo pržene ribe, u skladu sa uskršnjim postom.
Nakon odličnog ručka na otvorenom (voleo bih da kažem "pod vedrim nebom", ali nebo jednostavno nije bilo vedro) i grejanja u obližnoj kafanici uz čaj, kafu i toplu čokoladu (ili hladno pivo i vruću rakiju, ko šta voli), Sremci su se srećni i zadovoljni vratili u svoju ravnicu.
 |
| Neizbežni Pera i Dule |
Mada se ova prolećna akcija pod snegom ne može svrstati u zahtevne, bila je sasvim dovoljno teška da nas savlada onaj prijatan umor posle dobre i uspešne ture.
U idealnim uslovima prekratko pešačenje od oko 8,5 kilometara, po prilično lošem vremenu je uspeh za sve koji su učestvovali, a naročito za najmlađe i one kojima je ovo prvi susret sa planinarenjem. Za one koji su u malo boljoj formi, šetnja je bila odlična za rekreaciju i opuštanje.
U današnje vreme, provesti jedan dan u prirodi samo po sebi je postalo svojevrstan uspeh...
Нема коментара:
Постави коментар