Apr 7, 2015

Divčibarsko snežno proleće


Divčibare su turističko naselje u zapadnoj Srbiji, na planini Maljen. Nalaze se na tridesetak kilometara južno od Valjeva, na nadmorskoj visini od oko 980 metara, na zaravni okruženoj planinskim vrhovima od kojih je najpoznatiji Crni Vrh (1096 m.n.v.). PK "Borkovac" iz Rume organizovao je u nedelju jednodnevnu akciju obilaska divčibarskih vrhova, na kojima nas je umesto proleća dočekala prava pravcata zima. Kako su poslednjih godina u našim krajevima zime sve kraće i blaže, sa snegom koji se ne zadržava dugo, meni lično je prijala jedna prava zimska akcija, makar i u proleće.

Budući da se od početka znalo da će akcija biti prilično lagana, interesovanje je bilo veliko: dva puna autobusa planinara iz Rume i Sremske Mitrovice krenulo je iz centra Rume rano ujutro. Izlišno bi bilo pričati o visokom proseku godina učesnika, to je situacija koja se javlja u gotovo svim planinarskim klubovima i društvima u Srbiji, ali je bilo prijatno videti i neka mlada lica (čak i decu), od kojih je nekima ovo bio prvi pravi planinarski izlet. Sama činjenica da još uvek postoji omladina voljna da makar jedan dan vikenda provede aktivno u prirodi uliva neku nadu da sve ovo čime se kao planinari bavimo (između ostalog, i što ja promovišem ovde na blogu) ima nekog smisla i izgleda za svetlu budućnost.

Izlazak na stazu


U Divčibarama nas je dočekao sneg, vetar i vejavica koja je na momente pretila da preraste u pravu mećavu. Na brzinu je odlučeno da se ionako kratka tura dodatno skrati i prilagodi vremenskim uslovima. Kolona je zato umesto iz podnožja planine krenula prema Crnom Vrhu iz centra naselja, stazom dugom oko četiri kilometra sa oko 100 metara uspona. Iako su nanosi na pojedinim mestima bili visoki i preko jednog metra, sneg je srećom bio vrlo zbijen, tako da nije bilo propadanja, a i proklizavanja je bilo vrlo malo.

Žičara do Crnog Vrha
Šafran


Nakon sat vremena opuštene šetnje, grupa je izašla na Crni Vrh (1096 m.n.v.) gde je napravljena pauza onoliko dugo koliko je vetar dozvolio. Odavde se i drug Radić (ovom prilikom u ulozi vodiča) direktno uključio u program radija "Srem" iz Rume, što polako postaje redovna praksa na akcijama PK "Borkovac" i nadam se da će se nastaviti i na nekim atraktivnijim mestima koja planiramo da posetimo u bliskoj budućnosti.

Obeležje na Crnom Vrhu



Grupa se potom spustila nazad do centra Divčibara, a kako je do planiranog ručka bilo još vremena napravljen je i uspon do vrha Golubac (ili Mali Golubac, 1056 m.n.v.). Nekima se ovaj uspon učinio napornim, ali to bio najverovatnije trebalo pripisati hladnoći koja je već počela da se uvlači u kosti.



Vrh Golubac


Nakon kraće pauze za fotografisanje, grupa se obilaznim putem vratila do centra, gde su nas u svom prepoznatljivom raspoloženju (uvek spremni da se iz šale posvađaju između sebe) čekali kuvari Pera i Dule i omanje brdo pržene ribe, u skladu sa uskršnjim postom. Nakon odličnog ručka na otvorenom (voleo bih da kažem "pod vedrim nebom", ali jednostavno nije bilo tako) i predaha u obližnoj kafani uz čaj, kafu i toplu čokoladu (ili pivo i rakijicu, ko šta voli), Rumljani i Mitrovčani su se srećni i zadovoljni vratili u ravni Srem.

Sneško Belić usred aprila
Simpatična crkvica novijeg datuma u centru Divčibara
Neumorni Pera i Dule

Mada se ova prolećna akcija pod snegom ne može svrstati u zahtevne, ipak je bila uspešna na više načina. Pre svega, šetnja od oko 8,5 kilometara po prilično lošem vremenu uspeh je za sve koji su učestvovali, a naročito za najmlađe i one kojima je ovo prvi susret sa planinarenjem. Za one koji su u malo boljoj formi, ova šetnja je bila odlična za rekreaciju i opuštanje. Verovatno najveći uspeh za klub je to što smo se sa Divčibara vratili bogatiji za nekoliko novih članova, za koje verujem da će biti mnogo aktivniji na narednim akcijama. Ipak, u današnje vreme je provesti jedan dan u prirodi samo po sebi postalo svojevrstan uspeh. Kad bi samo moglo češće...


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment