May 31, 2015

Biser Jadrana za jedan dan: (pre)kratki vodič kroz Dubrovnik


Malo je toga što do sada nije rečeno i napisano o Dubrovniku, ako tako nešto uopšte i postoji. Grad koji s punim pravom nosi epitet jednog od najlepših (ako ne i najlepšeg) na Jadranu, pa i mnogo šire, odavno se nalazi na svim iole relevantnim turističkim mapama, a slike dubrovačkih ulica, fasada i okruženja krase hiljade stranica knjiga. Šta se tu onda još može dodati, a da neko već nije iskusio lutajući pločnicima nekadašnjeg grada-republike, brodeći oko obližnjih ostrva ili samo posmatrajući sve s vidikovca na Srđu?

Odmah na početku da napravim jedan spoiler, Dubrovnik ima toliko sadržaja da se za jedan dan nikako ne može isprobati sve što pruža putniku-namerniku. Kao pravi svetski turistički centar, što bez ikakve sumnje jeste, Dubrovnik ima bukvalno sve što se od jednog takvog mesta može očekivati. Ozbiljno, sve što nekome može pasti na pamet da vidi ili uradi u jednom gradu ovako bogate istorije, ali i vredne okolne prirode, ovde je moguće.

Pogled na stari grad i ostrvo Lokrum sa kule Minčeta

Prvo i osnovno što se u Dubrovniku mora videti je svakako stari grad, zato ću se najviše i zadržati na njemu. Stari grad se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine od 1979. godine, zbog izuzetnih kulturno-istorijskih (pomenuću ovde samo Ruđera Boškovića, Marina Držića i Ivana Gundulića) i arhitektonskih odlika. Predanje, ali i pisani izvori, priznaju Dubrovniku (u antici poznatom pod imenom Ragusa) istoriju dugu skoro milenijum i po, ali su najstariji očuvani delovi starog grada stari "samo" oko hiljadu godina. Prve kuće od kamena (ne računajući delove zidina) počele su da se dižu u XII veku, a većina današnjih zgrada potiče iz XV i XVI veka, s tim što su gotovo sve obnavljane nakon katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio ovo područje 1667. godine.

Spomenik Marinu Držiću

Ne mogu da se odlučim da li je bolji način da se sagleda staro jezgro grada direktno sa popločanih ulica i uličica ili da vrha zidina. Svakako treba uraditi i jedno i drugo. Ulaznica za zidine košta 100KN (oko 7€), važi za jedan ulazak i omogućava pristup svim zonama na vrhu bedema. Ja sam imao priliku kakva se malo kome ukazuje, da imam na raspolaganju vrhunskog turističkog vodiča samo za sebe (još jednom hvala, tetka Vera ), tako da sam u blagom problemu kako da pišem o starom gradu (ali i Dubrovniku uopšte), jer sve što bih mogao da kažem neće biti ni izbliza na onom nivou na kom su te iste informacije meni prezentovane.

Pogled na Stradun sa zidina
Onofrijeva česma

Sa zidina se pruža izvanredan pogled na grad i okolinu, a ukoliko se ne varam, postoje dve ulazno/izlazne tačke. Mi smo na zidine ušli kod Onofrijeve česme, renesansne fontane iz XV veka koja je bila deo sistema starog dubrovačkog vodovoda, jednog od najstarijih u Evropi. Đir po zidinama vodi preko gradskih vrata Pile i kule Bokar (XV-XVI vek), s koje se pruža pogled na tvrđavu Lovrijenac (XI vek) na suprotnoj strani malog zaliva koji će verovatno prepoznati svi ljubitelji popularne serije Game of Thrones (o tome nešto više kasnije), prateći obalu do utvrde Svetog Ivana (XVI vek), zatim prolazi iznad gradskih vrata Ploče, uz tvrđavu Revelin (XV vek) i dalje kopnenom stranom do monumentalne kule Minčeta (XV vek), nakon čega se ubrzo vraća na početnu tačku. Ceo krug je dug oko dva kilometra, a u zavisnosti od brzine i zadržavanja, lagana tura traje oko dva sata sata. Moj iskreni savet je da se pri izlasku na zidine dobro zaštitite od sunca i da vodu nosite sa sobom, jer je osveženje na vrhu duplo skuplje nego u prodavnicama.

Gradska vrata Pile
Kula Bokar (levo) i tvrđava Lovrijenac (desno).
Ko je rekao King's Landing?
Tvrđava Revelin

Teško je izdvojiti šta od raznovrsne arhitektonske palete starog grada treba prvo pomenuti. Možda najpoznatija od javnih zgrada iz vremena dubrovačke republike je Knežev dvor (XV vek), u kojem se danas nalaze istorijski muzej, galerija slika iz perioda između XV i XIX veka i atrijum za koncerte klasične muzike. Knežev dvor je građen u renesansnom maniru, sa zanimljivim tremom sa pet stubova i dva pilastra od kojih svaki ima drugačiji kapitel. Južno od Kneževog dvora nalazi se Dubrovačka katedrala (XVII-XVIII vek), u baroknom stilu, izgrađena nakon što je stara katedrala (koju je po predanju u XII veku izgradio Ričard Lavlje Srce nakon što je u blizini Dubrovnika preživeo brodolom) do temelja srušena u zemljotresu.

Pročelje Kneževog dvora
Dubrovačka katedrala

Severno od Kneževog dvora nalazi palača Sponza (XIV vek), nekada carinarnica a sada arhiv grada Dubrovnika, a preko puta je barokna crkva Svetog Vlaha, zaštitnika Dubrovnika, izgrađena početkom XVIII veka. Trg između palače Sponza i crkve Svetog Vlaha krasi čuveni Orlandov stup, najstariji javni spomenik u Dubrovniku, koji je prvobitno postavljen još u XIV veku, ali je današnji kip replika originalnog, stradalog tokom godina. Još jedna značajna građevina na ovom trgu je i Gradski zvonik (prvobitno iz XV veka, obnovljen u XX veku prema originalnim nacrtima), sa zvonom u koje udaraju dve bakarne figure u narodu poznate kao Maro i Baro.

Palača Sponza
Crkva Svetog Vlaha i Orlandov stup
Gradski zvonik

Od zvonika nazad ka Onofrijevoj česmi vodi glavno dubrovačko šetalište, popularni Stradun (pravim imenom ulica Placa). Stradun je žila kucavica starog Dubrovnika i duž korza i u uskim bočnim uličicama nižu se kafane, restorani, knjižare, galerije, suvenirnice, uopšte sve što bi se moglo naći u samom srcu jednog ovako značajnog turističkog centra. Arhitektonski gledano, Stradun nije zanimljiv kao neki drugi delovi starog grada, jer je republičkim propisima donetim nakon velikog zemljotresa strogo definisan tip gradnje u ovoj ulici pa zato sve kuće izgledaju vrlo slično i stvaraju pomalo monotonu sliku. Ovde bih ipak naglasio da je ova monotonija Straduna i dalje daleko, daleko živopisnija od slike bilo kog savremenog naselja na ovim prostorima, i šire.

Stradun




Što se tiče hrane i pića, ovde će svako naći nešto za sebe, od običnih malih prodavnica mešovite robe, preko pekara, picerija i hamburgerija, do specijalizovanih restorana sa plodovima mora i ribljim specijalitetima, pa čak i egzotičnim kuhinjama poput recimo korejske. Cene, bar koliko sam ja uspeo da primetim, nisu ništa manje pristupačne nego na drugim ovako poznatim destinacijama. Lokalni delikatesi, uglavnom razne vrste slatkiša i mešavina sušenog voća, mogu se probati na pijaci. Ne bi trebalo propustiti salamu od smokve, koja se može naći u nekoliko varijanti, sa različitim dodacima.

Pijaca se uveče rasklanja i mesto postaje klasični trg


Nešto što mi je malo zabolo oči je ponuda suvenira: autentičnih poklona sa dušom Dubrovnika ima vrlo malo i potrebno je dobro zagrebati po zavučenim uličicama da se nađe nešto takvo. Glavna ponuda svodi se na kičaste figurice, šolje, magnete za frižider i majice sa šaljivim natpisima, kakvi se mogu naći i u turistički najnerazvijenijim sredinama. Međutim, najtraženiji (a samim tim i ubedljivo najskuplji) suveniri odnose se na pomenutu seriju Game of Thrones, čiji je jedan deo sniman upravo u Dubrovniku. Zbog toga je poslednjih godina ovde pojačan priliv turista namernih da vide poznate televizijske lokacije, što je matični kanal serije HBO sasvim lepo iskoristio ponudom zvanične memorabilije koja se prodaje po višestruko većim cenama nego lokalni suveniri. Samo poređenja radi, majice sa motivima starog grada mogu se kupiti za 7-8€, dok GoT majice koštaju i celih 30€. I prodaju se kao alva. Ovu situaciju su iskoristile i ovdašnje turističke agencije, pa su u poslednje vreme specijalizovane Game of Thrones ture sve popularnije. Dok je s jedne strane sve ovo potpuno legitimna turistička kampanja kakva bi se pravila bilo gde u svetu, opet nekako imam utisak da se time malo ubija autentični duh Dubrovnika.

Utvrda Svetog Ivana
Arsenal, nekada brodogradilište a danas restoran

Oni koji više vole prirodne od arhitektonskih lepota mogu uživati u vožnji brodom ili čamcem oko obližnjih ostrva, a tu su i neizbežne plaže, uglavnom koncentrisane oko poluostrva Babin Kuk koje je za vreme SFRJ važilo za eltino letovalište. I danas se ovde nalaze luksuzni hoteli, ali kraj deluje pomalo inertno i pusto, što ću ovom prilikom ipak pripisati predsezoni. U blizini Babinog Kuka se nalazi i neobičan duboki zaliv (neki bi rekli i fjord) Rijeka dubrovačka, u koji se uliva reka Ombla, ponornica duga svega 30 metara. Ombla se poslednjih meseci nalazi u središtu oštre rasprave između lokalnih ekoloških udruženja i kompanija koje su namerile da na tom mestu grade hidroelektranu, što bi nepovratno uništilo ovo mesto. Kako će se ta saga završiti ostaje tek da se vidi.



Ovaj, za standarde mog bloga podugačak, ali za sve ono što Dubrovnik ima da pruži i više nego prekratak vodič završiću tamo gde sam završio i obilazak Dubrovnika: na brdu Srđ, nazvanom tako po Svetom Srđu koji je bio zaštitnik grada pre Svetog Vlaha. Na vrhu brda nalazi se tvrđava Imperijal, čiju izgradnju je u XIX veku započela Napoleonova vojska a dovršila Austrougarska; tvrđava je odigrala bitnu ulogu u odbrani Dubrovnika u ratu početkom devedesetih, tako da se u njoj danas nalazi muzej posvećen ovom sukobu, u koji ipak nisam zalazio, kao što neću zalaziti ni u ratne priče. Ljubitelji ekstremnije off-road zabave mogu ispred tvrđave iznajmiti bagi, za 31€ po osobi za sat vremena. Cijena, prava sitnica.

Tvrđava Imperijal
Krst na vrhu Srđa

Do vrha se može stići na tri načina: peške (moj preferirani metod, za koji nažalost nije bilo dovoljno vremena), žičarom (povratna karta košta 100KN) i automobilom. Na koji god način došli do vrha, posetioci su nagrađeni neverovatnim pogledom na grad, oko 400 metara niže. Po čistijem vremenu ceo stari grad se sa neverovatnom detaljnošću vidi kao na dlanu, i možda tek iz ove perspektive postaje potpuno jasno zašto Dubrovnik zovu i "biserom Jadrana". Tek kad se odjednom sagleda cela slika, čovek shvata koliko je to mesto nestvarno lepo i koliko je danas malo ostalo gradova koji izgledaju kao da je vreme u njima stalo pre mnogo vekova, a ostaju večno mladi i sveži.



Nekome ko razmišlja da poseti Dubrovnik mogao bih samo da savetujem da ne razmišlja previše. Grad koji je preživeo hiljadu i po godina, od čega skoro petsto godina u sadašnjem izdanju, biće tu sigurno i dugo posle nas. Pitanje je da li će nas biti dovoljno dugo. Zato ne odugovlačite. Dubrovnik čeka. A mogu i da vam preporučim odličnog vodiča.

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. Odlican tekst , lepo napisan i bez previse detalja a sa puno korisnih informacija. Upravo idem za dubrovnik pa ce mi ovaj tekst koristiti.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Drago mi je zbog toga. Hvala na komentaru i lep provod!

      Delete