Jun 18, 2015

Preporuka za skretanje s puta: Ečka


Sa oko 4000 stanovnika, Ečka je jedno od većih naselja na teritoriji grada Zrenjanina. Mada još od vremena Austrougarske važi za poznato izletište, ne može se baš reći da se svrstava u red najatraktivnijih turističkih destinacija. Svakako najpoznatija atrakcija Ečke je dvorac Kaštel, danas pretvoren u hotel i restoran za platežnu klijentelu, ali je šteta što se još nekoliko vrlo zanimljivih zgrada u okolini marginalizuje, čak toliko da ni posetioci Kaštela nemaju pojma o tome šta zaista predstavljaju, ako su i svesni njihovog postojanja.


Prvo reč, dve o Kaštelu. Gradila ga je za svoje potrebe porodica Lazar, koja je i osnovala naselje Ečka 1781. godine. Dvorac je otvoren 1820. godine; višednevnoj svečanosti prisustvovao je crème de la crème Austrougarske, a goste je sviranjem na klaviru uveseljavao wunderkind Franc List. Do II svetskog rata, dvorac je menjao vlasnike, ali je ostao omiljeno okupljalište lovaca iz elitnih krugova društva, a među čestim gostima bili su grof Esterhazi, nadvojvoda Franc Ferdinand i kralj Aleksandar I Karađorđević.





Dvorski kompleks je nakon rata nacionalizovan, a od pre desetak godina je ponovo u privatnom vlasništvu, obnovljen i pretvoren u ugostiteljski objekat visoke kategorije. Međutim, sam pogled na jelovnik na čijoj prvoj strani se nalaze stavke kao što su ruski kavijar na ledu, tartar biftek i pašteta od guščije džigerice dovoljno govori o tipu gostiju koji je ovde dobrodošao. U svakom slučaju, daleko od idealnog mesta za odmor po mom ukusu. Zgrada kao zgrada je doduše simpatična, građena u stilu viktorijanske "seoske kuće" (country house) sa tipičnim engleskim vrtom i ansamblom pomoćnih zgrada, od kojih je ipak većina danas u lošem stanju.





U neposrednoj blizini Kaštela nalazi se rimokatolička crkva posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, građena između 1862. i 1864. godine u baroknoj formi sa neo-romaničkim dekorativnim elementima. Crkva je za svoje vreme smatrana toliko velelepnom da je povodom osvećenja građevine njen pokrovitelj general Žigmund Lazar od pape Pija IX dobio odlikovanje reda Svetog Đorđa. Iako i danas deluje veličanstveno, godine nebrige učinile su svoje: malo koji prozor je bez polupanog okna, fasada je potamnela od vlage i na pojedinim mestima okrunjena, a dvorište je zaraslo u živicu i deluje zapušteno i napušteno.





Prema nekim izvorima, upravo ovde je održana svadbena ceremonija Franca Ferdinanda (po drugima je to bilo u Rajhštatu u Boemiji, danas Zakupi u Češkoj). O tačnom mestu Ferdinandovog venčanja dalo bi se diskutovati, jer je ono održano u intimnoj atmosferi, daleko od žiže javnosti i uz bojkot nadvojvodine porodice koja se nije slagala s njegovim izborom supruge iz redova nižeg plemstva. Ipak, ne može se poreći da je Ferdinand voleo da provodi slobodno vreme u Ečki, o čemu svedoče njegove mnogobrojne zabeležene posete Kaštelu, poslednji put svega dva dana pred atentat u Sarajevu.

Izvor: pravoslavie.ru

Crkva Svetog Jovana Krstitelja nije jedina u naselju. Tu su i dve pravoslavne crkve, srpska i rumunska. Srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole podignuta je još 1711. godine i slovi za najstariju pravoslavnu crkvu u Banatu. Građena je od čerpića sa poluobličastim drvenim svodom, a pokrivena je šindrom, dok je nad ulazom formiran jednostavan drveni zvonik. Iako je ovo istorijski možda i najznačajniji objekat u naselju, daleko je u senci ostalih, uključujući i baroknu rumunsku crkvu Svetog Duha iz 1855. godine. Rumunsku crkvu karakteriše reprezentativno pročelje, ali je inače prilično neupečatljiva.

Izvor: zrenjaninheritage.com

Međutim, možda najveću pažnju slučajnih putnika izaziva neobična ruševina koju mnogi zbog specifične forme jednostavno nazivaju kulom, mada nikad nije imala fortifikacionu namenu. U pitanju je stari vodotoranj kompleksa Kaštela, izgrađen najverovatnije u XIX veku u neo-romaničkom stilu. Iako danas ruiniran, i dalje privlači pažnju namernika, pre svega fotografa, ali nažalost i raznih vandala. Ovako rešen primer jedne tehničke zgrade jedinstven je u našim krajevima, a dodatnu upečatljivost daje mu i nešto viša kula manjeg obima, čiji vrh je po svemu sudeći služio kao vidikovac; u unutrašnjosti se još uvek nalaze ostaci drvenog spiralnog stepeništa, koje samo čeka da nekome padne na glavu. Ulazak preporučujem samo uz izuzetan oprez.




Izuzev poznatog (ili možda bolje reći, izvikanog) Kaštela, većina arhitektonskih i kulturno-istorijskih vrednosti Ečke nepravedno je skrajnuta i zapostavljena. Šteta, jer ovo naselje na obali Begeja ima čime da se podiči, a da bi se sve to videlo dosta je i desetak minuta vremena. Sasvim dovoljno za kratko skretanje s puta Beograd-Zrenjanin i mali predah od vožnje. A ako se neko baš i razočara, bar neće potrošiti previše vremena.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment