Jun 29, 2015

Uživancija na Uvcu


Uvac je reka u zapadnoj Srbiji na kojoj se nalazi istoimeni specijalni rezervat prirode, po mnogo čemu izuzetno mesto. Brda koja okružuju vijugave meandre reke jedini su dom ugroženog beloglavog supa u Srbiji, a obiluju i raskošnim pećinama i vidikovcima, tako da je teško reći šta je zapravo najveća atrakcija rezervata. U svakom slučaju, Uvac je jedno od mesta u Srbiji koje svaki ljubitelj prirode mora neizostavno da poseti.

Reka Uvac duga je oko 120 kilometara, a rezervat prirode se nalazi na pola puta između Sjenice i Nove Varoši. Iako je rezervat moguće posetiti i u sopstvenoj režiji, kanjon je najbolje obići u pratnji rendžera, jer ćete tako čuti obilje zanimljivih informacija koje inače ne biste imali prilike da saznate iz prve ruke. Iako kanjon Uvca možda nije posećen onoliko koliko zavređuje da bude, ipak je preporučljivo unapred se najaviti i tako osigurati sebi vodiča ili rezervisati vožnju brodićem.



Krstarenje brodićem sa dvadesetak mesta košta 800 dinara po osobi i vredi svake pare, naročito ako se zadesi da čamcem upravlja živa legenda Uvca Mesko Rebronja, jedan od najzaslužnijih za to kako rezervat izgleda danas. Meskov lik mnogima je poznat iz brojnih prirodnjačkih TV emisija, a iako u startu ističe da "nije neki govornik" prepun je priča koje se drugde ne mogu čuti i prava je enciklopedija ovog kraja.



Gledajući okolne stene sa površine vode, teško je pretpostaviti da je beloglavi sup do pre dvadesetak godina u ovim krajevima bio na ivici istrebljenja. Današnja populacija ovih velikih lešinara broji po nekim podacima i preko 600 jedinki, dok ih je 1990. godine bilo evidentirano samo sedam! Rekolonizacija beloglavih supova na Uvcu je tako retko uspešan primer spasavanja jedne vredne ugrožene vrste. Za vreme polusatne vožnje brodićem, videli smo bukvalno na desetine ovih veličanstvenih ptica, koje dostižu težinu od desetak kilograma i raspon krila od prosečno dva i po metra.



Vožnja Uvcem uključuje i ulazak u veliku Ledenu pećinu, ali samo ako ste u pratnji pravog vodiča, jer nemaju svi rendžeri ključ od gvozdene kapije koja zatvara ulaz u pećinu. Ledena pećina duga je jedna od najvećih u Srbiji, sa dužinom od nekoliko kilometara (zvanični podatak kaže dva i po, ali su vodiči pominjali i čitavih šest), od čega smo mi videli svega 900 metara. Ipak, i to je sasvim dovoljno za uživanje u skulpturama pećinskog nakita i drugim lepotama "podzemnog sveta".




Kome krstarenje nije dovoljan užitak u prirodnim lepotama Uvca, može se iskrcati na kamenitoj obali i ispenjati na greben sa koga se pružaju fantastični pogledi na okolinu. Uspon je oštar, ali kratak i ne predstavlja veliki napor, a grebenska staza vodi uglavnom prostranim livadama, tako da je šetnja više nego prijatna.




Zbog vijugavosti reke, svakih stotinak metara se pruža potpuno drugačija vizura, a za najlepši pogled važi onaj sa vidikovca Molitva, isturene drvene platforme na kojoj će svako ostati bez daha, neko od lepote a neko od straha od visine. U blizini Molitve nalazi se još jedan ograđen vidikovac, manje poznat ali sa jednako lepim pogledom u dubinu.




Do ulaza u rezervat može se ponovo doći čamcem, istim vodenim putem, ali i grebenskom stazom, koja takođe ima svojih zanimljivosti. Jedna od morbidnijih atrakcija ovog kraja je takozvana Devojačka stena, s koje se pre stotinak godina devojka bacila zbog neuzvraćene ljubavi; iako zvuči kao legenda, ovo je ipak (jeziva) istinita priča. Tu je i viseći most novijeg datuma, čvrst i ne naročito uzbudljiv, ali ipak nisam propustio priliku da ga pređem i tako po ko zna koji put zadovoljim svoju fascinaciju mostovima (o kojoj sam, čini mi se, više puta pisao). Drugi uglavnom nisu bili toliki entuzijasti, tek nekolicina mi se pridružila, a pojedincima koji su to učinili uprkos sopstvenom strahu mogu samo da kažem "bravo".



Ne znam da li je to standardna procedura za veće grupe, ali naša tura kanjonom Uvca završila se u kampu na obali reke, uz roštilj i hladno osveženje. Za ovu uživanciju ipak je neophodna prethodna najava, kako bi se domaćini pripremili. Cene hrane i pića su relativno visoke (300 dinara za pastrmku sa žara ili 500 za deset ćevapa u lepinji, sokovi i pivo su 120-150 dinara), ali u ovakvom ambijentu to i nije tako bitno. Ovde se mogu kupiti i razni suveniri (majice, drvene figurice i neizbežni magneti za frižider - pitam se kakve uspomene su turističke destinacije nudile posetiocima pre nego što je izmišljen frižider?), kao i specijaliteti ovog kraja poput sjeničkog sira i meda.



Uz sve što je moguće videti i uraditi u specijalnom rezervatu prirode Uvac, nije čudo da mu se mnogi godinama vraćaju, a poslednjih godina je sve privlačniji i stranim turistima. I pored sve skromnosti, Uvac po infrastrukturi ne zaostaje za sličnim lokacijama u okruženju, a po prirodnim vrednostima ih daleko prevazilazi. Sve to je razlog da jedan od sledećih izleta planirate upravo na ovom mestu. Iako možda nije najpristupačnije ni fizički ni finansijski, isplati se. Mnogostruko.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


No comments:

Post a Comment