Sep 20, 2015

Preporuka albuma za kišni dan: David Gilmour - "Rattle That Lock" (2015)


Stavivši konačno tačku na decenijama nedovršenu Pink Floyd priču, stiče se utisak da je Dejvid Gilmor odlučio da se ozbiljnije pozabavi solo karijerom. Ovih dana gitarista i pevač pomenutog benda, postao je vlasnik (tek) četvrtog studijskog albuma potpisanog sopstvenim imenom. U skladu sa sugestivnim naslovom ovog izdanja, "Rattle That Lock", Gilmor ovde (možda prekasno) skida neke simboličke okove i lagano se oslobađa šablona sada već bivšeg matičnog benda, a rezultat je jedna kolekcija prelepih muzičkih komada, od kojih će mnogi zadovoljiti ukus i najprobirljivijih sladokusaca.

Na veliku žalost obožavalaca, otkako su se Rodžer Voters i Dejvid Gilmor kao glavni stvaralački tandem Pink Floyd razišli sredinom osamdesetih, i jedna i druga strana izdale su vrlo malo albuma, koji nisu svi ni bili na nivou njihovih najboljih dela. Tim pre raduje vest da je, nepunih godinu dana nakon izdavanja i zvanično poslednjeg albuma Pink Floyd, "The Endless River", pred nama novi Gilmorov solo album.


Kao solo umetnik, Gilmor je poznat po nebrojenim saradnjama sa drugim poznatim muzičarima, ali i po tome što svoje sopstvene albume snima retko i dugo. Prethodni album "On An Island" objavio je pre devet godina, a onaj pre njega, "About Face", pre punih trideset! Samim tim njegovi albumi čekaju se s nestrpljenjem širom sveta. Međutim, moram da priznam da meni lično "On An Island", osim maksimalno dve-tri pesme, nikako nije prijao i mogu da ga preporučim samo za uspavljivanje. Srećom, sa novim albumom to nije slučaj.


"Rattle That Lock" po generalnom tonu ne odlazi daleko od svog prethodnika. Raspoloženje koje preovladava Gilmorovim pesmama i dalje je pre svega melanholično, ali ovog puta umesto ravnog i, reći ću otvoreno, dosadnog albuma, imamo jednu ploču koja je od početka do kraja prepuna dubokih i iskrenih emocija. Istina, na momente se to oseti malo slabije, kao na primer u tri skoro generički gilmorovske instrumentalne kompozicije (što im i dalje nije minus), ali zato preostali materijal dovoljno često dodiruje onu žicu koju su nekad pogađali hitovi poput "Wish You Were Here" i "Comfortably Numb".


Prva dva singla ("Rattle That Lock" i "Today") nisu baš najbolji pokazatelj celokupne slike, već se pre mogu posmatrati kao akcenti koji služe da pojačaju efekat glavnine albuma. Ono što ovde najviše vredi treba tražiti negde između ove dve pesme, a moji lični favoriti su za sada "Faces Of Stone" i "In Any Tongue", dve mračne, skoro pa jezive kompozicije koje ostaju u slušaocu još dugo pošto se završe. Vredi istaći i neobično uspešan pokušaj diksilenda u pesmi "The Girl In The Yellow Dress", kao i "A Boat Lies Waiting", dirljiv poslednji pozdrav prijatelju i višedecenijskom muzičkom saradniku Ričardu Rajtu koji je preminuo 2008. godine.


Zanimljivo, ono što mi je najviše smetalo na poslednja dva albuma Pink Floyd a na ovom mi uglavnom pasuje, su tekstovi koje potpisuje Gilmorova supruga, književnica Poli Samson. Zapravo, "Rattle That Lock" je sa lirske strane vrlo jak, ali moram i da kažem da su moja očekivanja od Gilmorovih solo radova i onoga što objavljuje Pink Floyd ipak drugačija. Samsonova potpisuje čak pet od sedam tekstova, ali za razliku od nekih prethodnih brljarija, ovde nema greške, ili je bar ja ne osetim.


Izuzev Rajta, muzička ekipa koja je snimila album uglavnom ista je kao i ona sa prethodnog; tu su neki standardni "pridruženi članovi" Floyda kao na primer Fil Manzanera, Gaj Prat i Džon Kerin (ali i Bob Klose, originalni solo gitarista koji je napustio bend 1966!), kao i čitava plejada prekaljenih rokenrol veterana: Dejvid Krozbi i Grejem Neš, Džuls Holand, Robert Vajat i drugi. Naravno, glavni atributi albuma su Gilmorov glas i gitara, oba u savršenom štimungu uprkos tome što je muzičar samo na korak od osme decenije života.


"Rattle That Lock" je jedan vrlo lep album, na momente čak uzvišen, koji dotiče onu unutrašnju prazninu u nama, skoro na način na koji su to umeli najbolji radovi Pink Floyd pre mnogo decenija. Nama ostaje samo da se udobno sklupčamo u omiljenu fotelju, zamračimo sobu ili posmatramo dobovanje prvih jesenjih kapi po prozoru. Kiša je više nego dobrodošla.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment