Sep 23, 2015

Everest (2015) - iz ugla jednog čobanina, budale


Nakon nekoliko odlaganja, Smrčkovi konačno na Everestu! Doduše, samo na projekciji istoimenog filma (još uvek pre zvanične američke premijere). Planinarska drama Everest (2015) koja se od prošle nedelje prikazuje i kod nas zasnovana je na istinitom događaju iz 1996. godine, kada je u toku jednog uspona na najviši vrh planete život izgubilo osmoro ljudi (od kojih mnogi bez značajnog prethodnog planinarskog iskustva), što je do tada bila nezapamćena tragedija u svetu alpinizma (nažalost, prevaziđena 2014. godine, takođe na Everestu). Ukratko, Everest je jedan vrlo dobar, na momente čak odličan film koji je teško objektivno oceniti, ali opet lako preporučiti.


Sve do devedesetih godina prošlog veka, usponi na vrhove iznad 8000 metara visine smatrali su se rezervisanim za crème de la crème alpinizma. Od prvog uspona Hilarija i Norgea (1953. godine) do kraja osamdesetih, samo oko 350 ljudi uspelo je da se popne na Everest (i bezbedno spusti), a jedan od četiri penjača je ginuo u tom poduhvatu. Početkom devedesetih, novozelandski alpinista Rob Hol došao je na ideju da organizuje ekspedicije za manje iskusne planinare, koje bi (istina, po paprenoj ceni od 65.000 dolara) izvodio do vrha i vraćao nazad. Tako je počela era komercijalizacije vrhova preko 8000 metara, koja je rezultovala cifrom od preko 900 planinara koji su se našli na "krovu sveta" samo tokom devedesetih, i još preko 3000 od tada do danas! Dok se s jedne strane ne može poreći da je ovo samo doprinelo većoj popularizaciji visokogorstva uopšte, ovakav vid planinarskog turizma brzo se našao na meti alpinista koji su sebe smatrali elitom (a tome su skloni mnogi "profesionalni planinari"), što je kulminiralo lavinom kritika nakon katastrofe iz 1996. godine, u čijem centru se našla ekipa sastavljena od relativno neiskusnih članova koju je predvodio upravo Rob Hol.



O događajima opisanim u Everestu do sada je pisano naširoko i nadugačko. Najpoznatije delo na ovu temu svakako je knjiga Into Thin Air novinara Džona Krakauera, koji je i sam učestvovao u zlosrećnoj ekspediciji, na osnovu koje je snimljen televizijski film iz 1997. godine o kojem sam, između ostalog, nedavno pisao. Ipak, Krakauerovo viđenje tragedije naišlo je na brojne kritičare, pre svih ruskog vodiča Anatolija Bukrejeva koji se istakao u akciji spasavanja nastradalih planinara. Pored Krakauera i Bukrejeva, o ovoj katastrofi je pisalo još nekoliko direktnih učesnika, među kojima i teksaški patolog Bek Veders, čiji lik zauzima značajno mesto u filmu, pa se stiče utisak da je ovaj scenario (iako ne baš mnogo različit od onog iz 1997) sastavljen na osnovu više izvora očevidaca. Koliko sve to zaista odgovara istini, to verovatno nikad nećemo saznati.



Ono što pre svega treba pohvaliti kod ovog filma je izuzetna fotografija (naravno, ne bez CGI, iako je deo scena navodno zaista sniman na lokaciji), koja uspeva da dočara svu silinu i veličanstvenost Himalaja i, bolje nego ijedan drugi koji sam gledao, smesti bednu mrvicu od ljudskog bića u pravu perspektivu. Scenografija uopšte deluje vrlo ubedljivo, a plus s moje strane ide i na prikaz dolaska ekipe u (prenaseljeni) Katmandu i puta do baznog kampa, što se obično preskače u ovakvim pričama, a ovde je lepo iskorišćeno da još više istakne pustoš jednog od najnegostoljubivijih kutaka planete. Odlično je upotrebljena i sekvenca u kojoj članovi ekspedicije diskutuju o motivima uspona, što filmu daje i malo planinarske filozofije, sumirane (ali ne i konačno definisane) čuvenom Malorijevom frazom "Because it's there". Osim toga, naracija je postavljena tako da priču može da prati i neko potpuno neupućen, ali i da one koji makar nešto znaju o alpinizmu i visokogorstvu ne tretira kao kompletne idiote, što je svakako još jedan plus.



Odlična glumačka ekipa očigledno je odabrana tako da ne odvlači pažnju od same suštine filma; priču nose (bar meni) manje poznat Džejson Klark, zatim veteran Džoš Brolin (čiji sam doživotni fan još od Junaka skejtborda i prosto ne mogu da verujem koliko je u međuvremenu omatorio), kao i uvek pouzdani Džejk Džilenhol koji ovde ima prostorno manju, ali vrlo upečatljivu ulogu. Ostatak čine ili relativno nepoznati glumci u većim ulogama ili malo poznatiji u epizodama, gde od ovih drugih treba istaći Kiru Najtli, koja mi nikad nije bila simpatična ni kao glumica ni kao pojava, ali ovde radi prilično dobar posao. Relativno nepoznat je i (islandski) reditelj Baltazar Kormakur, čija je najveća referenca pre Everesta bila (istina, dobra) komična pucačina 2 Guns, i koji uspeva da lagano i neprimetno izgradi atmosferu od gotovo idilične do totalnog haosa, pritom se ne služeći preterano jeftinom manipulacijom osećanjima gledalaca.



Kritike, koje kao večito zakeralo ipak ne mogu da izbegnem, odnose se na standardno holivudsko prepumpavanje atmosfere; mada nema prenaglašene akcije, neke scene su možda previše dramatične u odnosu na svoj sadržaj, ali kad bih ih ovde izlistao sigurno bih pokvario ugođaj nekome ko još uvek nije video film. Takođe mi se nije dopalo ni to što je (opet, suviše srceparajući) kraj umotan tako da deluje kao relativan hepiend, iako se dokumentarni epilog postarao da gledaocima dā do znanja da se sve zaista tako i dogodilo. Bar ono što danas znamo.



Jasno je da Everest cilja tačno određenu grupaciju, a nije teško ni pogoditi koju. Međutim, to ne znači i da neće dobro proći i kod najšire publike, jer je kao film (što na kraju krajeva i jeste) zaista kvalitetan na više nivoa. Ne bi me čudilo i da pokupi poneku nagradu, mada te stvari odavno ne znače i da film iole vredi. A uprkos depresivnoj drugoj polovini, do kraja ostaje sasvim dovoljno od početne adrenalinske injekcije (uz povremena deksametazonska pojačanja) da se može reći čak i da je inspirativan, na jedan mračan, uznemirujući način. Zaključak je ono što mnogi prečesto zaboravljaju: iako je ovaj uspon tehnički daleko lakši od nekih drugih, čak i dosta nižih vrhova, Everest nije zajebancija! A svako ko krene ka vrhu sa ubeđenjem da može da pobedi planinu unapred je osuđen na propast jer planina je ta koja uvek ima poslednju reč. Ma šta neki mislili.



I dok smo naglas sređivali prve utiske posle projekcije, dogovarajući neke ipak daleko skromnije planinarske poduhvate, ostalo je samo još jedno pitanje koje nam se vrzmalo po glavama.

Gde naći 65.000 dolara?


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


2 comments:

  1. Unuk Bore Milutineva23/9/15 16:01

    First architect on Everest? :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. First shepherd/fool on Everest! :D

      Delete