Sep 15, 2015

Filmovi o planinarenju


Najviše zahvaljujući Holivudu, mnogi gaje pogrešnu predstavu o planinarenju, a dajući naslov ovom tekstu i ja pomalo doprinosim tome. Kad se kaže "filmovi o planinarenju" najčešće se zapravo misli na filmove o visokogorskim ekspedicijama, ali kad bi ih neko tako nazvao najšira publika jednostavno ne bi imala pojma šta da očekuje. Dok i postoji nekoliko filmova o planinarskim transverzalama i backpackingu, sve osim najekstremnijih oblika planinarenja izgleda ne deluje dovoljno zanimljivo filmskim stvaraocima.

Čak i onaj ko nikad ne napušta toplu sobu i udobnu fotelju mora priznati da postoji nešto vrlo romantično u savladavanju stenovitih litica i vrhova okovanih večitim snegom i ledom. Bilo da se radi o borbi čoveka protiv prirode (u kojoj pobednik uvek može biti samo jedan, ma šta neki mislili) ili protiv samog sebe (u kojoj je vrlo diskutabilno ko je pobednik, ako ga uopšte i ima), ne može se poreći da su oni koji se odvažuju na ovakve pohode ipak drugačiji od većine; da li malo čvršćeg kova ili samo većih snova, to nije ni bitno. Ono što jeste bitno je da će takve priče uvek inspirisati i one koji se ne bi usudili ni na mnogo niže planine i fascinirati i one koji su odavno srasli sa kaučem, i zato se mogu preporučiti svakome.

U nastavku sledi nekoliko najzanimljivijih filmova planinarske tematike. U pitanju su isključivo igrani filmovi, budući da dokumentaraca o planinarenju i visokogorstvu ipak ima previše za jedan ovakav tekst. Uživajte.




Film o planinarenju bio je, uz komediju i naučnu fantastiku, jedan od prvih definisanih filmskih žanrova, sa korenima u Nemačkoj i Austriji početkom dvadesetih godina XX veka (tada nazvan bergfilm). Nažalost, bergfilm je brzo počeo da se koristi u svrhe promocije nacionalsocijalističke partije i kao takav nakon II svetskog rata je nestao, a sami filmovi su danas uglavnom izgubljeni i zaboravljeni, osim nekolicine koja je ostala sačuvana u fragmentima. Jedan od retkih sačuvanih u celosti je nemi film Die Weiße Hölle vom Piz Palü, komercijalno najuspešniji rad pionira žanra Arnolda Fanka, sa Hitlerovom miljenicom Leni Rifenštal u jednoj od glavnih uloga. Čak i ako izuzmemo sjajne scene snimljene na terenu u alpskom masivu Bernina, tipična dinamika i poetika nemačkog nemog filma, izuzetna fotografija i osećaj za atmosferu čine ovu epopeju trajanja preko dva sata pravom poslasticom za ljubitelje rane kinematografije.





Tirolski alpinista, glumac i reditelj Luis Trenker bio je jedna od ključnih figura bergfilma i u svojoj karijeri je snimio ukupno četrdesetak filmova (doduše, ne sve o planinarenju), od čega čak tri o prvom uspešnom usponu na Materhorn (1865. godine): nemi film Der Kampf ums Matterhorn iz 1924, zatim njegov zvučni rimejk Der Berg Ruft iz 1938, ozloglašen zbog asocijacija na nacističku ideologiju, i konačno The Challenge, engleski rimejk u kom je igrao jednu od glavnih uloga i režirao neke scene. Ako zanemarimo činjenicu da je priča malo našminkana da lepše deluje na velikom platnu, The Challenge u suštini verno prati istinit razvoj događaja, a scene uspona su toliko uverljivo snimljene da se u ovom filmu može uživati i skoro 80 godina nakon što je snimljen, čak i uprkos drvenim dijalozima i razvoju likova na nivou predškolske priredbe.




The Mountain (1956)

Ljudi se penju na planinu iz najrazličitijih razloga i tamo otkrivaju najrazličitije stvari: neko pobeđuje svoje strahove, neko pronalazi iskupljenje, neko slavu, neko smrt... Niko ne doživljava planinu na isti način, kao što ni planina ne odnosi isto prema svakome. Upravo to je poenta ovog klasičnog holivudskog filma, u kojem se dva brata (jedan star i umoran od života, a drugi mlad i gnevan) penju na vrh opasne planine u potrazi za ostacima srušenog aviona. Uz malo standardne filmske neuverljivosti, čini mi se da je ovde tehnička strana uspona prikazana vrlo verno, s obzirom na vreme kad je sniman.





Prvenstveni uspon na Materhorn dobio je svoju verziju i u obliku Diznijeve šećerleme. Ne treba naglašavati da je ovo jedan divan film za celu porodicu, pre svega zbog živopisne scenografije, ali i činjenice da su scenaristi elegantno prekrojili istinitu priču onako kako je njima odgovaralo sve dok od stvarnosti nije ostalo praktično ništa. Tako ovde nema priče o rivalstvu, spletkarenju, razočaranju u prijatelje, da ne pominjem žrtve uspona, ali zato ima dosta nasmejanih lica, stidljivih poljubaca, branja cveća i zviždukanja. Hepiend se naravno podrazumeva. Na svu sreću, nema muzičkih numera.





Akciona avantura Klinta Istvuda o alpinisti-plaćenom ubici (!) koji ima zadatak da otkrije špijuna ubačenog u ekipu koja penje vrh Ajger u švajcarskim Alpima zapravo je samo jedan u nizu mačo-tripova čuvenog glumca i reditelja. Po svom običaju, Istvud je sve vratolomije snimao na pravim lokacijama i bez dublera, a o opasnostima ovakvog pristupa filmu dovoljno govori da je tokom snimanja na Ajgeru jedan snimatelj poginuo, a drugi završio u invalidskim kolicima. Uslov za snimanje scene u kojoj se Istvud i njegov filmski partner Džordž Kenedi penju na šiljak Totem u Dolini spomenika u Arizoni bio je da ekipa nakon snimanja ukloni sve klinove i sajle koje su godinama postavljali penjači i tako onemoguće buduće pokušaje (tehnički zahtevnog i izuzetno opasnog) uspona. Iako je uspon na ovaj stub posle toga zvanično zabranjen, to ne sprečava adrenalinske zavisnike da i danas ovde okušavaju svoje veštine.




The Climb (1986)

Skromna kanadska drama priča istinitu priču o prvom uspešnom usponu na vrh Nanga Parbat u pakistanskom delu Himalaja, deveti po visini u svetu. Uspon je u julu 1953. godine (tek nešto više od mesec dana nakon prvenstvenog uspona na Everest) izvela nemačko-austrijska ekipa, a tom prilikom vrha se jedini domogao Herman Bul, u avanturi koja se može nazvati samo epskom - bez kiseonika, sam, drogiran i pod teškim halucinacijama, pred sumrak, da bi zatim proveo noć stojeći na litici bez osiguranja i vratio se u kamp punih 40 sati nakon polaska. Mada filmom nije baš najbolje dočarana prava surovost vrha koji zbog velikog procenta smrtnih slučajeva zovu i "planina ubica", interesantni su unutrašnji monolozi glavnog lika, zasnovani na autentičnim Bulovim zapisima, kasnije pretočenim u knjigu memoara.






Kontemplativna, gotovo mistična drama po motivima istinite priče o trci za prvi uspon na "neosvojivi" vrh Sero Tore u Patagoniji delo je čuvenog nemačkog autora Vernera Hercoga, poznatog po skoro dokumentarističkom pristupu svojim filmovima. Krajem pedesetih godina prošlog veka, italijanski alpinista Ćezare Maestri navodno je izvršio prvenstveni uspon, ali nije uspeo to i da dokaže jer je pri silasku sa vrha u lavini nestao njegov partner kod koga se nalazio fotoaparat. Maestri se zato suočio s oštrim kritikama, toliko da je odlučio da ponovi uspon pred televizijskim kamerama, ali se pri drugom usponu služio tehničkim pomagalima koja su mnogi poznati planinari okarakterisali kao ekscesivna i mnogi mu do danas ne priznaju taj uspeh. Cela priča je ostala toliko kontroverzna da je Hercog morao da začini scenario nekim detaljima koji se u stvarnosti nisu dogodili, uključujući i ubacivanje nekih nepostojećih likova i promenu imena protagonista, iako je kostur priče ostao relativno veran istini. Film nije postigao naročit uspeh, štaviše mnogi kritičari su ga ocenili vrlo loše, po mom mišljenju potpuno nezasluženo.




K2 (1992)

Drugi najviši planinski vrh na svetu važi za jedno od najvećih, za mnoge i najveće alpinističko dostignuće. Zato i ne čudi što se na filmu ovim vrhom često predstavlja ultimativna avantura. Oko ovog konkretnog ostvarenja do danas se lome koplja stručne kritike, jer dok jedni smatraju da je ovo možda i najbolji prikaz ovakvog tipa planinarenja u igranom filmu, drugi mu zameraju neke tehničke detalje poput tajminga uspona. U svakom slučaju, u pitanju je jedan kvalitetan film, koji uzbuđenja gradi realističnim situacijama umesto napumpanom holivudskom akcijom (videti pod Vertical Limit).




Cliffhanger (1993)

Ozbiljni filmovi u kojima glumi Silvester Stalone mogu se nabrojati na prste jedne ruke, a Cliffhanger nikako nije jedan od njih. Ako i postoji neko ko ovo nije gledao, u pitanju je klasična makljaža u kojoj planinarski milje služi samo kao kulisa, jer su padovi helikoptera i usporeni snimci eksplozija u pustinji i džungli odavno provaljeni. Iako se to od jednog tipičnog blokbastera nije ni očekivalo, treba istaći i da je u pitanju verovatno faktualno najnetačniji film o planinarenju ikada. Iz potpuno nejasnih razloga, u pripremi je i rimejk, koji bi trebalo da počne da se snima za koju godinu.





Televizijska drama po motivima knjige Džona Krakauera, jednog od preživelih katastrofe na Mont Everestu 1996. godine kada je u toku jednog dana poginulo osmoro ljudi, koja uprkos ograničenom budžetu na momente zaista uspeva da dočara svu teškoću uspona na "krov sveta" i sav užas kad jedna ekspedicija sastavljena uglavnom od amatera pođe po zlu. Film nije postigao neki uspeh, najpre zbog generalno traljave izvedbe, ali i oštrih kritika jednog od vodiča pomenute ekspedicije, čije viđenje tragedije se značajno razlikovalo od Krakauerovog.





Filmovi kao što je ovaj zaslužni su za pogrešnu sliku koju mnogo ljudi ima o planinarenju (mada je ipak za dve nijanse realističniji od Cliffhangera). Ako postoji jedan kvalitet u ovoj gomili gluposti, to je onda adrenalinska vožnja od početka do kraja. Ako je to uopšte i kvalitet. Što je najžalosnije, od ove priče mogao se napraviti sasvim solidan film, samo da su autori makar na trenutak uzeli u obzir i onaj deo publike sa kojim gramom mozga. Verovatno najslabija tačka ove papazjanije su stereotipni likovi (alpinista koji je prestao da se penje nakon tragedije ali sada mora u akciju spasavanja iz ličnih razloga; beskrupulozni milijarder koji po svaku cenu želi da se domogne vrha; stondirani Australijanci; poluludi starac koji je nekada bio najbolji vodič ali se sad na njega ne može računati - ili može?), ali ne treba zaboraviti ni brojne druge baljezgarije koje ipak neću otkrivati, ako neko baš ima želju da ovo i pogleda.




The Climb (2002)

Za jeftin komad hrišćanske propagande, ovaj filmić je iznenađujuće solidan. Doduše, ne pruža mnogo tehničkih detalja (što i ne čudi, jer ovde sam uspon i nije bitan; čak je i planina na koju se glavni junaci penju izmišljena), ali i ono što pruža je sasvim korektno prikazano i usklađeno sa moralno poučnom pričom o opraštanju grešaka iz prošlosti i prihvatanju odgovornosti za sopstvene postupke. Iako filmovi ovakvog tona definitivno nisu moj izbor za slobodno popodne, moram priznati da sam u ovom uživao više nego u mnogim drugim (ozbiljnijim i uverljivijim) sa ove liste.




Nordwand (2008)

Sigurno jedan od najtežih, ali verovatno i najboljih filmova o planinarenju ikad snimljenih. Nemačko-austrijsko-švajcarska koprodukcija o jednom od poslednjih neuspešnih uspona na Ajger severnom stranom, 1936. godine. Ekipa koju su predvodili nemački alpinisti (istina, i vojnici Trećeg rajha) Toni Kurc i Andreas Hinterstojser utrla je put kasnijim prvim penjačima vrha (jedan deo te trase i danas se zove Hinterstojserova traverza), ali po ogromnoj ceni. Mračan i uznemirujuć film, koji osim po nekoliko minornih detalja vrlo verno prati istinitu priču, više opominje nego što inspiriše i uliva još veće strahopoštovanje prema najvećoj severnoj litici u Alpima, ako je tako nešto i moguće.




Nanga Parbat (2010)

Ime Rajnholda Mesnera odavno je upisano u istoriju planinarstva zlatnim slovima. Čoveka koji je prvi popeo svih 14 vrhova viših od 8000 metara (i još štošta) ne treba posebno predstavljati. Rajnholdov mlađi brat Ginter manje je poznat, jer je njegova karijera nažalost prerano prekinuta 1970. godine, u ekspediciji koja se smatra jednom od najkontroverznijih u istoriji alpinizma, kada je pri usponu sa bratom na Nanga Parbat nestao pod okolnostima koje su tačno utvrđene tek 35 godina kasnije. Ovaj film priča o tome, iz ugla Rajnholda Mesnera, čije naširoko osporavano svedočenje o toj nesreći se na kraju ispostavilo kao istinito. Osim toga što je u pitanju zaista prejaka drama, ovo je samo još jedan u nizu dokaza da najbolje filmove o planinama još uvek prave Nemci...




Everest (2015)

Još jedno filmsko viđenje tragedije na Everestu 1996. godine, ovog puta u visokobudžetnoj holivudskoj produkciji. Za razliku od Into Thin Air, ova verzija je uzela u obzir svedočenja više direktnih učesnika zlosrećne ekspedicije, pa se može smatrati i nešto vernijom istinitoj priči, mada se pomalo prenaglašena atmosfera očigledno nije mogla izbeći. Veliki plus filmu daje sjajna glumačka ekipa, ali i izuzetna fotografija (istini za volju, ne bez kompjuterskih efekata), koja odlično dočarava sićušnost ljudskog bića spram pune veličine najvišeg vrha sveta.




L'Ascension (2017)

Komična francuska avantura po motivima istinite priče o Nadiru Dendunu, prvom francuskom Alžircu koji se popeo na Everest, 2008. godine, i to bez ikakvog prethodnog planinarskog iskustva. Naravno, priča je za potrebe filma "nakićena" do neprepoznatljivosti, pa je glavni junak umesto posvećenog entuzijaste prikazan kao simpatični šeprtlja, umesto aktivističke pozadine njegovog poduhvata ubačena je ljubavna priča, a promenjena mu je čak i boja kože... Međutim, za uživanje u ovom inspirativnom ostvarenju to nije ni bitno - pozitivne poruke koje nosi dovoljna su preporuka same po sebi.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. moj omiljeni Touching the Void !

    ReplyDelete
    Replies
    1. Odličan film, slažem se. Izostavio sam ga sa ove liste zato što je više dokumentarni nego igrani film, ali biće prilike i da se kaže koja reč o dokumentarcima. :)

      Hvala na komentaru i veliki pozdrav!

      Delete