Dec 27, 2015

Avala iz pravca Resnika (2015)

Tradicionalna planinarska akcija "Avala iz četiri pravca", održana po osamnaesti put, i ovog puta je jedna od poslednjih akcija u planinarskom kalendaru. Za razliku od prošlogodišnjeg izdanja, ove godine ponovo nema republički karakter, reklo bi se opravdano. Ipak je ovo jedna nezahtevna i ne mnogo atraktivna šetnja, čak i u najtežoj varijanti (iz Jajinaca), a kamoli u najlakšoj, iz Resnika, za koju smo se mi iz nekih potpuno neplaninarskih razloga odlučili ove godine. Ipak, kad nema većih izazova i resnička šetnja do Avale je dovoljno dobar izbor za zatvaranje sezone.


Pravac iz Resnika je najkraći od četiri tradicionalna pravca za uspon na Avalu poslednje subote decembra. To nije sprečilo stotinak planinara različitih godišta (doduše, mahom starijih veterana) da se okupe ispred železničke stanice u Resniku. U gužvi su i neka poznata lica, ali uglavnom sastav ekipe ne obećava jak tempo i brz prelazak staze. Mada, to smo znali i unapred. Nešto posle devet sati vodič održava kratak govor pored megafona i kolona lagano kreće asfaltnim putem između pruge i korita Topčiderske reke ka Avali. Vremenske prilike i više nego idealne za ovo doba godine, pravo pravcato proleće.

Okupljanje učesnika
Železnička stanica Resnik
Start akcije
Avalski toranj na horizontu

Od železničke stanice do vrha Avale ima jedva sedam kilometara, što se po planu prelazi za tri sata iako je realno moguće da se pređe i za trostruko manje vremena. Naravno, plan se postiže bespotrebnim pauzama svaki čas, što ne bi bilo toliki problem da usput ima šta da se vidi: od svojih sedam kilometara staza ide asfaltom i betonom barem šest i po, prvo duž pruge i Topčiderske reke (koja je realno tek malo veća od prosečnog sremskog potoka), a zatim kroz naselje Pinosava i na kraju uređenom stazom do vrha Avale. Jedna ekipa penzionera kao da se svim silama trudi da zagorča učešće jednoj grupici dečaka bezrazložnim opaskama i pridikama. Ako se ikad pretvorim u takvog starca, molio bih da me neko odvede u šumu sa maljem i pogačom. Šetnja kao šetnja doduše prija; onog dana kad prestane, prestaćemo valjda i da šetamo.

Prelazak Topčiderske reke
Pinosavska mačka ispraća pogledom kolonu planinara
Crkva Svetog Marka u Pinosavi
Avala nadohvat ruke
Čovek je mlad onoliko koliko se oseća mladim

Negde na prelazu iz Pinosave ka samoj Avali, shvatamo da je besmisleno da čekamo još jedno okupljanje grupe, pa se sami upućujemo ka vrhu. Nije da ne znamo put, zapravo sumnjam da ga retko ko ne zna. Do spomenika Neznanom junaku izlazimo oko 11 sati, nepuna dva sata nakon polaska iz Resnika. Na vrhu smo prvi, ipak ne uživamo u tome zbog planinarske sujete već zbog prilike da bar neko vreme imamo vrh samo za sebe. Izmaglica navlači zavesu preko horizonta, što čini pogađanje onoga što vidimo još zanimljivijim. Društvo nam pravi simpatični crni džukac s kojim delimo užinu na zidiću oko spomenika.

Učesnici akcije su do vrha išli uređenom stazom, mi baš i nismo morali
Putokaz na avalskom "sedlu"
Spomenik Neznanom junaku na vrhu Avale
Još jedna premijera, ovog puta zastave na kojoj piše i ime Sremske Mitrovice,
odakle dolazi polovina aktivnih planinara "Borkovca"

Ubrzo stižu i ostali učesnici, pa i kontrolori s pečatom akcije. Overavamo učesničke knjižice, još malo se sunčamo na vrhu, pa polako krećemo niz planinu. Deluje kao da je akcija završena i pre nego što je počela, ali za jedan decembarski dan, makar bio i prolećni, sasvim je dovoljno. Možda "Avala iz četiri pravca" nije dovoljno krupan zalogaj za iole ozbiljne planinare, ali je neuporedivo bolje provesti makar dva-tri sata ovako lepog prepodneva u šetnji nego u sobi. Možda naši planinarski apetiti nisu bili zadovoljeni do kraja, ali daleko od toga da nismo uživali. I pored svega, vredelo je.

Pristupno stepenište do vrha
Pogled na Avalski toranj sa vrha
Masonska simbolika na platou oko spomenika
Pogled ka jugoistoku

I onda dođe vreme da se podvuče crta i saberu ovogodišnja planinarska dostignuća. Moja lična statistika za 2015. godinu broji oko 1070 pređenih kilometara (jedva dvadesetak više nego prošle godine; može to i bolje), i 42 vrha (ako sam dobro izračunao) iznad 500 metara nadmorske visine, što je ipak dosta više u odnosu na prošlogodišnjih dvanaest. Dogodine nadam se više, a u tom skoru ni avalske šetnje nisu za baciti. Štaviše.






Do sledećeg čitanja, svim čitaocima bloga želim srećne praznike, uspešne uspone (i silaske) i što više pređenih staza u novoj godini. To je nagon, to se ne može kontrolisati. Vedro!


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment