Jan 15, 2016

3. Novogodišnji maraton Šid, 2016.


Ako je početak planinarske sezone tradicionalno vezan za Rtanj, početak sezone trekinga već treću godinu zaredom vezujemo za Šid i Novogodišnji maraton. Isto mesto, isto vreme, isti datum (14. januar, prvi dan godine po Julijanskom kalendaru), isti povod (prvo kolo Vojvođanske treking lige) ali svaki put drugačiji doživljaj i drugačiji utisci. Ovog puta još pozitivniji nego prethodne dve godine.

Zanimljivo je kako je jedna ovako nepretenciozna (neko bi možda rekao i monotona) akcija osvojila srca mnogih koji joj se iz godine u godinu vraćaju. Čak i najduža staza od 32 kilometra sa 390 metara ukupnog uspona (mada GPS snimak kaže nešto manje, i za dužinu i za uspon) ne bi trebalo da predstavlja previše krupan zalogaj za iole ozbiljnog trekera. A ozbiljnih itekako ima, iako deluje da je ove godine (za razliku od prošle) odnos planinskih trkača i klasičnih atletičara bio znatno na strani ovih prvih. Ja sebe ne svrstavam ni u jedne ni u druge: trčim malo i sporo, i ubeđen sam da bih skinuo bar desetak minuta od vremena finiša kad bih manje fotografisao i zverao okolo. No dobro, svako spram svojih ambicija, a ja nikad nisam krio da moji takmičarski afiniteti i nisu naročito veliki. Ali to je neka sasvim druga priča.

Sportski centar Šid, start i cilj maratona
Prijave učesnika
Gužva pred start
Najbrži su odmah odgrabili napred

Međutim, iako na papiru sve deluje isuviše lagano, pravi krivac zašto staze šidskog maratona umeju itekako da namuče učesnike su vremenske prilike. I to već tri godine iste. Nema ovde snega i leda, nema vetra koji brije, po kom je poznata vojvođanska ravnica, ovde je uvek toplo i sunčano, čak i previše za ovo doba godine. Bar je tako uvek bilo do sada. Toplo, sunčano i blatnjavo preko svake mere.

Vikend naselje Lipovača
Istoimeno izletište
Privina Glava vreba ispod brda
Izmaglica nad sremskim oranicama

Za fruškogorsko blato odavno kažu da može da odvali đon sa malo slabije cipele, a šidsko blato je za to najbolji primer. Ako je plitko - klizavo je, ako je duboko - lepi se za đonove, a od bara nikad ne znate šta da očekujete. U jednom trenutku rešio sam da testiram svežu impregnaciju na cipelama (nije da sam imao mnogo izbora) i ugazio u jednu. Eksperiment je uspeo. Skoro do kolena.

Sot na vidiku
Čini mi se da svake godine napravim fotografiju sa istog mesta
Seoska idila, danas vrlo redak prizor
Izlazak na branu Sotskog jezera
Brana sveže posuta zemljom, ako slučajno zafali blata na stazi
Ovo je inače najzapadnije fruškogorsko jezero

Zato na šidskom Novogodišnjem maratonu valja biti što brži i iskoristiti jutarnji mraz, dok blato ne postane sveže i žitko. Nama sporijima to obično potraje do prve kontrolne tačke u izletištu Lipovača, eventualno do druge (manastir Privina Glava), bržima sigurno do Sotskog jezera, možda čak i Molovina, ali ono što nam svima sleduje je šest kilometara blatnjavog užasa između Molovina i manastira Svete Petke, nadomak graničnog prelaza kod Berkasova. Mnogo puta sam rekao da na planinarskim stazama ne podnosim asfalt, ali kod Svete Petke mi dođe nekako drag i prosto ga jedva čekam. Dalje je do cilja lako, samo putem pravo u Šid, na topao čaj i uvek ukusne krofne.

Uspon od jezera, već počinje blato
Molovinski vinogradi
Molovinski đeram
Ulazak u Molovin
Srpska pravoslavna crkva Svetog arhangela Gavrila,
zaštićeni spomenik kulture iz 1801. godine
Spomenik iz NOB-a, neizbežan u sremskim selima

Na Novogodišnji maraton nikad nisam imao ozbiljnijih zamerki, pa nemam ni sad. Možda prve godine nije bilo najsjajnije markirano, ali ove godine je to učinjeno za svaku pohvalu. Jedino je na nekim mestima markacija ostala nedovršena, to jest markirano je samo belom bojom, ali s obzirom da je organizator, po sopstvenom priznanju, imao dosta problema zbog kojih je hteo čak i da odustane od održavanja akcije, nije na nama da tražimo dlaku u jajetu. Osim toga, sremske šikare i oranice je ionako prilično teško propisno markirati.

A posle Molovina...
In blato veritas
Raj za divlje gice, pakao za pitome trekere

Lutanja jeste bilo, ali oni koji su gubili stazu mogu da krive samo svoju nepažnju. Takođe, kritike da na stazi nije bilo dovoljno vode jednostavno ne piju vodu: složiću se da je flaširane vode bilo premalo (samo na poslednjoj kontrolnoj tački pred cilj), ali je zato dragocena tečnost mogla da se dotoči na izvoru malo posle Privine Glave, u Sotu i u Molovinu. Onome ko ume da racionališe rezervama, i više nego dovoljno. Dok sam na cilju pričao glavnom organizatoru Deletu svoje utiske, reče mi da sam prvi kome ništa na stazi nije smetalo. Pa jednom i ja da budem od onih koji hvale.

Spasonosni izlazak na asfalt kod manastira Svete Petke
Nekom Velikom Štrumpfu je palo na pamet da ofarba kapu zvonika u predivnu
nebeskoplavu nijansu; da mi je taj mozak na koji dan, da malo odmorim...
Možda je to boja za šerpe? Fale samo bele tufne...
Još jedan spomenik iz NOB-a, na ulazu u Berkasovo;
nekada kontrolna tačka na maratonu, od ove godine više ne
Da se ne zaboravi...

Jedina zamerka koju imam odnosi se na pomalo haotično prijavljivanje pred start. Prijave su kasnile skoro pola sata jer je kasnio i novi direktor Vojvođanske treking lige Goran Žigić. S jedne strane opravdano, jer su putevi rano ujutro bili potpuno sleđeni, vrlo klizavi i opasni; s druge, prognoza se znala danima ranije, pa ako sam ja mogao da krenem iz Rume sat vremena ranije nego što je bilo potrebno (vozio sam do Šida skoro sat i po umesto nepunih sat, koliko mi treba po suvom putu) mogli su i drugi da krenu malo ranije. No svejedno, start je kasnio samo petnaestak minuta, što se dešavalo i na nekim mnogo bolje organizovanim stazama. A osim toga, nije lako ni popuniti mesto u fotelji iz koje je tek ustao Zoki Vukmanov, koji je sjajno "dirigovao" ligom prve četiri sezone, ali nema sumnje da će se VTL i dalje razvijati i unapređivati u narednom periodu. Bićemo tu da i to ispratimo.

Novi direktor Vojvođanske treking lige sa najboljim takmičarima

Mada sam ja lično ovom akcijom već od prvog dana i više nego zadovoljan, ovog puta utisci teško da mogu biti lepši. I pored nedostatka volontera (znam iz iskustva koliko je teško motivisati ljude u maloj sredini poput Šida ili Rume), Novogodišnji maraton deluje kao da je pomalo čak i napredovao u odnosu na svakako vrlo lepo organizovano prošlogodišnje izdanje, da ne pričam o prvom šidskom maratonu, a po svemu sudeći tako će se nastaviti i ubuduće. Nadam se još mnogo godina.


GPS trek velike staze može se preuzeti odavde:

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment