Jan 28, 2016

Kako do elektronske građevinske dozvole?

U ponedeljak 25. januara 2016. godine održan je okrugli sto na temu "Postupak sprovođenja objedinjene procedure za izdavanje građevinske dozvole i primena softverske aplikacije" koji su organizovali Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Privredna komora Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Nova zakonska procedura odnosi se na sve projekte izrađene za potrebe pribavljanja građevinske dozvole, a stupila je na snagu prvog januara, po običaju bez prethodnih konsultacija zakonodavaca sa predstavnicima struke. Šta zapravo predstavlja ova procedura, kako doći do elektronske građevinske dozvole i šta to znači za građevinarstvo u Srbiji uopšte?

Prema navodima predstavnika Ministarstva građevinarstva i sertifikacionog tela Privredne komore Srbije, novi sistem podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole trebalo bi da značajno ubrza i olakša proceduru pribavljanja dokumentacije neophodne za gradnju. Ovim postupkom ekstenzivna papirologija bi se zaobišla u korist elektronskih dokumenata, što na papiru deluje idealno ali u praksi je prilično daleko od toga. Nažalost, nadležni za sprovođenje ove procedure ne mogu ili ne žele da sagledaju ogromne propuste ove procedure, nazivajući ih "dečijim bolestima" koje međutim u realnosti u velikom broju slučajeva potpuno onemogućavaju projektantske kuće da uopšte podnose zahteve za građevinsku dozvolu.

Kako uopšte funkcioniše nova procedura?

Od prvog januara 2016. godine zahtev za izdavanje građevinske dozvole moguće je podneti isključivo preko softverske aplikacije na portalu za podnošenje elektronskih prijava koji je za te potrebe otvoren na sajtu Agencije za privredne registre. Uz zahtev se prilaže sva neophodna dokumentacija u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji u PDF formatu ali i radnim formatima (DWG, DOC, XLS i slično), sve overeno elektronskim potpisom. Da bi se podneo zahtev, potrebno je registrovati nalog na portalu, što može da učini svako ko poseduje elektronski potpis, s tim što investitor za to mora imati i punomoć projektanta i/ili odgovornog lica projektantske kuće.

I dok ovo u teoriji zvuči kao odlična ideja, ovakva procedura uvodi značajna ograničenja i postavlja nekoliko vrlo ozbiljnih pitanja na koja nadležni na pomenutom okruglom stolu nisu bili u stanju da odgovore.

Da li je ovo zaista bilo toliko loše?

Ovde bi prvo trebalo objasniti šta je to elektronski potpis i kako funkcioniše. Dobar deo vremena za raspravu na okruglom stolu otišao je na razjašnjavanje da li se elektronskim potpisom overava ceo dokument odjednom ili svaka stranica pojedinačno, iz čega je postalo jasno da predstavnici zakonodavaca u ovom primeru nemaju ni najmanjeg pojma o tome šta je uopšte elektronski potpis. Dakle, u pitanju je jedinstveni kôd koji funkcioniše slično kao PIN platne kartice, koji se upisuje u metapodatke elektronskog dokumenta i tako onemogućava dalje izmene dokumenta, to jest svaka naknadna izmena ga briše tako da je potrebno ponovo kodirati dokument.

Elektronski potpis nije isto što i skenirana slika potpisa, kao što se to moglo zaključiti iz suviše nejasne predstave nadležnih na okruglom stolu, mada može (ali i ne mora) da ima svoju fizičku reprezentaciju u vidu kućice sa osnovnim podacima potpisnika. Tehnički gledano, može se stavljati na svaku stranu dokumenta (prema predlogu pojedinih predstavnika struke), ali je sasvim dovoljno da u jedan dokument ide samo jedan elektronski potpis po potpisniku, jer svaki od ovih kodova dodaje oko pola megabajta na originalni dokument pa mnogo elektronskih potpisa u jednom dokumentu može rezultovati suviše velikim i nepraktičnim fajlom. Svakako, neki delovi dokumentacije i moraju imati više elektronskih potpisa, to jest bar onoliko koliko bi u papirnoj varijanti imao različitih fizičkih potpisa (odgovorna lica projektantske kuće, projektanti, autori elaborata i studija, itd.).

Kod elektronskog potpisa postavlja se pitanje utvrđivanja ispunjenosti uslova za potpisivanje projektno-tehničke dokumentacije, budući da ovaj kod označava potpisnika isključivo kao fizičko lice i ne sadrži podatke o licencama Inženjerske komore Srbije. Za ove potrebe koristi se elektronski pečat, koji kao način identifikacije još uvek ne postoji u Srbiji, tačnije biće definisan budućim zakonom o elektronskom pečatu čiji predlog neće biti objavljen pre jula ove godine. Do uvođenja elektronskog pečata procedura će prihvatati dokumente sa skeniranim otiskom fizičkog pečata na svakom mestu u projektu gde je to neophodno.

Kako mali Perica iz Ministarstva građevinarstva vidi
savremenog srpskog projektanta

Najveći problem u komunikaciji između predstavnika struke i zakonodavaca nastao je oko zahteva za prilaganjem radnih dokumenata, koji većina projektanata odbija da prilaže budući da su ovi fajlovi itekako podložni zloupotrebi i ne postoji garancija od strane Ministarstva da neće pasti u ruke nekome ko bi, uz najjednostavnije izmene podataka u dokumentima, mogao da preprodaje tuđe projekte kao svoje. Međutim, predstavnici Ministarstva i Privredne komore tumače nevoljnost projektanata da dele originalne radne dokumente kao da projektanti ne umeju da koriste crtačke programe, čime pokazuju najelementarnije nepoznavanje profesije čiji rad pokušavaju da regulišu zakonskim merama. Ovome u prilog ide i odgovor predstavnice Ministarstva u vezi rokova prelaska sa stare na novu proceduru, da svi oni koji u ovom trenutku imaju iscrtan projekat mogu ga predati u papirnoj formi, ali da "posle toga moraju preći na AutoCAD", kao da taj program ne predstavlja jedan od industrijskih standarda u tehničkom crtanju kod nas već najmanje 15 godina.

Sledeći bitan propust u proceduri je to što aplikacija prihvata radne crteže isključivo u DWG ili DWF formatu, čime diskriminiše projektante koji rade u programima koji nisu kompatibilni sa AutoCAD standardima i koji nemaju mogućnost konverzije u te formate. Na pitanje koje sam postavio jednom od autora aplikacije, zašto je uopšte neophodno da se prilažu radni dokumenti kad već postoje konačne verzije u PDF formatu, dobio sam odgovor, bukvalno, "zato što tako piše u pravilniku". Na pitanje ko kaže da je taj pravilnik dobar, dobio sam samo odmahivanje rukom. Uopšte, mnogo pitanja postavljenih od strane predstavnika struke ostala su bez odgovora ili sa generalizovanim politikantskim odgovorima koji ne znače ništa, tipa "radimo na tome", "dajemo sve od sebe" i slično.

Kako autori aplikacije za unos zahteva vide sami sebe

Kad već pominjem aplikaciju za unos zahteva, treba reći i da ona funkcioniše isključivo na Windows platformi i to u Internet Exploreru sa 32-bitnom verzijom Jave. Drugim rečima, u pretraživaču za koji je nedavno obustavljena tehnička podrška, sa apletom koji je zastareo pre nekoliko godina i u operativnom sistemu koji veliki broj projektanata uopšte ne koristi, pri čemu autori aplikacije u tome ne vide ništa loše i na pitanja kada će i da li će biti omogućena podrška za ostale operativne sisteme i pretraživače prevrću očima, brecaju se i postavljaju kao univerzalni autoritet u koji se ne sme sumnjati. Još jedno ograničenje za korišćenje aplikacije je i to što se s jednim nalogom istoj može pristupati samo s jednog računara, za šta su njeni autori okrivili, ni manje ni više, Bila Gejtsa! Samim tim, ideja o mogućnosti podnošenja zahteva elektronskim putem sa bilo kog mesta potpuno je obesmišljena jer sama aplikacija vezuje svakog podnosioca samo za jednu fizičku lokaciju.

Međutim, možda najveći problem u celoj priči je to što je od prvog januara kompletna projektantska struka bukvalno bez ikakve najave uslovljena da radi na način koji nije ni osmišljen ni realizovan do kraja. Pritom implementatori ove ideje ne kriju da su je praktično prekopirali od Makedonaca, za koje oni tvrde da su zbog toga tehnički napredniji od nas, dok sistem fizičke predaje zahteva za izdavanje građevinske dozvole ostaje kao alternativa u mnogim faktički naprednijim sredinama, poput većine zemalja Evropske unije.

Na opaske da struka nije bila unapred obaveštena o tako naglom prelasku na novi sistem (odluka o uvođenju nove procedure objavljena je 30. decembra za 1. januar!), zakonodavci tvrde da su svi oni koji su obavešteni o okruglom stolu bili pozvani i na obuku za korišćenje aplikacije za predavanje zahteva u oktobru prošle godine, čega, začuđujuće (ili ipak ne), baš niko od prisutnih nije mogao da se seti. Biće da srpski projektanti pate od kolektivne amnezije. Uopšte, ceo sastanak je bio prepun bednih izgovora i jadnih opravdanja, od kojih je možda najkomičniji bio da samo na štampanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole (jednog lista papira) država godišnje utroši devet miliona evra. I brojem: 9.000.000,00€. "Smanji malo, izginuće deca", što bi rekao jedan stari vic.

Mi smo propise doneli, a vi se snalazite!

Nimalo iznenađujuće, okrugli sto je ostao bez konkretnog zaključka. Ostao je grubi dogovor da se sredinom februara napravi još jedan, na kom bi zakonodavci i autori softverske aplikacije pokušali da predstave konkretna rešenja mnogobrojnih problema na koje su im projektanti ukazali. Međutim, sve manjkavosti nove procedure ne odlažu i njenu punovažnost, pa su tako svi projektanti u svakom slučaju obavezni da zahteve za građevinsku dozvolu upućuju nadležnim organima isključivo elektronskim putem. To što je ovakve sastanke trebalo održavati pre nego što je ovako drastična mera uopšte preduzeta samo govori o uverenju aktuelnih srpskih vlasti da su nepogrešivi i da najbolje znaju šta je dobro za druge, dok konstruktivne kritike krajnjih korisnika slušaju samo jednim uvetom.

Ukratko, kako do elektronske građevinske dozvole? Za sada, prilično teško. Kada će novi sistem konačno početi da bude koristan alat umesto prepreke za normalan rad projektanata, ne zna se. Možda u naredne dve godine, a možda tek onda kad zakonodavci konačno uključe i profesionalce u izradu zakonskih i podzakonskih akata i procedura. Što će reći verovatno nikad.

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. A što bih ja bilo šta od toga radio, kad se ti tako detaljno razumeš u sve to...:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa ti konkretno ne moraš, ali bilo ko ko bi hteo nešto da gradi u ovom trenutku ima jako velikih problema ako hoće to da radi po zakonu. A počinju da se bune i opštinski činovnici koji rade na izdavanju građevinskih dozvola, jer njih sad šalju na obuku za rad u crtačkim programima, što nije njihov posao ali "tako piše u pravilniku". Obrni, okreni, napravili su jednu veliku glupost i zakočili celu jednu privrednu granu na nekoliko meseci...

      Delete