Jan 5, 2016

Novogodišnji noćni spust sa Rtnja, januar 2016.


Pre svega, svim čitaocima želim srećnu novu 2016. godinu. Zdravlje, sreća, uspeh, ljubav, siguran sam da vam je sve to neko već poželeo. Ja vam želim da sutra budete pametniji, spremniji i bolji nego što ste danas, da budete uvek u pokretu i da iskoristite što više prilika za uživanje u lepom i promenu sredine, makar i na nekoliko sati, nebitno koji je datum. Mi smo godinu započeli na vrlo lep način i već u prvim danima 2016. našli vremena i za jednu više nego zanimljivu planinarsku akciju...

Avantura sama pronađe čoveka, pada mi na pamet tek kasnije, kad smo već bili kod kuće. Za slobodne praznične dane planirali smo uglavnom da odmaramo, družimo se sa prijateljima i eventualno prošetamo negde u neposrednoj okolini Beograda. Prvog januara predveče, dok smo se spremali da izađemo, zazvonio je telefon. "Marko pita hoćemo li sutra na Rtanj", kaže Marina, a ja razvlačim osmeh do ušiju. Ni na kraj pameti mi ne pada da su mi planinarske cipele u Rumi, da ne pominjem pantalone, ranac, kamašne i još gomilu sitnica. Takav poziv se jednostavno ne propušta.

Foto: Danijel Ačanski

Ne razmišljam mnogo ni o činjenici da uopšte ne poznajem ekipu po čijoj ideji se ide na akciju, izuzev Marka i Danijela, s kojima takođe nisam imao prilike da idem u planinu. Rtanj sam po sebi privlači dve vrste ljudi: iskusne planinare koji su svesni izazova i totalne neznalice u potrazi za vanzemaljcima i kosmičkom energijom. Nadam se ipak da je u pitanju ova prva grupa, jer je plan akcije prilično ozbiljan, ali zbog toga i više zanimljiv: do vrha stići po danu a spustiti se po noći. Zakazano vreme polaska brzo se iz sedam pretvara u osam, pa već pre starta shvatam da će biti prilično teško uopšte stići do vrha dok se vidi.

Foto: Danijel Ačanski

U uspon krećemo tek oko podneva, sa severne strane koja važi za jedan od kondiciono najzahtevnijih uspona u Srbiji: oko 1200 metara visinske razlike na nešto više od 5,5 kilometara dužine. Staza je smrznuta, tek blago prekrivena snegom koji lagano promiče. Vremenske prilike me malo brinu, Marina i ja smo prilično neadekvatno opremljeni: ja doduše imam odgovarajuću jaknu, ali i platnene "Mekinlijevke" u kojima sam do sada išao samo po suvom i nisam ni pomišljao da ih ikad nosim po snegu, dok Marina izgleda kao da je pošla u grad, u crnom kaputiću i "Šafran" čizmicama sa ravnim đonom. Ipak, kako grupu sustiže nedostatak kondicije i počinjemo da se razdvajamo, dokazujemo po ko zna koji put da boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.

Foto: Danijel Ačanski

Budući da tradicionalni Božićni uspon na Rtanj treba da se održi već sledećeg vikenda, staza je jako dobro markirana i nemamo nikakvih problema oko orijentacije. Šumska staza relativno blagog nagiba ubrzo se pretvara u izloženu stenovitu kosinu, a zatim sledi i završni uspon vrlo strmim puteljkom kroz četinare koji ubrzo izbija na jednu prostranu livadu pred izlazak na greben. Ovde smo se već prilično rasuli; Viktor i Jelena su odmaglili ka vrhu dok smo mi još uspevali da se dovičemo sa ostatkom ekipe koji je malo usporio. Pravimo kraću pauzu na samom grebenu i divimo se pogledu na dolinu prekrivenu oblacima i moćni Šiljak (1565 m.n.v.) nadohvat ruke.



Do vrha stižemo tek u sumrak, ali radost zbog uspešnog uspona menja zabrinutost za ostatak grupe koji je već odavno trebalo da izbije na greben. Ne uspevamo ni da se dozovemo telefonima jer nemamo svi mrežu, niti dovoljno baterije. U nervozi izostaju i fotografije, a zastava kluba je ionako ostala u Rumi, da čeka neku planiranu akciju. Na trenutak mi se čini da će se moj redovni tekst pretvoriti u Zabavnikovu rubriku "Život piše drame" ili da ćemo, još gore, morati da se bakćemo sa GSS-om, s kojim nikako nemam pozitivnih iskustava. Spuštajući se serpentinama ka podnožju južnog lica Šiljka uspevamo ipak da saznamo da su ostali jednostavno prešli greben i obišli vrh sa zapadne strane, a uskoro se i okupljamo na stazi ispod vrha. To ipak nije bio kraj zabrinutosti, jer je noć već uveliko pala a predstojalo nam je još oko dva sata spuštanja. Pritom nismo ni svi imali lampe, moja je recimo ostala uredno spakovana kod kuće.



Ono što je za mene obeležilo celu akciju bio je upravo noćni spust. Jedna od onih avantura koje se ne daju lako prepričati, a zbog kojih se vredi baviti svim ovim. Neko bi možda rekao, jedan od onih trenutaka zbog kojih vredi živeti, iako u samom tom trenutku deluje primamljivije biti bilo gde drugde. Naravno da smo se opet raštrkali, naravno da smo na neko vreme ostali potpuno bez svetla, naravno da je staza bila strma, klizava i prepuna skrivenog stenja i korenja ispod svežeg belog pokrivača. Upravo je počinjala mećava koja će dan kasnije okovati celu zemlju. I naravno da smo svi stigli zdravi i čitavi, pomalo umorni ali mnogo dobro raspoloženi i nasmejani.



Od sela Rtanj do nekadašnjeg rudnika, gde smo parkirali kola, ostalo nam je još nešto više od sat vremena lagane šetnje po zavejanom asfaltu, što provodimo u sumiranju utisaka. Zanimljivo, neadekvatna obuća pokazala se mnogo pouzdanijom nego neka adekvatnija, što ne znači da bih se ponovo tek tako usudio da prtim sneg platnenim cipelama. Možda je još zanimljivije, ali svakako ne i iznenađujuće, koliko čovek više ceni komfor kad se vrati iz planine, pa makar to bilo i na samo nekoliko sati, čega postajemo i više nego svesni zagnjureni u porcije tople čorbe u obližnjem motelu... Ovaj novogodišnji noćni ad-hoc spust možda nije bio najpametnija ideja, ali je ispao kako se samo poželeti može, svakako mnogo bolje nego ceo dan izležavanja. A da me sad neko tako pozove na Rtanj, danas za sutra, dobro bih razmislio... pre nego što bih svakako pristao. Jer to je nagon...




PS: U poslednje vreme dobio sam dosta kritika i sugestija na račun sadržaja tekstova na blogu, pa sam odlučio da neke i usvojim. Nažalost, ovog puta ne mogu da postavim više fotografija, jer ih imam vrlo malo, ali zato ću ubuduće gledati da postavim i GPS snimke staza kad god sam u mogućnosti, a nije isključeno i da ću retroaktivno poubacivati i trekove za neke starije akcije. Za ovu stazu trek možete preuzeti odavde:


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


2 comments:

  1. Kada sam prvo pročitao da dobijaš kritike pomislio sam "koje su to se..nje", no, shvativši o čemu se radi laknulo mi je. Ne odustaj od svog stila pisanja, trekovi će samo obogatiti izveštaje pa će pojedini možda lakše dospeti do nekih "ozvbiljnih časopisa" :D Srećna nova!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, takođe! Još mnogo kilometara, vrhova i naravno dobrih tekstova, i da u novoj budemo samo bolji! Vidimo se u Šidu. :)

      Delete