Feb 29, 2016

Filmovi o pešačenju (2)


Kad sam prvi put pisao o filmovima o pešačenju, napomenuo sam da se pravi hajkerski filmovi mogu nabrojati na prste, i u međuvremenu se malo toga promenilo. U međuvremenu sam otkrio još nekoliko relativno zanimljivih dela sedme umetnosti koja bi se mogla svrstati u ovu kategoriju, uz jedan potpuno nov film. Dok su neka od ovih ostvarenja više žanrovska (outdoor/hiker hororima i filmovima o američkim letnjim kampovima se ovde namerno ne bavim), nema sumnje da će bar neko od njih inspirisati gledaoca da se, sa rancem na leđima, zaputi u prirodu. Krenimo redom...


Old Joy (2007)

Priča o dva prijatelja koja odlaze na vikend u prirodi nema klasičan zaplet, uobičajenu fabulu, uvod, razradu i zaključak, samo dva čoveka koji se opuštaju daleko od gradske vreve. Jednostavan, opušten, laganog tempa (za ljubitelje holivudskih blokbastera verovatno smrtno dosadan), suštinski potpuno neutralan film koji dosta dobro prikazuje atmosferu jednog savršenog (i savršeno efemernog) momenta u prirodi koji je sam sebi cilj, dok kroz neke skrajnute slojeve postavlja zanimljive konstatacije o sličnostima i razlikama između prirode i urbane sredine i o reakcijama koje različiti ljudi imaju prilikom promene ova dva okruženja.



A Perfect Getaway (2009)

Iako je ovaj akcioni triler sa Milom Jovović i uvek odličnim Stivom Zanom u glavnim ulogama klasično žanrovsko delo, čini mi se da bi ga trebalo pomenuti u ovom kontekstu. Pored nekoliko inteligentnih obrta koji ga malo izdižu iznad cele plejade "jurimo se sa ubicom po šumama i gorama" filmova, dosta značaja se pridaje i samoj lokaciji, u ovom slučaju jednoj pešačkoj stazi u živopisnom planinskom krajoliku Havaja. Mada definitivno nije štivo za porodično opuštanje nedeljom popodne (mada ne zahteva ni preterano uključivanje vijuga), ljubitelji pešačenja i prirode uopšte će itekako moći da ga cene.



Tracks (2013)

U proleće 1977. godine, tada dvadesetšestogodišnja Robin Dejvidson krenula je na putešestvije od Alis Springsa, u samom srcu Australije do zapadne obale kontinenta i Indijskog okeana, pešačenje od 1.700 milja. Kako bi uspela da ponese sve potrepštine, Robin je sa sobom povela i četiri kamile, zbog kojih je ubrzo dobila nadimak "Dama sa kamilama" (The Camel Lady). Deo sredstava za put obezbedio joj je časopis National Geographic uz uslov da je tokom puta povremeno prati fotograf, pa je tako njen podvig dobio veliki publicitet, a kasnije je njen putni dnevnik pretočen i u knjigu na osnovu koje je snimljen i ovaj film u kojem glavne uloge tumače Bartonova "Alisa u zemlji čuda" Mia Vašikovska i Adam "Kajlo Ren" Drajver. Iako je ovo pre svega film o odnosu različitih kultura prema prirodi i više govori o kamilama nego o pešačenju, vredi ga pogledati najpre zbog izuzetne istinite priče a zatim i zbog autentične scenografije prirodnih lepota zapadne Australije, kao i odlične muzike.



Redwood Highway (2013)

Filmovi o penzionerima koji pod stare dane odlučuju da žive život punim plućima predstavljaju čitav žanr za sebe, i obično su to pozitivna, inspirativna ostvarenja puna duha kakvog često nedostaje u savremenoj komercijalnoj kinematografiji. Ni ova vedra drama o starici koja beži iz staračkog doma da bi ispešačila 80 milja do okeana nije po tim pitanjima izuzetak. Dok se za njom organizuje čitava potera, baka će na tom putu doživeti nekoliko susreta koji će je naterati da se zapita oko nekih svojih stavova i nekih stvari koje radi čitav život, a kao i obično u ovakvim filmovima na kraju će svi izvući naravoučenija i živeće srećno i zadovoljno. Iako možda nije pravi feel-good film u punom smislu reči (i sigurno nije remek-delo sedme umetnosti), ovaj neopterećujući filmić može se preporučiti svakome.



Mot Naturen (2014)

Ole Gjever, norveški glumac, scenarista i reditelj (sve to i u ovom predstavku) očigledno je zaljubljen u svoj polni organ. Ne znam kako bi se drugačije mogla objasniti činjenica da se ovaj deo njegovog tela pojavljuje u gotovo svakoj sceni filma, uglavnom bez ikakve potrebe. Ideja o filmu koji bi prikazivao unutrašnji monolog usamljenog pešaka na planini svakako je inovativna i mogla bi biti realizovana vrlo zanimljivo, ali u ovom konkretnom slučaju se razmišljanja glavnog junaka svode skoro isključivo na seks i besmisao porodičnog života, što brzo postaje prilično zamorno, tim pre što nemaju ni neku dubinu i univerzalnost da bi širi sloj gledalaca mogao makar malo da se poistoveti sa dotičnim. Neki kritičari su uporedili ovaj film sa odličnim romanom "Dopler" (takođe norveškog) pisca Erlenda Lua, ali osim toga što oba dela prikazuju usamljenog čoveka u prirodi, malo toga im je zajedničko. (Istina, i naslovni junak Doplera pominje tu i tamo svoj penis, ali sa značajno manjim naglaskom, dok se Luova kritika tradicionalnih vrednosti u savremenom konzumerističkom društvu jednostavno ne da uporediti sa Gjeverovom klozetskom filozofijom.) Jedino zbog čega ovaj film stvarno vredi videti su lepi prolećni kadrovi norveške prirode, ali i to je možda bolje potražiti u nekom dokumentarcu.



A Walk In The Woods (2015)

Još jedan penzionerski film, ovog puta o ostarelom (ali ne i klonulom duhom) putopiscu i njegovom potpuno nepouzdanom prijatelju koji polaze na pešačenje od 2.200 milja istočnoameričkom transverzalom Appalachian Trail. Priču zasnovanu na istoimenom romanu autora/transverzalca Bila Brajsona (po motivima istinitih događaja) nosi standardno dobar Robert Redford, a uz njega je trebalo da gledamo Pola Njumena, koji je nažalost preminuo pre nego što je film uopšte ušao u pretprodukciju. Ipak, njegova zamena Nik Nolti apsolutno briljira u ulozi pregojenog lečenog alkoholičara bez trunke kondicije, ali sa samopouzdanjem do neba, koja kao da je pisana baš za njega. Niz kratkih ali upečatljivih epizoda, zdrav humor (računajući i nekoliko štosova koji će najšira publika možda propustiti, ali će zaljubljenike u planinarenje i kampovanje lepo nasmejati) i prelepa priroda automatski daju ovom filmu toplu preporuku.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


No comments:

Post a Comment