Mar 7, 2016

Čudesni svetovi Salvadora Dalija


Beogradska i srpska likovna publika imaće još samo dvadesetak dana priliku da poseti izložbu pod naslovom "Čudesni svetovi Salvadora Dalija". Postavka od preko 200 grafika i nekoliko skulptura, medalja i drugih komada čuvenog španskog umetnika predstavljena je u prostoru Kuće legata u Knez Mihailovoj 46 i biće dostupna zainteresovanim posetiocima do 27. marta ove godine.

Genijalni vizionar ili suludo škrabalo, čovek koji je čitav svoj život pretvorio u umetnost i među prvim javnim ličnostima shvatio vrednost šoka u kreiranju publiciteta, više od četvrt veka nakon smrti ne prestaje da fascinira jednako prave poznavaoce umetnosti i potpune laike. Ova izložba stavlja akcenat na Dalija kao grafičara i prikazuje izabrana dela iz njegovih najvećih opusa ove vrste: "Božanstvena komedija" (1950-1963), "Sveto pismo" (1963-1969), "Dalijevi konji" (1970-1972), "Pantagruelovi smešni snovi" (1973) i "Posveta Leonardu da Vinčiju" (1975), kao i nekoliko dela u drugim likovnim disciplinama.






Opus "Božanstvena komedija" (La Divine Comédie) rađen je po motivima istoimenog speva Dantea Aligijerija, po narudžbi italijanske vlade povodom sedamstote godišnjice Danteovog rođenja (1965. godine). Dali je između 1950. i 1952. godine izradio 101 akvarel koji je trebalo pretvoriti u grafike, ali je njegov angažman ubrzo izazvao proteste u političkim krugovima u Italiji (s jedne strane, levičari su kritikovali rasipanje novca na umetnost umesto ulaganja u neke pametnije svrhe, dok su se s druge strani desničari protivili unajmljivanju jednog Španca na ilustraciji dela najvećeg italijanskog pesnika), tako da je Italija na kraju izdala samo seriju poštanskih marki. Projekat je 1959. godine preuzela francuska izdavačka kuća Editions d’Art Les Heures Claires, koja je finansirala izradu kompletnog dela u šest knjiga (po dva toma za svaki deo speva) 1963. godine, u ukupnom tiražu od oko 5000 primeraka, od čega 33 sa nekim od originalnih Dalijevih akvarela. Kod nas su izloženi autentični listovi iz francuskog izdanja opusa.







"Sveto pismo" (Biblia Sacra) predstavlja po obimu najveće objavljeno Dalijevo delo, nastalo na prilično neuobičajen način. Delo je naručio Dalijev prijatelj i pokrovitelj Đuzepe Albareto, koji je tako želeo da natera Dalija na povratak religiji kroz proučavanje Svetog pisma, jer je smatrao da se umetnik pod lošim uticajem supruge Gale odaljio od crkve i vere u Boga. Osim po obimu, ovaj opus je značajan i po ogromnoj širini palete različitih pristupa od kojih preovladava gvaš, a značajno mesto zauzima i posebna tehnika koju je Dali spontano razvio: buletizam - ispaljivanje boje iz jedne starinske vrste puške direktno na platno. Objavljene litografije poznate su i po izuzetnom kvalitetu, tolikom da samo stručnjaci mogu da razlikuju štampane primerke od uzora slikanih Dalijevom rukom.








Opus "Dalijevi konji" (Les Chevaux Dalieniens) obuhvata 25 litografija posvećenih konjima, među kojima ima onih iz istorije, književnosti, ali i simboličkih. Ovim serijom Dali se pridružio plejadi čuvenih umetnika koji su u ovoj plemenitoj životinji tražili inspiraciju, a ovaj opus važi za jedan od njegovih najcenjenijih. Jedno celokupno izdanje nedavno je prodato za 37.500 dolara, a pojedinačni komadi dostižu cenu od 300-700 dolara, u zavisnosti od rednog broja štampanog primerka.




"Pantagruelovi smešni snovi" (Les Songes Drôlatiques de Pantagruel) je opus od 25 grafika rađenih gotovo stripskom tehnikom, po motivima satiričnih romana Fransoa Rablea o divovima Gargantui i Pantagruelu. Kao i romani, ilustracije su prepune vulgarnih i opscenih, gotovo uvredljivih detalja, a crno-beli crtež velike preciznosti posebno je akcentovan jakim pastelnim bojama pozadine.





"Posveta Leonardu da Vinčiju" (Hommage à Leonardo da Vinci) je serijal od 12 grafika u originalu rađenih kombinovanom tehnikom gvaša i bakroreza, kojima je Dali predstavio isto toliko savremenih izuma u stilu velikog renesansnog majstora. Svoje mesto među izumima u ovoj seriji našli su avion, automobil, štampano kolo, šivaća mašina, štamparska presa, vazdušna kočnica, raketa, naftna crpka, telefon, kombajn, sijalica i bežični prenos radio talasa. Delo je prvi put štampano 1975. ali je objavljeno tek 1980. godine, u 530 primeraka od kojih se šačica još uvek može naći u prodaji po ceni od nekoliko hiljada dolara.




Uz pomenute serije grafika, u okviru izložbe mogu se videti i izabrane Dalijeve skulpture u bronzi (među kojima i "Venera žirafa" iz 1973. i "Nadrealni anđeo" iz 1983. godine), nekoliko tapiserija, komplet srebrnih medaljona "Deset zapovesti" (1975), kao i čuvena "Mej Vest sofa", kreirana davne 1937. godine.











Poseban deo postavke posvećen je i dekompoziciji jedne table iz opusa "Božanstvena komedija", gde je prikazan svaki pojedinačni korak u procesu štampanja jedne grafike, sa preko trideset ploča različitih boja upotrebljenih u izradi finalnog printa.






Izložbeni prostor u Kući legata je otvoren svakog dana osim ponedeljka između 10 i 18 časova, sa dva stručna vođenja dnevno. Za tričavih 400 dinara ljubitelji umetnosti mogu izbliza da vide nezanemarljiv broj dela jednog od najvećih umetnika XX veka, a to iskustvo vredi više od novca.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


No comments:

Post a Comment