Jul 13, 2016

Stara planina - Midžor: Na krovu uže Srbije


Iako na Staroj planini postoje i atraktivniji i tehnički zahtevniji vrhovi, samo jedan može da nosi naslov najvišeg. Čak i u ogromnom prostranstvu kakvo je staroplaninsko, već se izdaleka ističe snažan masiv prekriven samo travnatim tepihom, kao prirodni zid isprečen između Srbije i Bugarske, a na samom njegovom vrhu stoji betonski stub koji označava najvišu tačku Stare planine - Midžor.

Sa svojih 2169 metara nadmorske visine, Midžor je najviši vrh Stare planine i ujedno najviši vrh uže Srbije, odnosno Srbije bez Kosova, kao i dvanaesti po visini u vencu Balkanskih planina. Zato i ne čudi što je toliko privlačan planinarima iz cele Srbije, i šire. Uspon na Midžor sa srpske strane vrši se obično iz dva pravca, od planinarskog doma Babin zub podno istoimenog vrha ili iz sela Topli Do, što je duži i malo živopisniji put. Uopšte gledano, uspon blagim srpskim padinama relativno je lagan i zahteva prosečnu kondicionu spremnost, a tehnički detalji na usponu ni ne postoje.

Hotel i planinarski dom Babin zub
Pogled sa Babinog zuba ka Midžoru


Put do vrha od Babinog zuba počinje sa vidikovca ispred planinarskog doma, odakle se sagledava skoro cela staza do vrha, duga oko sedam i po kilometara. Kameni spomenici po kojima je ovaj vrh dobio ime ostaju nam iza leđa, da čekaju neku drugu priliku. Iako deluju kao na dohvat ruke, za uspon na ovaj vrh visok 1758 metara iznad mora ipak je potrebno nekoliko sati.

Pogled na Babin zub sa puta ka Midžoru




Staza do Midžora prati širok i čist kolski put, a sva skretanja i silasci na uže planinarske staze lepo su obeležena jasno uočljivim tablama. Sve i da nema nikakve oznake na stazi, vrh se sve vreme lepo sagledava, pa nema potrebe za suviše pametovanja kuda i kako ići. Takođe su obeležene i staze do vrhova Žarkova čuka (1848 m.n.v.) i Prilepski vrh (1906 m.n.v.), koji se nalaze tik uz stazu, pa se pored Midžora za svega par minuta mogu savladati još dva vrha, skromne relativne ali zavidne apsolutne visine. Malo li je?





Iako je uspon lagan i relativno kratak, zbog potpune izloženosti treba nositi dovoljno vode, naročito u letnjim uslovima. Uz stazu postoji samo jedan izvor, poznat kao Tri kladenca (koji ne treba pobrkati sa istoimenim izvorom podno Tri čuke, takođe na Staroj planini), koji se nalazi na svega nekoliko stotina metara od vrha, niz padinu od staze. Tek od napuštene i urušene karaule JNA, na oko 200 metara od samog vrha, počinje oštriji uspon, koji traje vrlo kratko i za čas smo na "krovu" Stare planine.






Prvi zabeleženi uspon na Midžor izvršio je 1890. godine Lujo Adamović, botaničar evropskog glasa, koji je putujući Balkanskim i Apeninskim poluostrvom opisao preko 20 biljaka do tada nepoznatih nauci. Kao svedočanstvo o prvom usponu, na vrhu postoji kamena tabla, nažalost ne baš u reprezentativnom stanju. U lošem stanju je i betonski stub koji označava vrh, što zbog atmosferskih uticaja, što zbog potrebe svake šuše da ostavi trag svog cenjenog prisustva, bilo kojekakvim smećem ili ispisivanjem svog vrlo bitnog imena tako da svi znaju da je dotični bio na Midžoru... Bar je u XXI veku lako napraviti fotografiju i tako imati najlepšu i ekološki i etički najprihvatljiviju uspomenu na "osvajanje" vrha. No dobro, svaka budala ima svoje veselje, tako bar kažu.



Srbija
Bugarska

Sa dosta strmije i krševitije bugarske strane prilazak vrhu, koga Bugari zovu Midžur, mnogo je zahtevniji i dodatno je otežan obavezom traženja dozvole za uspon od bugarskih vlasti, budući da se vrh nalazi na samoj granici dve države. Ipak, za planinare je i to bolje nego potpuna zabrana uspona, koja je važila upravo iz istih razloga od kraja II svetskog rata pa sve do početka devedesetih. S koje god strane da se izađe na vrh, pogled je na obe strane fantastičan, a predah na samoj litici ka Bugarskoj, guzicom u Srbiji a gojzericama u EU, nesvakidašnji je osećaj...




Midžor, Babin zub, Tri čuke, Kopren, vodopadi, samo su delić biserā nepreglednog i još uvek do kraja neistraženog prostranstva Stare planine. Ma koliko se neki planinari vodili filozofijom da jednom posećene planine nema potrebe pohoditi ponovo, poziv koji Stara planina upućuje zaljubljenicima u prirodu važi za mnogo više dana od jednog vikenda. Zato nema sumnje da ćemo joj se i vraćati. Nadam se uskoro.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


4 comments:

  1. ...a, naravno, piši nam detaljno i kada dođe to ''uskoro''. :)

    ReplyDelete
  2. Zdravo
    Sakupili smo neko drustvo za uspon na Midzor i tragajuci za potrebnim informacijama naleteo sam i na tvoj blog.
    Zaista si sve lepo opisao i hvala na tome.
    Deo tvog teksta: " U lošem stanju je i betonski stub koji označava vrh, što zbog atmosferskih uticaja, što zbog potrebe svake šuše da ostavi trag svog cenjenog prisustva, bilo kojekakvim smećem ili ispisivanjem svog vrlo bitnog imena tako da svi znaju da je dotični bio na Midžoru..."
    ...pokrenuo je ideju u mojoj glavi :)
    Eto, sada mogu da kazem da kamen na vrhu Midzora ne izgleda vise ispisan vec beo kao sneg.
    Ostavili smo i plasticnu kutiju u kojoj je sveska za upisivanje svih koji to zele, ali na zalost zaboravili smo olovku, tako da smo ostali ne upisani :)
    Posalji kontakt poslacu ti slike
    Pozdrav
    Nenad iz Jagodine

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pre svega, svaka čast na inicijativi i uloženom trudu! Uvek mi je drago kad čujem da je moje pisanije bilo nekome od koristi, ali biti inspiracija za jednu ovako zdravu i lepu akciju je nešto posebno!

      Svakako bih voleo da vidim slike (i da ih objavim, uz odobrenje autora), možeš ih poslati na mail milan.m.mirkovic@gmail.com

      Veliki pozdrav i mnogo sreće na budućim usponima i akcijama ovog tipa!

      Delete