Jul 17, 2016

Stećci - srednjovekovne nekropole: novi lokalitet Svetske baštine u Srbiji


U poplavnom talasu ružnih vesti sa svetske političke scene, u domaćim medijima se neopaženo provukla izuzetno lepa i za nas značajna vest iz domena kulture. Trideset lokaliteta sa srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, poznatim pod zbirnim imenom Stećci, od kojih tri u Srbiji, od 15. jula nalazi se na listi Svetske baštine UNESCO-a!

Od trideset nekropola koje su ušle na ovu prestižnu listu, 22 se nalaze na teritoriji Bosne i Hercegovine, dve na teritoriji Hrvatske, tri na teritoriji Crne Gore i tri na teritoriji Srbije, od čega jedna u okolini Prijepolja i dve u okolini Bajine Bašte, u mestima Perućac i Rastište. Nekropole su upisane na listu Svetske baštine na zajedničku inicijativu sve četiri države, što treba istaći kao retko uspešan primer saradnje u regionu, za koji će se nažalost malo čuti budući da najšire krugove javnosti, ne samo kod nas već u celom regionu, vesti iz kulture ionako ne zanimaju previše.






Nekropole ovog tipa karakteristične su za evropsko podneblje, iako datiraju iz različitih vremenskih perioda (između XII iz XVI veka) i vezuju se za različite konfesije. Samo na stećcima u Rastištu postoje različiti religijski simboli u okviru istog groblja, dok u Bosni postoje čitavi kompleksi koji se pripisuju bogumilima ili patarenima. Zajedničko za sve je da su izrađeni od krečnjačka i mermera, zbog čega ih na nekim mestima nazivaju i mramorje.







Spomenici su vrlo raznovrsni po obliku i veličini, a još raznovrsniji su bareljefi na njima, koji osim religijskih prikazuju i širok dijapazon simbola nesvetovne prirode, poput floralnih motiva, ornamenata, ali i ukrasa u vidu oružja i oruđa, po kojim se može zaključiti čime su se pohranjeni u grobnicama bavili za života.







Mada se stećci svrstavaju među najvrednije istorijske spomenike iz perioda Srednjeg veka na ovim prostorima, što je sada i zvanično potvrđeno upisom na listu Svetske baštine, u široj javnosti su praktično nepoznati, a sudeći po zastupljenosti ove vesti u medijima tako će verovatno i ostati. Prosečnom Srbinu će žuta štampa i rijaliti televizija uvek biti bitnije od nekog tamo kamenja... Što se nažalost odražava i u generalnom odnosu nadležnih prema ovim spomenicima, koji će se, nadajmo se, makar malo promeniti sada kad je njihov značaj prepoznat u svetskim okvirima.






Ipak, ovim potezom UNESCO je samo potvrdio da u Srbiji, ali i u bližem regionu, ima još mnogo zanimljivih lokaliteta koji se ne nalaze na istaknutim mestima u turističkim ponudama, ako se uopšte i nalaze u istima. A ako to nije dovoljan razlog da izađemo iz kuće i krenemo u istraživanje, makar i najbliže okoline, ništa nije.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. Tamo neko kamenje, a lepše zvuči m r a m o r j e je pokazalo da kamen ima ono iskonsko: večnost i izazovnost (Sizif!) Eto, m r a m o r j u uspelo da dovede ''...na zajedničku inicijativu sve četiri države, što treba istaći kao retko uspešan primer saradnje u regionu.'', tj, tzv države, po mišljenju Akrus Akras-ove malenkosti. I uvek ista lekcija iz istorije : k a m e n o(p)staje, ljudi nestaju. :), <3 za lepu vest u poplavi političkog i kulturološkog treša, svuda.

    ReplyDelete
  2. Naravno, i baš zato što je lepa vest iz oblasti kulture mediji o tome ni ne pričaju. Hleba i igara (političkih po mogućstvu), to je sve što nas ionako interesuje.

    ReplyDelete