Aug 22, 2016

Posle igara...

Tridesetprve letnje Olimpijske igre u Rio de Žaneiru su završene. Kao i sve dosadašnje Olimpijske igre, ostaviće u amanet mnoštvo medalja, rekorda, ponosa i gorčine, ali i velikih građevina koje verovatno više nikad neće biti pozornica toliko značajnih sportskih događanja. Šta se događa sa olimpijskim borilištima posle igara, pitanje je koje izgleda retko ko od organizatora postavlja unapred, što se može videti i po odgovorima...


Prve moderne Olimpijske igre održane su 1894. godine u Atini, u postojbini klasičnih Olimpijskih igara. Za tu priliku izgrađen je stadion po ugledu na antičke građevine istog tipa, i to je do danas jedini olimpijski stadion izgrađen u potpunosti od mermera, po čemu je dobio i nadimak Kalimarmaro ("lepi mermerni"). Stadion je u upotrebi do danas i očuvan je u izuzetnom stanju.



Olimpijski stadion u Los Anđelesu izgrađen je za potrebe desetih Olimpijskih igara 1932. godine. Kada je Los Anđeles ponovo dobio organizaciju igara 1984. godine postao je prvi i za sada jedini stadion na kojem su održana dva otvaranja Olimpijskih igara, a budući da je "grad anđela" prilično ozbiljno ušao u kampanju za organizaciju OI 2024. moguće je da će dočekati i treće.



Olimpijski stadion u Berlinu iz 1936. godine najviše asocira na političke igrarije oko sporta, ali i na masovna okupljanja Hitlerovih pristalica pred II svetski rat. Do danas je očuvan uz manje izmene i još uvek je u upotrebi. Za razliku od stadiona, neki drugi olimpijski objekti u Berlinu imali su zlosrećniju sudbinu. Takav je slučaj sa olimpijskim selom, raznim dvoranama i olimpijskim bazenom, koji su posle rata jedno vreme služili kao sovjetske kasarne, a kasnije su potpuno napušteni.




Prve posleratne Olimpijske igre održane su u Londonu 1948. godine. Jedan od objekata u kojima su održavana takmičenja (u mačevanju) je i takozvana Palata Inženjerstva uz čuveni Vembli stadion, koja je kasnije pretvorena u industrijsko skladište a danas je napuštena.



Petnaeste Olimpijske igre održane su u Helsinkiju 1952. godine, a čak ni poslovično efikasni Finci nisu uspeli da iskoriste sve objekte posle igara: olimpijski bazen je do danas ostao prazan, napušten i ruiniran.



Zimske olimpijske igre održavaju se od 1924. godine, a 1956. su održane u italijanskom alpskom gradiću Kortina D' Ampeco. Drvena ski skakaonica još uvek stoji, ali joj je već godinama zabranjen pristup zbog opasnosti od rušenja.



Nacionalni gimnastički centar u Tokiju izgrađen je 1964. godine za takmičenja u sklopu osamnaestih Olimpijskih igara. Projektovao ga je čuveni japanski arhitekta Kenzo Tange, a za sportska takmičenja se koristi i danas.



Olimpijski stadion u Minhenu, na kojem su održavane dvadesete letnje Olimpijske igre 1972. godine, čuven je po karakterističnoj šatorastoj konstrukciji krova koja važi za remek-delo nemačkog arhitekte Fraja Ota i već decenijama je jedan od najprepoznatljivijih građevinskih simbola glavnog grada Bavarske.



Iste godine održane su i jedanaeste zimske Olimpijske igre u japanskom gradu Saporu, ali sa potpuno drugačijim ishodom po sportske građevine: većina olimpijskih objekata u gradu koji je četvrti po veličini u Japanu danas je prepuštena zubu vremena i nalazi se u žalosnom stanju.



Retko uspešan primer sportske građevine koja je nadrasla svoju originalnu svrhu je Olimpijski stadion u Montrealu, izgrađen za dvadesetprve Olimpijske igre 1976. godine. Osim sportskih takmičenja, danas se ovde održavaju koncerti i velike javne manifestacije.



Zimske Olimpijske igre 1984. godine bile su ponos Sarajeva i cele tadašnje Jugoslavije. Međutim, zgrade građene za ove igre, uključujući skakaonice, ski-liftove, bob-stazu, hotel na Igmanu i druge, danas se najčešće pominju u kontekstu najvećih olimpijskih ruina u svetskim okvirima. Sarajlije za katastrofalno stanje objekata krive rat koji je ovde besneo u prvoj polovini devedesetih, ali je istina da su neki od njih napušteni i ranije, a za dvadeset godina nakon rata nije bilo ozbiljnijih pokušaja rekonstrukcije.



Kao što se vidi na primeru Sapora, na zapuštanje značajnih sportskih objekata nisu imune ni najuređenije države. Tako tribine za gledaoce u kanadskom gradu Kalgariju, koji je bio domaćin petnaestih zimskih Olimpijskih igara 1988. godine, danas više podsećaju na poligon za nuklearne probe nego na sportski amfiteatar.



Čini se da su Amerikanci prepoznali problem neiskorišćenosti olimpijskih arena posle održavanja igara, pa je tako većina sportskih objekata izgrađenih za potrebe Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine planski srušena nakon što su igre završene. Preostala je nekolicina, među kojima i glavni teniski teren, što ne znači i da su danas u upotrebi.



Najznačajniji rezultat Olimpijskih igara održanih 2004. godine u Atini bila je finansijska kataklizma, koja je znatno doprinela tehničkom bankrotu Grčke nekoliko godina kasnije. Razlog je ponajviše pogrešan planski pristup: preskupi objekti su građeni posebno za ovu priliku, mahom za pojedinačne sportove (umesto za više sportova odjednom), od kojih za neke koji se inače u Grčkoj praktično i ne igraju (kao na primer bejzbol), a koji danas jednostavno zvrje prazni.





Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine obeležilo je nekoliko velikih objekata koji su u to vreme smatrani vrhuncem graditeljstva. Najznačajniji je svakako olimpijski stadion, poznat po nadimku "ptičje gnezdo", delo švajcarskih arhitekata Hercoga i de Merona. Nažalost, posle igara Kinezi nisu uspeli da nađu stalnu namenu za ovako veliku arenu, tako da stadion danas uglavnom stoji zakatančen. S druge strane, Nacionalni centar za vodene sportove, zvan i "vodena kocka" koji je takođe izgrađen specijalno za Olimpijske igre, kasnije je preuređen u veliki akva-park.




Jedna od nacija često poznata po grandomaniji su Rusi, koji su bili domaćini zimskih Olimpijskih igara 2014. godine u Sočiju. S obzirom da je ovo poznat turistički centar, za većinu zgrada se posle igara našla odgovarajuća namena, što nije slučaj sa Olimpijskim selom koje je prosto napušteno, uprkos inicijativama da se pretvori u socijalno naselje.



S obzirom da su Brazilci za takmičenja na upravo završenim Olimpijskim igrama iskoristili veliki broj postojećih sportskih objekata, nema sumnje da će oni i posle igara nastaviti da funkcionišu kao i ranije. Međutim, pitanje koje neki ovih dana postavljaju je da li Rio ima potrebe za ogromnim olimpijskim parkom građenim specijalno povodom ovih igara. A sudeći po ranijim primerima, odgovor ćemo znati već za nekoliko godina...



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

2 comments:

  1. Poštovanje! Odlična tema. Zaista, bilo bi lijepo da se takve građevine i objekti mogu koristiti i nakon Olimpijskih igara.
    Pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Srećom, kratkoročno razmišljanje planera ipak nije pravilo, samo je u nekim sredinama više izraženo nego u drugim. U svakom slučaju besmisleno je ulagati ogromne sume u jednokratne projekte (i to ne samo u građevinarstvu), što neki od ovih primera lepo ilustruju.
      Hvala na komentaru i veliki pozdrav!

      Delete