Nov 22, 2016

The Show Must Go On...


Poslednjih godina fenomen tribute bendova sve više je predmet rasprave među ljubiteljima muzike. Dok jedni izvođenje tuđih pesama smatraju za obmanjivanje publike, drugi ovakve nastupe posmatraju kao posvetu punu poštovanja i raduju se kao da su dobili priliku da vide pravu stvar. Kad su u pitanju neaktivni bendovi ovo je mnogima jedini način da vide kako bi šou njihovih ljubimaca mogao da izgleda iz prve ruke, a upravo to su prošle subote učinili britanski The Bohemians, koji su u prepunoj sali beogradskog Sava Centra upriličili pravo pravcato veče sa grupom Queen. Prava stvar ili ne, tek vredelo je svake pare.

Ogroman broj pesama grupe Queen odavno je pitanje opšte kulture, pa čak ni najširu javnost ne treba posebno podsećati na njihov rad. Ipak, u godini u kojoj se obeležava nekoliko značajnih jubileja (70 godina od rođenja i 25 godina od smrti Fredija Merkjurija i 30 godina od poslednjeg koncerta originalne postave benda) nije zgoreg skrenuti pažnju i onima čije znanje o ovom bendu se završava kod nekoliko najvećih hitova.





Pa tako, mada bi i celovečernji koncert bio jedva dovoljan samo za hitove, The Bohemians su beogradskoj publici priredili pravi presek kroz bogatu diskografiju grupe Queen koji je i usputnim slušaocima ali i najzagriženijim fanovima uglavnom pružio ono što su očekivali. Od početnih taktova instrumentalne simfonijske verzije hita "Who Wants To Live Forever" koji su otvorili koncert, tempo i odlična energija zastali su samo tokom desetominutne pauze na polovini spektakla koji je, uz bis, trajao nešto preko dva sata.







A za to vreme izređalo se preko dvadeset pesama, od dobro proverenih koncertnih hitova ("Don't Stop Me Now", "Crazy Little Thing Called Love", "Another One Bites The Dust""I Want To Break Free", "Radio Ga Ga"...), preko nekih danas pomalo zaboravljenih favorita ("Seven Seas Of Rhye", "Hammer To Fall"...) i singlova sa poslednjih albuma koje Queen nikad nisu stigli da izvedu uživo ("I Want It All", "Breakthru", "The Show Must Go On"...), sve do nekoliko potpunih iznenađenja ("Seaside Rendezvous", "Flash", "Dreamer's Ball").








Našlo se mesta i za blok pesama sa solo albuma Fredija Merkjurija (nešto što pravi Queen nikad nisu radili), uključujući i maestralnu ariju "Barcelona", pa i za posvetu Dejvidu Bouviju, pesmom "Under Pressure" koju su Bouvi i Queen snimili zajedno početkom osamdesetih. Neizbežna je naravno bila i "Bohemian Rhapsody" - sa uživo izvedenim srednjim delom, opet za razliku od originalnih koncerata grupe Queen, koji su složenu vokalnu deonicu uvek puštali sa trake. Na bis su kao šlag na tortu izvedene "We Will Rock You" i "We Are The Champions", a i pored dva sata svirke ostalo je još numera koje bi se mogle poželeti u takvom repertoaru. I mada bih mogao da se setim bar desetak pesama grupe Queen koje bih voleo da čujem više nego neke od izvedenih, meni lično je falila samo "In The Lap Of Gods... Revisited" kao trešnjica na šlag, ali i ovoliko je bilo više nego dovoljno. Ne može se baš svakome ugoditi u potpunosti.







Zašto The Bohemians važe za najbolji Queen tribute bend pokazao je pre svega neumorni frontmen Rob Komber, koji je toliko dobro uhvatio jedinstvenu izvođačku personu jednog od najboljih rokenrol šoumena svih vremena da je na trenutke bilo teško poverovati da ispred nas nije Fredi lično, glavom i brkovima. Od imidža, preko izuzetnih vokalnih mogućnosti (koje su, ruku na srce, ipak za klasu ispod Fredijevih), pa sve do specifičnih manerizama i plesnih pokreta, Komber se potpuno uživeo u scensku ulogu tako da sam se u jednom trenutku zapitao da li uopšte uspeva da izađe iz lika posle koncerta, ili u slobodno vreme organizuje kokainske gej žurke na Ibici. U svakom slučaju, čista desetka za izvedbu.







Ostatak benda je ipak bio na nešto nižem nivou, pa tako gitarista Kristofer Gregori više liči na Galeta Kerbera sa Red Special gitarom, dok se po stilu sviranja dosta razlikuje od Brajana Meja, ali to su već nijanse koje prosečan slušalac ionako ne bi mogao tako lako da uhvati; bubnjar Vejn Born je dosta dobro skinuo Rodžera Tejlora, iako likom mnogo više podseća na Rodija Pajpera kojem je ponestalo žvaka, dok je basista Kevin Gudvin bio prilično neprimetan u ulozi Džona Dikona koji je inako u grupi Queen uvek bio u trećem planu. Ipak, uz asistenciju filharmonijskog orkestra iz Poljske i nekoliko sjajnih pratećih vokala teško je naći ozbiljniju zamerku muzičarima.






Posle jedne ovakve večeri, pitanje opravdanosti postojanja tribute bendova treba ostaviti samo onima koji traže dlaku u jajetu. Da nije The Bohemians, teško da bi većina od dve hiljade posetilaca koncerta ikad uživo doživela autentičnu atmosferu jedne Queen svirke, pogotovo kad se setimo da to baš i nije pošlo za rukom Meju i Tejloru, pod firmom Queen + Paul Rodgers u Beogradskoj Areni 2008. godine. Možda The Bohemians nisu pravi Queen, ali duh Fredija Merkjurija i ostatka ekipe iz vremena kad su punom snagom žarili i palili pozornicama širom planete nastavlja da živi kroz ovakve posvete.







I onda, sve dok se niko ne pravi pametan i snima novu muziku pod imenom starih muzičara, zašto ne bismo imali Queen (ili Pink Floyd, Led Zeppelin, Bitlse...) koji sviraju večno, dok se samo postava menja po potrebi? Šou mora da se nastavi, a ako se već nastavlja neka onda to bude ovako. Kvalitetno i sa dušom. Drugačije ionako nema smisla.




Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


No comments:

Post a Comment