Dec 2, 2016

Ozakonjenje objekata: nedoumice


Proces ozakonjenja objekata izgrađenih bez odobrenja za gradnju traje već godinu dana i za to vreme počeo je da pokazuje rezultate. Međutim, ovi rezultati su još uvek daleko od značajnih, pa se procenjuje da je za godinu dana primene Zakona o ozakonjenju objekata popisano svega oko 10% nelegalnih objekata u Srbiji, a uspešno ozakonjeno mnogo manje. Krivica za sporo rešavanje ovog problema leži pre svega u lokalnim samoupravama, koje što zbog nedostatka kapaciteta što zbog obične indolencije ne stižu da se pozabave svim predmetima, naročito popisom objekata na terenu. Deo krivice ipak snosi i Ministarstvo građevinarstva, iz kojeg se često mogu čuti nedovoljno jasne izjave koje mogu biti pogrešno protumačene, pa tako nisu retki nesporazumi između vlasnika objekata s jedne i projektanata, geodeta i službenika sa druge strane.

Početkom ove godine razjasnili smo proceduru ozakonjenja objekata u osnovnim crtama, ali se i dalje u praksi srećemo sa nekim nedoumicama koje se često javljaju kod vlasnika objekata koje treba ozakoniti. U nastavku teksta pokušaćemo da ih razrešimo.


Rok za ozakonjenje je kraj 2016. godine

Ovo tumačenje proisteklo je iz nedovoljno preciznih informacija u medijima, a odnosi se na rok za popis objekata izgrađenih bez odobrenja, koji je zvanično trebalo da istekne u novembru 2016. godine. Međutim, pošto građevinske inspekcije nisu uspele da završe popis u propisanom roku biće im dato još vremena, a ponovo se otvara mogućnost i da vlasnici sami prijave svoje objekte službama lokalnih samouprava zaduženim za poslove ozakonjenja. U svakom slučaju, sam proces ozakonjenja nije vremenski ograničen i biće završen onda kada svaki nelegalni objekat u Srbiji bude prvo popisan a zatim i ozakonjen (ili bude utvrđeno da ne ispunjava uslove za ozakonjenje). Aktuelna procena Ministarstva građevinarstva je da će to biti izvršeno do kraja 2019. godine, ali to nije definitivan rok i ako ni do tada proces ozakonjenja objekata ne bude završen, svakako će se nastaviti i posle tog datuma.


Koliko košta izlazak građevinske inspekcije na teren?

Izlazak građevinske inspekcije na teren u svrhe popisivanja nelegalnih objekata (kao i u bilo koje druge svrhe) je besplatan. Ukoliko građevinski inspektor traži bilo kakvu naknadu od vlasnika nelegalnog objekta (što nažalost nije nezabeležen slučaj u praksi), trebalo bi ga prijaviti za traženje mita. Službenici lokalnih samouprava plaćeni su za svoj rad i sve što smeju da naplate od vlasnika objekta su naknade i takse propisane zakonom, koje se svakako uplaćuju na račun a službenicima se podnosi samo overen primerak uplatnice.



Ozakonjenje košta 5000 dinara po objektu

I pored sve priče o propratnim troškovima ozakonjenja (o čemu smo već pisali), pojedini vlasnici objekata se još uvek iznenađuju stvarnim iznosom koji moraju da izdvoje da bi uspešno završili proces ozakonjenja. Cifra od 5000 dinara po objektu koja se često pominje predstavlja taksu za ozakonjenje objekta, i to njen minimalan iznos koji se odnosi na pomoćne objekte i stambene objekte površine manje od 100m². Za veće objekte i objekte sa poslovnom namenom takse srazmerno rastu, do maksimalnog iznosa takse od čitavih 3.000.000 dinara. Međutim, za ozakonjenje objekta treba pribaviti čitav niz dokumenata i elaborata koji svi imaju svoju cenu, o čemu smo već pisali.


Izveštaj o zatečenom stanju košta 1€ po kvadratnom metru objekta

Za ovo pogrešno tumačenje krivi su mediji, koji (verovatno po nalogu Ministarstva građevinarstva) vrlo često kada govore o izveštaju o zatečenom stanju dodaju i "po ceni od 1€ po kvadratnom metru objekta". Cena izveštaja o zatečenom stanju nije propisana i zavisi od projektne organizacije koja sačinjava izveštaj. Realna cena se kreće između 1€ i 2€ po kvadratnom metru površine objekta (u slučaju da je potrebno izraditi i projekat za izvođenje i znatno više), ali neke projektne organizacije rade ove izveštaje i za manje, ponekad i za svega 50€ po izveštaju, nezavisno od kvadrature objekta.




Kako se računa površina objekta?

Za ozakonjenje je relevantna ukupna bruto razvijena građevinska površina objekta, što znači površina koju zahvataju spoljne dimenzije gabarita objekta, i to za sve etaže objekta ukupno. Na primer, stambena kuća koja ima prizemlje i sprat i spoljne dimenzije osnove 10 sa 10 metara, ima bruto razvijenu građevinsku površinu osnove 100m² i ukupnu bruto razvijenu građevinsku površinu 200m² - u tom slučaju, predmet ozakonjenja je svih 200m² objekta i u skladu s tim se računa taksa za ozakonjenje, ali i cena izveštaja o zatečenom stanju.


Objekti površine manje od 20m² ne treba da se legalizuju

Ozakonjenju podležu svi trajni objekti, nezavisno od površine koju zauzimaju na parceli. U praksi, predmet ozakonjenja mogu biti čak i objekti površine manje od 2m² (npr. šupe, pušnice, poljski klozeti), ukoliko građevinski inspektor zaključi da je objekat trajnog karaktera i da je za njegovu izgradnju bilo potrebno pribaviti odobrenje za izgradnju.




Ne treba mi projekat objekta, treba mi samo izveštaj o zatečenom stanju

Iz jedne brzoplete izjave sekretarke Ministarstva građevinarstva šira javnost mogla je da zaključi da lokalne samouprave nemaju pravo da u procesu ozakonjenja od vlasnika objekata traže da prilože i projekat za izvođenje objekta, već samo izveštaj o zatečenom stanju. Ovde treba razjasniti dve stvari: prvo, izveštaj o zatečenom stanju sam po sebi predstavlja projekat objekta, samo u skraćenoj formi (crtaju se samo osnove objekta, ali ne i ostali obavezni grafički prilozi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji); drugo, projekat za izvođenje se prilaže u posebnim slučajevima, o čemu će nadležne službe unapred obavestiti vlasnika objekta.


Neću/ne mogu da ozakonim objekat, šta u tom slučaju?

U slučaju da objekat ne ispunjava uslove da bude ozakonjen ili vlasnik ne želi da ga ozakoni, lokalna samouprava će izdati nalog nadležnim javnim preduzećima da isključe objekat sa distributivnih mreža (električne energije, vodovoda, kanalizacije, gasovoda, itd.), a vlasniku da ga ukloni. Ukoliko javna preduzeća ne postupe po nalogu snosiće zakonske posledice, ali za sada ne postoje propisane kazne za vlasnike koji ne uklone svoje objekte u nekom određenom roku. U svakom slučaju, lokalne samouprave neće organizovati ekipe za rušenje, već će vlasnici rušenje sprovoditi sami, i naravno o sopstvenom trošku.




Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment