Jan 11, 2017

Beogradska filharmonija: da ili ne i zašto ne


Početkom ove nedelje na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavljeni su rezultati konkursa za uređenje dela Bloka 13 na Novom Beogradu, kojim se podrazumevalo i predidejno rešenje za novu zgradu Beogradske filharmonije. I dok pobednički projekat autora arh. Dragana Marčetića i arh. Milana Maksimovića po estetskim i kontekstualnim kriterijumima ispunjava standarde retko viđene u domaćoj arhitekturi, krajnji utisak je da se ovde radi o još jednom unapred propalom faraonskom poduhvatu beogradskih vlasti koje su odavno izgubile urbanistički kompas.

Kao objekat, nova koncertna dvorana Beogradske filharmonije predstavlja arhitektonsko delo kakvo bi zadovoljilo prohteve najizbirljivijih graditeljski osvešćenih sredina. U pitanju je elegantno rešenje, minimalistički oblikovano po pitanju forme i materijalizacije, na za naše prilike inovativan način uklopljeno u mikrolokaciju tako da istovremeno čini intervenciju u prostoru ali i čuva njene sadašnje pejzažne kvalitete. Objekat kao objekat značajno bi obogatio fond beogradske savremene arhitekture bez konfekcionizma na koji nas je domaća graditeljska scena u poslednjih dvadesetak godina navikla, i kao takav zaslužuje samo najviše pohvale.



Problem kod izabranog rešenja, ali i celokupnog konkursa, je funkcionalne prirode. Osnovno pitanje je da li jedan grad bez visoko razvijene muzičke svesti uopšte ima potrebu za zgradom koja bi služila isključivo kao dom jedne institucije ozbiljne muzike, za koju se ne može reći da važi za popularnu zabavu u glavnom gradu Srbije, ili je ovde u pitanju samo još jedan u nizu pokušaja da se Beograd na veštački način približi drugim, daleko sofisticiranijim, evropskim i svetskim metropolama introdukcijom sadržaja kakvi se mogu videti drugde, bez ozbiljne prethodne analize da li su takvi sadržaji uopšte neophodni ovom društvu.

Sa funkcionalne strane, novi predlog dvorane Beogradske filharmonije grandomanski je u svakom smislu, za šta ipak ne bi trebalo a priori kriviti autore rešenja već uslove konkursa, diktirane ukusom vladajućeg sistema po čijim merilima je lepo samo ono što je novo, veliko i skupo. Ako se analizira dosadašnji rad filharmonije, vrlo je diskutabilno da li je za potrebe održavanja njenih tridesetak koncerata u Beogradu godišnje potrebna zasebna građevina, naročito tolikog gabarita kakav je pobedničkim rešenjem predložen.



Podsetimo se, filharmonija trenutno koristi veliku salu Kolarčeve zadužbine koja prima oko 900 posetilaca, a predloženo rešenje podrazumevalo bi salu većeg kapaciteta sa 1500 mesta. Međutim, čisto poređenja radi, novi projekat zgrade Beogradske filharmonije površinski otprilike odgovara susednom poslovnom centru Ušće, koji sâm sadrži preko 2000 sedećih mesta (istini za volju, u bioskopskim salama) sa svim pratećim funkcijama, plus preko 150 trgovinskih radnji, restorana, kafića... Čime će, osim preduvanim ambicijama, biti popunjen višak prostora u novoj zgradi i da li će nova zgrada ikada biti uopšte započeta ili će ostati samo jedna u nizu predizbornih šargarepa za poluintelektualce Slobodana Jovanovića, videćemo.

U vreme kada beogradske ustanove kulture zatvaraju svoja vrata zbog nedostatka publike, izgradnja ovolike građevine namenjene isključivo koncertima ozbiljne muzike unapred je osuđena na propast. Slepim kopiranjem drugih Beograd nikad neće izgraditi svoje prepoznatljivo lice i u očima posmatrača sa strane uvek će ostati treći svet koji se grčevito trudi da hvata korak sa mnogo razvijenijim sredinama, ali samo na površini, dok osnovne infrastrukturne probleme gura pod tepih, dok se jednom ne uruši kao kuća sa ganc novom dekorativnom fasadom na trulim i propalim temeljima.



U vreme kada bolnice za decu prokišnjavaju, škole nemaju grejanje, a prigradska naselja sanjaju kanalizaciju, monumentalna zgrada filharmonije nije ono što Beogradu treba. Nažalost, jer ovakva arhitektura nam je i preko potrebna.

(Sve ilustracije preuzete sa sajta Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda)

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.


4 comments:

  1. Marko Bojković15/1/17 10:35

    Izvanredan tekst! Bravo! Čak si me naterao da proguglam šta su to "poluintelektualci Slobodana Jovanovića". :) Još jednom, moje iskreno divljenje!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, Marko. Poslednjih dana pojavljuje se i teorija da je novoprojektovana zgrada filharmonije plagijat zgrade opere u Oslu. Iako lično mislim da suštinski nije u pitanju plagijat, moram se složiti da citira neke vrlo specifične konceptualne ideje. U svakom slučaju, nema dileme da je u pitanju jedan nepotreban i pre svega finansijski neodrživ objekat za koji se najiskrenije nadam da neće biti realizovan...

      Delete
    2. Anonymous10/4/17 16:38

      Ne verujem da se nije javila potreba za izgradnju ovog objekta. Mozda organizatori imaju nesto u planu.

      Delete
    3. Ako imaju u planu da prave ovako veliku zgradu za tako ograničenu namenu, za time zaista nema potrebe. Ako imaju u planu nešto drugo što kriju iza projekta zgrade filharmonije, onda to nije nimalo lepo s njihove strane. :)

      Delete