Mar 28, 2017

U susret Danima planinara 2017: treking stazama oko Pribojske Banje


Prvog vikenda jula 2017. godine po treći put će biti održani Dani planinara Srbije. Posle Bajine Bašte i Kruševca, grad domaćin će ovog puta biti Priboj, tačnije Pribojska Banja iz koje će tri dana kretati pešačke ture po živopisnoj okolini ove varoši na krajnjem jugozapadu Srbije. Po planu manifestacije, biće održano i promo kolo Treking lige Srbije, a da bi sve prošlo u najboljem redu proteklog vikenda je teren obišla i delegacija Komisije za planinarski treking Planinarskog saveza Srbije. Utisci su više nego pozitivni.

Kotlinu u kojoj je smešten Priboj okružuju planine Zlatibor, Zlatar i Pobijenik, od kojih je Pobijenik najmanje poznat i samim tim ne važi za naročito popularnu destinaciju za planinare van ovih krajeva. Međutim, u mikrogeografiji Priboja Pobijenik je i najpoznatija planina; pored njega, neposredno po rubovima kotline ređaju se po površini omalene a po visini sasvim pristojne planine Banjsko brdo, Ljeskovac, Crni vrh, Bič, Tmor, Grad... Siguran sam da za neke od ovih planina nikad niste ni čuli, a trebalo bi, jer ih vredi videti. Lepotom i atraktivnošću, svaka na svoj način nimalo ne zaostaje čak i za mnogo poznatijim planinama šireg područja.

Pribojska Banja





Ako je cilj Dana planinara promocija manje posećenih planinarskih terena, onda je izbor Priboja za ovogodišnjeg organizatora pun pogodak. Iako ŽKP Ljeskovac iz Priboja ove godine obeležava punih 60 godina postojanja, stiče se utisak da klub nije ni poznat ni eksponiran koliko bi jedno društvo sa tako dugom tradicijom trebalo da bude. Ipak, budući da aktuelno rukovodstvo čine mahom energični mladi ljudi i sudeći po entuzijazmu kojim su pristupili organizaciji Dana planinara, izgleda da će se ta slika vrlo brzo promeniti. A, uveren sam, i slika o pribojskim planinama kao zapostavljenim lepoticama zapadne Srbije.








Za promo kolo Treking lige Srbije domaćini iz Priboja odredili su staze po Ljeskovcu, čije ime klub s ponosom nosi, zatim Crnom vrhu i Banjskom brdu, uz niz atraktivnih lokaliteta rasutim između glavnih tačaka na zacrtanim putanjama. Kada sam pre par godina sa Smrčkovima iz rumskog Borkovca šetao Pobijenikom magla nam je skoro sve vreme zatvarala vidike, ali kad bi se bela zavesa razišla pogled mi je stalno privlačila usamljena gromada Banjskog brda sa istočne strane Lima, ali nisam mogao ni da zamislim da je njeno zaleđe još zanimljivije od pobijeničkih livada i vidikovaca...




Ljeskovac i Tornik (u pozadini)


Kako onima koji se već spremaju da uzmu učešće na promo kolu ne bih kvario (prijatna) iznenađenja, neću se previše baviti opisivanjem staza. Dovoljno je samo da istaknem neke od najlepših tačaka koje staze povezuju, pre svih izuzetan vidikovac kod prevoja Gredina sa kog se ceo Priboj vidi kao na dlanu i simpatično izletište na Ljeskovcu gde će mnogi poželeti da predahnu i napune baterije tokom same trke.







Znam da Crni vrh (1154 m.n.v.) verovatno nije ni dovoljno visok ni dovoljno zahtevan za neke (svakako se ne može pohvaliti ni originalnim imenom), ali isto tako znam i mnoge kojima svaki vrh podjednako znači u planinarskom kurikulumu pa sigurno neće propustiti priliku za laganu "recku".




Crni vrh (1154 m.n.v.)


Neće biti zapostavljeni ni ljubitelji manastiringa: staza se sa Crnog vrha spušta duboko u kanjon Uvca (doduše, na sam početak toka, daleko od čuvenih meandara), do istoimenog manastira iz XIII veka, obnovljenog devedesetih godina prošlog veka. Današnja crkva je rekonstrukcija originalne srednjovekovne građevine u rudimentarnom raškom stilu, a manastir opslužuje monah Uroš poreklom iz Rume. Mali svet...



Bukovi potok, pritoka Uvca
Manastir Uvac


Kažu da je Bog stvorio psa, a Đavo mačku i pacova;
ne znam koliko je to istina, ali znam da još uvek nisam video manastir koji čuvaju pacovi...

Predeli kojima su pribojski planinari provukli treking staze mogle bi se uporediti sa planinama koje u Srbiji važe za najlepše, i otvoreno je pitanje ko bi u tom poređenju bolje prošao. Na nekim delovima staze rekoh svojim saputnicima da kad bi me neko tu izbacio iz helikoptera i pitao gde se nalazim rekao bih - Tara, jedan kroz jedan. Široki putevi, četinari, brvnare, malo stenja čisto da začini, jedina razlika je što oko Priboja nema odvratnog tucanika po šumskim putevima, što je svakako plus.






Za kraj obilaska budućih treking staza ostavili smo i najveću poslasticu - vrh Banjsko brdo, koji će nažalost samo učesnici male staze imati obavezu da popnu, ali niko ne kaže da i ostali neće moći da iskoriste tu priliku ako požele. Sa nešto više od 300 metara visinske razlike na manje od kilometar i po staze, uspon na Banjsko brdo (1282 m.n.v.) je kondiciono prilično žestok, ali iako na tabli u podnožju piše da za to treba odvojiti sat vremena do vrha se može i za oko pola sata, provereno. Vredi li truda? Itekako. Čak i kroz izmaglicu, pogled na Pobijenik, Potpećko jezero, dolinu Lima i kotlinu Priboja je fantastičan.







Kada sam pre koju godinu sa Pobijenika posmatrao Banjsko brdo i poželeo da se i tu popnem, nisam ni slutio da će se to dogoditi mnogo brže nego što sam mislio, kao što nisam mislio da ću se toliko brzo vratiti u Priboj i otkrivati (za mene) nove lepote njegovih planina. Tu priliku će prvog julskog vikenda imati i planinari iz svih krajeva Srbije, a ne sumnjam da će se mnogi kasnije vraćati Priboju, i to ne samo Pobijeniku, Ljeskovcu i Banjskom brdu - tu su još i Oštrik, Bič, Tmor, Grad... Siguran sam da za neke od ovih planina nikad niste ni čuli, a trebalo bi. Zaista ih vredi videti. Prilika za to je već početkom jula. Ne propustite je.




Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment