Svi putevi vode na Bešnjaju (Treking liga Srbije 2017)

Dugo najavljivano i još duže očekivano kolo Treking lige Srbije na Bešnjaji kod Kragujevca konačno je održano u subotu, 15. aprila 2017. godine, u organizaciji planinarsko-ekološkog kluba Gora iz Kragujevca. Aktuelni šampioni Treking lige Srbije i kao domaćini pokazali su se šampionski, pa iako je ovo prvi put da su Kragujevčani priredili akciju ovakvog tipa neki iskusniji organizatori su juče mogli da hvataju beleške. Sjajne staze, sjajni volonteri, sjajna trka i sjajno druženje. Šta poželeti više?

Priča o treking takmičenju na Bešnjaji kuvala se ravno godinu dana, od prijave na konkurs za organizaciju kola Treking lige Srbije do danas. Kada je Komisija za planinarski treking u junu prošle godine utvrđivala kalendar za 2017. godinu, malo je falilo da Kragujevčani dobiju samo organizaciju nebodovanog promo kola - od pet članova Komisije samo sam ja pre toga bio na Bešnjaji, ali i poznavao neke članove Gore od ranije. Bilo bi lepo reći da su moje garancije presudile da se Bešnjaja nađe u redovnom kalendaru, ali realno ono što je prevagnulo bila je prilično falična prijava jednog čuvenijeg kluba, zbog čega je Bešnjaja bez probe odmah dobila organizaciju redovnog kola. Dok jednom ne smrkne drugom ne svane, reklo bi se.

Okolina Bukorovca

U to vreme prošla sezona je još uvek bila na početku, situacija na tabeli klubova još uvek je bila sasvim otvorena, ali kako se i prvenstvo bližilo kraju tako je valjda i svima postalo jasnije da se PEK Gora za kratko vreme afirmisala kao jedan ozbiljan i vredan klub. Na završnom slavlju na Grzi, više niko nije sumnjao da će i kolo na Bešnjaji biti odlično odrađeno. Onda su usledile najave, trejleri, tizeri, baneri... Nekome je to možda bilo dosadno, nekome simpatično, ali jedno je sigurno: za Bešnjaju sada nisu čuli samo oni planinari koji su poslednjih nekoliko meseci proveli van civilizacije. Odbrojavanje meseci, dana, sati, i konačno - dan D!

U subotu 15. aprila, svi putevi vode na Bešnjaju. Ukupno 218 prijavljenih takmičara, čime je oboren dotadašnji rekord broja učesnika na jednom kolu Treking lige Srbije. Na revijalnoj pešačkoj stazi još stotinak učesnika. Samo u timu Borkovca četiri nova lica, u najavi je žestoka borba. Školsko dvorište u Bukorovcu tesno je za sve goste, Bešnjaja je danas centar planinarskog sveta.

Kanjon Voljevice

Kad čovek nešto očekuje toliko dugo koliko se očekivao treking na Bešnjaji, prosto zaboravi koliko je vremena prošlo i koliko je stvari preživeo do tog trenutka. Samo jednom postane svestan da trči po planinskoj stazi i kao da ništa drugo u tom trenutku nije bitno. A sama staza za treking je kao izmišljena: možda tu nema nekih spektakularnih vidika, nekih fascinantnih deonica, ali tu su šume i livade, zemlja i kamenje, doline i grebeni, usponi i silasci, svega dovoljno i sve potaman.

Ona čuvena Tolstojeva knjiga koju nikad nisam vario počinje rečima da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna je nesrećna na svoj način. To se može primeniti i na organizacione timove ovakvih trka, pa ako se onim nesrećnicima koji ne drže sve konce staze u svojim rukama može prigovarati ovo ili ono, Kragujevčani bi u tom smislu bili jedna velika srećna familija koja radi kao švajcarski sat. Sve što je trebalo da funkcioniše, funkcionisalo je besprekorno, sve do poslednjeg žele-zeke.

Kragujevac na dlanu

Ako su neki i promašili pokoje skretanje, mogu za to da krive samo sebe. Staze su bile markirane perfektno, i to na pravi planinarski način - ne previše i svuda gde treba, nasuprot logici nekih razmaženih trkača koji zahtevaju oznake maltene na svakom drvetu inače će početi da plaču. Nije da nije bilo i takvih. Ipak, onih kojima je sve leglo za odličnu trku bilo je mnogo više, a to je valjda i bitnije.

A ako bi trebalo izdvojiti vrhunac dana, onda bi to svakako bio kanjon Voljevice, vilinski magična dolina koju smo nažalost protrčali za samo par minuta. Rečenica "šteta što sam morao da se takmičim, u kanjonu bih ostao mnogo duže" na cilju se izlizala od ponavljanja a da nije izgubila ništa od iskrenosti... Sve u svemu, jedan sjajan dan, koji čak ni popodnevni pljusak nije uspeo da pokvari.

Kao kiša oko Kragujevca...

Na jednom ovako uspešnom danu trebalo bi zahvaliti mnogima, ali s moje strane zahvalnost pre svega ide mojoj ekipi. Kad se podvuče crta, najlakše je zapravo ispešačiti ili istrčati stazu, kad to uradiš posle samo par sati spavanja, dan pred dva vezana trinaestosatna dežurstva, sa tek zaraslim ranama na stopalima, kad zbog toga prekineš dugo očekivani odmor ili kad se prihvatiš da voziš deo tima mada si realno mogao da prespavaš ceo vikend, to već nešto govori. Ono što je meni lično rekla trka na Bešnjaji je da možda Borkovac još uvek nije u samom vrhu srpskog trekinga, ali da itekako ima kapaciteta da pomrsi račune nekim ozbiljnijim timovima. Vreme će pokazati. I možda se kući nismo vratili sa medaljama, ali razloga da budemo ponosni imamo.

A razloga za ponos svakako imaju i Kragujevčani, jer osim toga što ih krasi naslov ekipnog prvaka Srbije u trekingu, sada mogu da kažu i da su u samom vrhu najboljih organizatora ovakvih trka. Mada, kako je počelo, uskoro će ovako dobre organizacije postati standard, a u toj situaciji najveći pobednik je treking kao sportska disciplina. Ne tako davno posejano seme našlo je plodno tle i polako ali sigurno izrasta u snažno drvo, koje ipak moramo obilno zalivati da bismo mogli da uživamo u hladovini. A dok je ovakvog entuzijazma i kod organizatora i kod takmičara, to neće biti problem.

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.