May 22, 2017

Sećanje na zaboravljene velikane: Neimarstvo porodice Tatić


U subotu 20. maja 2017. godine u holu Narodne banke Srbije otvorena je izložba "Na vrelu neimarstva: Arhitekti porodice Tatić", posvećena ovoj plodnoj graditeljskoj porodici, sa akcentom na njenog najistaknutijeg člana Rajka Tatića. Na ovaj način prezentovan je rad jednog od najaktivnijih srpskih arhitekata XX veka, danas nažalost manje poznatog od nekih svojih savremenika uprkos bogatom opusu značajnih objekata širom Beograda, Srbije i nekadašnje Jugoslavije, ali i Evrope.

Rajko M. Tatić (1900-1979), iako aktivan i na polju modernističke arhitekture, objektivno je jedan od najznačajnijih predstavnika neovizantizma i nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi u periodu između dva svetska rata. Autorski zenit dostiže tokom tridesetih godina prošlog veka, kada projektuje ili sarađuje na projektovanju više kapitalnih objekata, naročito u Beogradu.






Neka od njegovih najpoznatijih dela su upravna zgrada Novog groblja, zgrada prihvatilišta za decu u Zvečanskoj ulici, kompleks starog Sajmišta, letnja pozornica na Topčideru, đačka trpeza u Aberdarevoj (današnja zgrada Radio televizije Srbije)... Osim u Beogradu, bio je aktivan i u drugim gradovima Srbije i tadašnje kraljevine Jugoslavije, posebno u Sloveniji gde je projektovao nekoliko velelepnih kuća za odmor u tirolskom duhu, čime je pokazao izuzetnu projektantsku versatilnost.






Kao i većina arhitekata sličnog izraza iz predratnog perioda, Tatić je posle II svetskog rata bio prinuđen da se odrekne nacionalnog stila i tako je brzo pao u relativan zaborav. Pored toga, imao je i tu nesreću da bude žrtva birokratskih procedura, pa tako budući da su neke njegove predratne projekte potpisivali drugi arhitekti koji su imali projektantske licence u skladu sa tadašnjim propisima, njegovi naslednici su imali dosta problema da dokažu autorstvo nad nekim izvedenim objektima. Zbog svega toga, njegovo delo nije ozbiljnije izučavano sve do početka ovog veka i mesto koje zaslužuje u panteonu srpske arhitekture još uvek mu nije u potpunosti priznato.








Tim pre je ova izložba (mora se priznati, pomalo nesuvislo odabranog naslova) vrednija, jer po prvi put prezentuje zaostavštinu ovog nepravedno zapostavljenog arhitekte, uključujući originalne projektne nacrte, fotografije iz privatne arhive, ali i lične predmete, koji svi zajedno pružaju jedinstven uvid ne samo u rad Rajka Tatića već i u principe funkcionisanja arhitekture kao umetnosti i inženjerske nauke sredinom prošlog veka. Izložbu prati i bogato opremljena monografija koja zavređuje da se nađe na polici svakog iole upućenog proučavaoca graditeljstva XX veka na ovim prostorima, tim pre što je u pitanju tek drugo ili treće objavljeno delo koje pravi direktan osvrt na arhitekturu Rajka Tatića.






Pored Rajka Tatića čije delo je glavni predmet ove izložbe, prezentovane su i kratke retrospektive još dva člana ove porodice arhitekata. Prvi od njih je Rajkov stariji brat Žarko M. Tatić (1894-1931), koji je urpkos preranoj smrti ostao upamćen kao vrlo temeljan istoričar arhitekture, naročito fokusiran na vizantijsku arhitekturu i umetnost, čime je dosta uticao i na stvarateljstvo svog mlađeg brata. Najmlađi član porodice predstavljen ovom izložbom je Vojin Tatić (1940- ), autor velikog broja zanimljivih projekata postmodernističkih tendencija, ostvaren i aktivan pre svega u Nemačkoj ali istini za volju ni približnog značaja kao njegova dva strica...






S obzirom na obim i vrednost postavke, podrazumeva se da je za ljubitelje arhitekture apsolutno nezaobilazna, a budući da će se u holu NBS nalaziti svega desetak dana (tačnije, do 2. juna), svako ko želi da je vidi trebalo bi da požuri. Vredi!



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment