Jun 15, 2017

Carska bara 2017: Dominacije, kombinacije, kalkulacije


Trkom na Carskoj bari kod Zrenjanina upravo je završena prva polovina kalendara Vojvođanske treking lige za sezonu 2017. I u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji situacija se opasno zakuvala, pa se čini da će klubovi na zasluženoj letnjoj pauzi imati dosta posla oko razrađivanja taktike i kalkulacija za preostale četiri trke. Ko smo, šta smo, gde smo? Još se ništa ne zna...

Gledano iz ugla jednog turiste, specijalni rezervat prirode Carska bara predstavlja jedno divno mesto: u kombinaciji nekoliko raznovrsnih ekosistema plodno mesto za razvoj našlo je više od 250 vrsta ptica i još dva puta toliko biljnih vrsta, da ne pominjemo ribe, sisare i gmizavce, pa valjda bi trebalo da bude dovoljno dobra i za nas. Tu su mesta za izlet, salaši, restorani, turistički brodići...



A onda, tu je i ugao jednog prosečnog trkača/pešaka. Pisao sam svojevremeno o paklenim avanturama nekih prethodnih izdanja ove trke, a ni ove godine atmosfera nije bila mnogo drugačija. Međutim, osim pržećeg sunca, ove godine se za vrelu trku pobrinulo i rivalstvo nekoliko klubova koji konkurišu za najviša mesta u generalnom plasmanu. Možemo ih ovde i nabrojati, redosledom sa tabele pred trku na Carskoj bari: Spartak Subotica, Železničar Novi Sad, Klub planinara Zrenjanin, Borkovac Ruma i Balkan Beograd.


Foto: Jelena Radosavljević

Da ne bi neko pogrešno shvatio, mislim da ne postoje takmičenja sa zdravijom konkurencijom od onih kakve vladaju u naše dve treking lige. Ljuti rivali sa staze na cilju su najbolji drugari, pripadnici protivničkih tabora jedni drugima održavaju tempo i drže, navijači podjednako bodre i svoje pulene i članove suparničkih klubova... Nema ovde čarki ili, daleko bilo, svađa i tuča, najteži "incident" koji se može dogoditi je dobronamerno bockanje (kao u onom vicu kad Lala popije pola vijagre)... E da je pameti pa da svaki sport izgleda tako...





A tako je izgledalo i ovogodišnje peto kolo VTL na Carskoj bari: zdrava konkurencija, mnogo pozitivne energije i zaista sjajna trka! Za svaku pohvalu je odluka organizatora da za čitavih devet kilometara skrati najdužu stazu - i preostalih 30 je sasvim dovoljno da se neki pošteno pomuče a taman ne previše dugo da bi (opet!) pretoplo vreme ozbiljnije zasmetalo bilo kome. Štaviše, mislim da je ovo bila jedna od bržih trka ove godine, o čemu svedoči preko dvadeset takmičara sa pređenih 30 kilometara za manje od četiri sata, uključujući i potpisnika ovih redova.




Duga staza taman je skraćena za onoliko koliko je ranije bilo višak: izbačene deonice ionako su se vukle uz nasip i više nego što je bilo potrebno. Sadašnja duga staza pravi savršen presek kroz sve čime okolina Carske bare ima da se podiči. Zato i ne čudi što su takmičari bili toliko raspoloženi, umesto da se razvlače po beskrajnoj ravnici. Možda je samo ulazak u Belo Blato bio malo slabije markiran, pa su se neki tu malo zbunili, ali svi su na kraju uspeli da se savršeno snađu. Sad, koliko je ko bio zadovoljan finalnim ishodom, to je već sasvim subjektivno...

Foto: Jelena Radosavljević


Mislio sam da u maniru vrsnih domaćih fudbalskih analitičara dam kraći prikaz novog stanja na tabeli i razložim kako je došlo do toga, ali iz straha da zazvučim kao Ciganin koji hvali svog konja, samo ću ukratko nabrojati: Železničar je novi lider, Borkovac se probio na drugo mesto, Zrenjanin je sa svega par bodova zaostatka na trećem, Spartak je zbog velikog hendikepa pao na četvrtu poziciju, a Balkan uprkos sjajnim rezultatima pojedinaca ostaje na petom mestu sa još većim zaostatkom za vodećom četvorkom. Ako je neko mislio da se tu neke stvari rešavaju, grdno se vara: situacija je komplikovanija nego ikada, a ko će biti šampion za 2017. godinu znaće se valjda tek u oktobru u Deliblatu... A tek što u pojedinačnu konkurenciju ne bih zalazio, sam pogled na vrh tabele stvara potrebu za jednim aspirinom, brufenom ili čašicom žestokog pića... Ili kombinacijom svega toga...




Ko će do kraja sezone dominirati a ko kalkulisati, za sada je nezahvalno prognozirati. Ipak, ono što je već sada uveliko jasno je da po organizacionim aspektima VTL čvrsto stoji na temeljima građenim proteklih godina i da polako ali sigurno nastupa vreme kada ćemo svi samo uživati, jednako i mi na stazama i oni za zapisničkim stolom, kad više neće biti mesta za primedbe niti zamerke već samo za dobre rezultate i sjajno druženje. A to je valjda i najbolja kombinatorika...



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment