Nov 13, 2017

Njegoševa kapela na Lovćenu - vladika kao arhitekta


Petar II Petrović Njegoš (1813-1851), vladika, pesnik i filozof, smatra se jednim od najvećih mislilaca ikad poteklih sa ovih prostora. Upamćen pre svega po reflektivnoj poeziji insipirisanoj srpskom epikom kao i političkoj reformi Crne Gore, Njegoš se okušao u različitim intelektualnim sferama, ali je malo poznato da se ostvario i kao graditelj. Istini za volju, za sobom je ostavio samo jedno - ali vredno - arhitektonsko delo: kapelu na Lovćenu.

Prvobitna kapela na Lovćenu građena je između 1843. i 1847. godine, po Njegoševoj zamisli i pod njegovim neposrednim nadzorom. Vladika je crkvicu posvetio Svetom Petru Cetinjskom, svom stricu i prethodniku na crkveno-svetovnom prestolu Mitropolstva Crnogorskog, a za njeno mesto odabrao je Jezerski vrh (1657 m.n.v.) na Lovćenu, po sopstvenim rečima "na onoj visini, koja je najviša u Crnoj Gori i od kud se vide ponajviše samo srbske zemlje i sinje more". Ova Njegoševa rečenica deluje pomalo naivno iz današnje perspektive, kada znamo da Jezerski vrh nije čak ni najviši vrh Lovćena a kamoli (čak ni ondašnje) Crne Gore, ali se svakako ne može poreći da je za izgradnju kapele izabrana vrlo impresivna lokacija.

Jedina poznata fotografija Njegoša, autora Anastasa Jovanovića,
iz 1851. godine
Fotografija prvobitne Njegoševe kapele, iz 1893. godine

Mada su originalni nacrti, ako su ikad i postojali, odavno izgubljeni, ne bi trebalo sumnjati da je baš Njegoš bio autor rešenja crkvice, pre svega jer je njeno oblikovanje odudaralo od svih kanona po kojima bi učeni graditelji tog vremena projektovali jedan takav objekat. Osnova kapele zamišljena je u obliku dve kružnice, od kojih je veća formirala jedinstven naos a manja oltarsku apsidu. Osim što je građevinu posvetio svom stricu, Njegoš je izrazio želju da ovde bude i sahranjen, što je i učinjeno, ali tek 1855. godine, četiri godine nakon njegove smrti. Do tada se njegovo telo nalazilo u cetinjskom manastiru, iz straha da bi Turci mogli da oskrnave kapelu.

Kapela posle rušenja u I svetskom ratu


Ono što nisu učinili Turci, učinili su šezdeset godina kasnije Austrijanci, koji su kapelu bombardovali 1916. godine. Osvojivši Lovćen, austrijski okupatori su nameravali da u potpunosti sruše kapelu i na njenom mestu podignu spomenik caru Francu Jozefu, ali na sreću izgradnja tog spomenika nikad nije realizovana budući da je Austrougarska nedugo potom izgubila rat. Njegoševi posmrtni ostaci ipak nisu stradali, jer su ubrzo po bombardovanju kapele ekshumirani i ponovo sklonjeni manastir na Cetinju.

Kapela posle obnove 1924. godine


Po završetku rata, obnova kapele poverena je ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, dvorskom graditelju kralja Aleksandra Karađorđevića. Krasnov, koji je i sam projektovao nekoliko značajnih arhitektonskih spomenika u međuratnom periodu (uključujući i zgradu vlade Srbije i spomen-kosturnicu srpske vojske na Krfu), ovom zadatku je pristupio sa velikom ozbiljnošću, obnovivši kapelu koliko je bilo moguće u originalnom obliku, pritom upotrebivši svaki komad kamena kapele koji je mogao da se pronađe, dok je ostatak nadomešten kamenom iz istog kamenoloma odakle je vađen i kamen koji su koristili Njegoševi neimari. Na krov je postavljen krst od venčačkog mermera, dok je pod popločan mermerom sa Brača.

Unutrašnjost kapele posle obnove


Obnova kapele završena je 1924. godine, a tada je oko objekta je napravljen i plato kružnog oblika. Krasnov je na građevini ostavio i suptilan lični pečat u vidu završnog venca fasadnih zidova, koji na prvobitnoj Njegoševoj kapeli nije postojao. Svojevreno slavljen kao autor kapele na Lovćenu, Krasnov je ovu čast odbijao rečima da crkvicu nije "crtao" on, već sam vladika Njegoš. Pa ipak, pojedini istoričari arhitekture ovih prostora još uvek ga navode kao njenog arhitektu, dok se danas često zaboravlja podatak da je ikone u obnovljenoj kapeli oslikavao Uroš Predić.



Iako će kralja Aleksandra istorija umetnosti upamtiti kao velikog uništitelja srpske arhitekture, zanimljivo je da se upravo on zalagao za obnovu Njegoševe kapele, dok je njegov bliski umetnički saradnik Ivan Meštrović odigrao ključnu ulogu u njenom konačnom rušenju. Mada je kapela preživela II svetski rat sa neznatnim oštećenjima, došli su joj glave sami Crnogorci, tačnije vlada NR Crne Gore (tada već savezne republike FNR Jugoslavije), koja je 1952. godine donela odluku da se Njegoševa kapela ukloni i na njenom mestu podigne mauzolej čija arhitektura neće podsećati na srpsku tradiciju novoproglašenog crnogorskog naroda. Ironično, kapela nije uklonjena i sa grba Crne Gore, na kojem je ostala još četrdesetak godina potom.

Kapela, šezdesetih godina prošlog veka



Za autora rešenja Njegoševog mauzoleja odabran je Meštrović, koji je novu građevinu projektovao u svom prepoznatljivom stilu sa značajnim uticajima egipatske arhitekture i masonske simbolike, primerenije nekakvom faraonu nego kontekstu i značenju Njegoševog lika i dela. Iako nesumnjivo umetnik izuzetnog dometa i značaja, Meštrović će tako kod mnogih nepovratno zapečatiti naslov neprijatelja srpskog nasleđa (dobijen još pre rata, kada je projektovao spomenik Neznanom junaku na Avali, na mestu srednjovekovnog grada Žrnova, srušenog po direktivi napred pomenutog kralja Aleksandra), iako je odluka o uklanjanju kapele ponajmanje bila njegova lično. Štaviše, Meštrović nije ni doživeo da svoje delo vidi ostvareno, budući da je umro 1962. godine, sedam godina pre početka rušenja kapele i celih dvanaest godina pre završetka izgradnje mauzoleja.

Razgradnja kapele, 1969. godine

Međutim, priča o Njegoševoj kapeli ne završava se samo ružnim krajem, već ima i jednako čemeran epilog. Prilikom razgradnje kapele, svaki pojedinačni kamen obeležen je brojem kako bi se građevina mogla ponovo podići na drugom mestu. Za ovo je odabrana lokacija na livadi zvanoj Ivanova korita podno Lovćena, i kamenje je tamo dopremljeno, ali do izgradnje nikad nije došlo, a dragoceni građevinski materijal godinama je razvučen i danas je sveden na jednu gomilu krša zaraslu u korov, za koju turisti koji posećuju ovo izletište i ne znaju da je nekada sačinjavao grobnicu velikog Njegoša.

Njegošev mauzolej iz 1974. godine


Da li će Njegoševa kapela ikada biti obnovljena, na Lovćenu ili bilo gde drugde, ostaje otvoreno pitanje. Iako je od tada prošlo gotovo pola veka, bura koju je izazvalo njeno rušenje gotovo da ne jenjava. Uostalom, o vrednosti ove gabaritno malene ali po značaju monumentalne građevine dovoljno govore reči jednog od najvećih arhitekata XX veka Frenka Lojda Rajta, koji je prilikom jedne posete Crnoj Gori (odakle je bila njegova poslednja supruga) o Njegoševoj kapeli izjavio: "Mora da je taj Njegoš bio genijalan kad je smislio ovakvo rešenje, jer kružna forma je prava kruna na vrhu Lovćena. Vidi se sa svih strana i jednako izgleda sa svake strane". Pametnom dovoljno. Oni koji drže gumicu za brisanje istorije ionako nikad neće umeti da čuju.


Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment