Nov 28, 2017

Svilim


Početkom oktobra 2016. godine Goran Blažević započeo je svoje putešestvije pešice izbegličkom rutom, od Petre u Jordanu do rodnog Umaga. Za ovaj poduhvat trebalo mu je punih pet meseci, tokom kojih je ispešačio 3300 kilometara, a svoja iskustva sa ovog izuzetnog podviga pretočio je u knjigu neobičnog naziva "Svilim", interesantan spoj putopisa, autobiografske crtice i refleksivne proze.

Goran Blažević je jedan sasvim običan momak sa hobijem koji bi mnogi nazvali neobičnim: pešačenje na duge staze. Iako za sebe kaže da nije vernik, u svojoj hajkerskoj biografiji dva puta je ubeležio Camino de Santiago i jedno hodočašće u Rim. Planirao je i da pešači do Jerusalima, svetog mesta sve tri abrahamske religije, ali ga je u tome omela migrantska kriza, što će mu dati ideju za možda najznačajnije putovanje u životu.




Ovaj nesvakidašnji poduhvat Goran je zamislio kao izraz solidarnosti sa izbeglicama sa Bliskog istoka, a tokom putovanja mu se iskristalisala želja da o svojoj avanturi napiše knjigu u kojoj bi predstavio islam u jednom svetlu drugačijem od onog kakvo se viđa u zapadnim medijima, onako kako ga je doživeo na svom putovanju, u neposrednom kontaktu sa ljudima čije sudbine su nepovratno izmenjene ratnim užasima u ne tako dalekoj prošlosti. Rezultat svega toga je "Svilim".



U vreme kada nas mediji nemilosrdno filuju strahovima od različitosti bilo koje vrste, odlazak u srce oblasti koja je kod nas predstavljena maltene kao pakao na Zemlji zahteva ogromnu hrabrost, ili još veću ludost. Da li je Goran hrabar ili lud, možda do kraja svog putovanja nije saznao ni sam, ali je uspeo da dokaže pretpostavku s kojom se otisnuo u nepoznato, a to je da je ogromna većina stanovnika naše planete suštinski dobra.



Svilim je staro, danas vrlo retko, arapsko ime, sa značenjem "onaj koji donosi mir". Tako su Gorana prozvali u jednom beduinskom plemenu, a njegova pojava potpuno je u skladu s tim. Promovišući svoju knjigu, Goran govori tiho, mirno, zamišljenog pogleda i blagog osmeha nekog ko se izdigao iznad trivijalnosti svakodnevice, a takav je i "Svilim": ovo nije knjiga prepuna akcije koja donosi ogromna uzbuđenja već priča koja teče kao reka, u kojoj se gotovo neprimetno smenjuju opisi pejzaža, (ne)obične ljudske priče, filozofska rezignacija, suptilni tonovi vedrine i gorčine, strahote i radosti...



"Svilim" je teška knjiga koja se čita lako, koja se brzo završava a ostavlja trajan utisak, i to ne samo na one kojima su muke dugog pešačenja dobro poznate. Veliki svet koji nas okružuje ne može se upoznati iz fotelje, ali ako već ne postoji drugi način onda neka se u fotelji nađe i ova knjiga. Naučićete nešto, ako ništa drugo onda da "oni tamo" nisu toliko drugačiji od "ovih ovde", da mnogima život servira daleko veće teškoće nego nama, a da se opet i iza najmračnijeg sivila često krije svetlost fantastičnih boja koju vrlo lako možemo videti, samo ako želimo. Samo pored očiju treba da otvorimo i um.

Goran Blažević je u tome uspeo. Kad bi uspeli i drugi, onda više niko ne bi morao da nosi mir, jer bi mir bio svuda... A nije toliko teško. Lako je, samo put pod noge. Ili makar knjigu u šake.



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment