Mar 2, 2018

Američki pop art u Kući legata


Beogradska Kuća legata poslednjih godina se sjajnim izložbama nametnula kao jedna od najrelevantnijih institucija likovne umetnosti kod nas. Već gotovo tradicionalno, početkom godine je ovaj prostor u centru Beograda rezervisan za grafike zvučnih imena svetske umetnosti, pa tako posle Dalija i Pikasa do sredine marta 2018. godine imamo priliku da izbliza vidimo originalne printove najznačajnijih predstavnika američkog pop arta.

Kao i poslednjih godina u februaru i martu, pred posetiocima Kuće legata je ponovo jedna vrlo značajna postavka, mada istini za volju nešto manje ekskluzivna nego prethodne dve. Umesto fokusa na jednog značajnog umetnika, sada je publici predstavljeno šest autora, što doduše automatski znači da je i njihovo stvaralaštvo predstavljeno tek sa po nekoliko najreprezentativnijih dela, to jest u suštini pretrčano.



Prvi i svakako najpoznatiji od predstavljenih je Endi Vorhol, jedan od najautentičnijih trolova istorije umetnosti, čovek koji je stvorio vrhunsku umetnost od banalnosti i suptilnog ruganja masovnom ukusu konzumerizma i toliko zbunjivao javnost svojim delima, ponašanjem i pojavom da do danas nije najsigurnije šta je o njemu istina a šta fabrikacija. U njegove najčuvenije radove ubrajaju se serijali grafičkih manipulacija sa likom Merilin Monro i slikā sa konzervama supe, koje se sada mogu videti i u Beogradu.





Odmah uz Vorhola smešten je Robert Raušenberg, umetnik minimalizma i bespredmetne apstrakcije. Ovde je predstavljen sa nekoliko karakterističnih kolaža izrađenih tehnikom koju je on nazvao "combine" - za sredinu prošlog veka neviđen spoj fotografije, grafike i slikarstva, dopunjen isečcima iz novina i svakodnevnim predmetima koje je nalazio na ulici. Takođe je izložena i njegova keramička anti-skulptura koja predstavlja - spljoštenu kartonsku kutiju.






Ostalim umetnicima ostavljeno je srazmerno manje prostora, mada po značaju nisu daleko ispod prve dvojice. Roj Lihtenštajn ostao je upamćen po slikama izrađenim stripskom tehnikom uveličane sito štampe, koje su verovatno najbliže predstavi koju najšira javnost ima o ikonografiji pop arta. Sličan stil, ali sa dosta eksplicitnijom tematikom, gajio je i Tom Veselman, čiji najveći broj dela spada u kategoriju akta; takođe je eksperimentisao sa metalom i reljefom, što je vidljivo na nekoliko sitnijih originala.








U posebno izdvojenoj prostoriji (što je više posledica unutrašnje organizacije Kuće legata nego pokušaja da se njihova dela istaknu ili skrajnu) predstavljeni su Džon Čemberlen, daleko poznatiji kao skulptor koji je kao glavni materijal koristio delove automobila i drugi otpad, ovde prezentovan sa nekoliko apstrakcija, i Džejms Rozenkvist, majstor fotomanipulacije, čija dela ostavljaju jednako svež utisak i više decenija nakon nastanka...








"Američki pop art" je još jedan potez Kuće legata vredan hvale, i dokaz da postavke budžetskih ustanova ne moraju da budu suvoparne i nezanimljive. Takođe više nego pohvalan je izbor muzičke podloge (Dejvid Bouvi i Velvet Undergroungd) koji upotpunjava vizuelni doživljaj i pomaže da se viđeno razume u kontekstu vremena. Nažalost, i ovako sjajna izložba ima svoje mane, a to su tekstualni paneli prepuni pravopisnih, štamparskih i materijalnih grešaka, u suštini smandrljani neprofesionalno i bez imalo truda, kako bi se samo moglo očekivati od zaposlenih u javnom sektoru... Šteta, mada ono zbog čega bi trebalo videti ovu izložbu sigurno nisu tekstualni paneli...




Sve u svemu, ovo je ipak izložba koja zaista zavređuje pažnju, a u društvu u kojem je savremena umetnost često omalovažena ovo je značajan događaj na mnogo većem nivou od glavnog grada. Neka od najboljih dela pop arta mogu se videti u Beogradu još desetak dana, zato ko još nije stigao da ih pogleda neka požuri!

(Pssst! Utorkom je ulaz samo 150 dinara!)




Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment